Ne treba se bojati statina

Danas mi je prijateljica poslala svoje rezultate nakon što je mesec dana pila rosuvastatin. I pored dilema koje je imala, postigla je značajno sniženje holesterola i lošeg holesterola, a nije imala nikakve neželjene efekte kojih se plašila. To me je podsetilo da ljudi imaju nepotreban strah od statina, i da je dobro pogledati činjenice.

Verovatno da zbog velike količine informacija koje ljudi imaju putem interneta, statini imaju neku vrstu negativnog imidža koji se ne bazira na naučnim činjenicama. Naime, statini pomažu u smanjenju ukupnog holesterola i samim tim značajno smanjuju rizik od srčanog ili moždanog udara. Statini uključuju atorvastatin, fluvastatin, lovastatin, pravastatin, rosuvastatin, simvastatin… Statini blokiraju enzim koji je jetri potreban za proizvodnju holesterola, i na taj način smanjuju količinu holesterola.

Neželjeni efekti statina

Dok su statini veoma efikasni i bezbedni za većinu ljudi, oni su kod nekih povezani s bolovima u mišićima, problemima s varenjem i mentalnim problemima. Retko mogu izazvati oštećenje jetre. Nijedno od tih neželjenih stanja nije razlog da se prekine uzimanje statina, osim ako zaista nisu ozbiljna.

Bol u mišićima

Bol u mišićima jedan je od najčešćih simptoma koji imaju pacijenti koji uzimaju statine. On se manifestuje kao bol, umor ili slabost u mišićima. Po intenzitetu, može biti blag, ali i toliko jak da otežava obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Međutim, ljudi koji očekuju bol, poput moje prijateljice, mogu da imaju tzv. nocebo efekat, jer doživljavaju potencijalni neželjeni efekat intenzivnije nego što on zaista jeste. Razne studije su otkrile da je do 30 odsto ljudi prestalo da uzima statine zbog bolova u mišićima, čak i kada su umesto statina dobijali placebo. Zbog toga je internet informisanost o neželjenom efektu leka nepoželjna. To ne znači da pacijent ne treba da bude upoznat s problemom, već da to prvenstveno treba da sazna od lekara.

Oštećenje jetre

Upotreba statina može izazvati povećanje nivoa enzima u jetri. Ovi enzimi ukazuju na upalu. Ako je povećanje samo blago, uzimanje leka se ne prekida, ili može da se proba s drugim statinom. Iako su problemi s jetrom retki, prilikom kontrolnih pregleda se zajedno sa enzimom kreatin fosfokinazom (CPK) traži rezultat aspartat amino-transferaza (AST) i alanin transaminaza (ALT), jer je to najjednostavniji način da se proveri moguće oštećenje. Naravno, biohemijski rezultati nisu sami po sebi dovoljni već bi osoba s mogućim oštećenjem jetre mogla da ima ima neuobičajen umor ili slabost, gubitak apetita, bol u gornjem delu stomaka, tamnu boju urina ili žutu boju kože ili očiju.

Povećan šećer u krvi ili dijabetes tipa 2

Moguće je da se nivo šećera u krvi može povećati kada se uzimaju statini. Iako je rizik mali, Američka uprava za hranu i lekove (FDA) izdala je upozorenje na etiketama statina u vezi s nivoom glukoze u krvi i dijabetesom. Ljudi s predijabetesom ili dijabetesom mogu videti da im nivo šećera u krvi varira ili raste nakon uzimanja statina, ali ne kod svih. Međutim, korist od uzimanja statina nadmašuje mali rizik od povećanja nivoa šećera u krvi.

Neurološki neželjeni efekti

FDA upozorava da su neki ljudi bili konfuzni ili imali manje probleme s pamćenjem dok su uzimali statine. Ovi neželjeni efekti se povlače kada se prestane sa uzimanjem lekova.

Faktori rizika kod uzimanja statina

Neće svi koji uzimaju statin imati neželjene efekte, ali neki pacijenti mogu imati veći rizik u zavisnosti od određenih faktora rizika:

• Uzimanje više lekova za smanjenje holesterola
• Uzimanje lekova koji su u interakciji sa statinima
• Ženski pol
• Manji indeks telesne mase
• Stariji od 80 ili više godina
• Bolest bubrega ili jetre
• Konzumiranje previše alkohola
• Određena stanja kao što su hipotiroidizam ili neuromišićni poremećaji, uključujući amiotrofičnu lateralnu sklerozu (ALS)
• Hrana i lekovi, pre svega sok od grejpfruta, mogu da ometaju enzime koji razgrađuju statine
• Interakcija nekih lekova: Amiodaron, lek za nepravilan srčani ritam, gemfibrozil, druga vrsta leka za holesterol, lekovi za HIV, neki antibiotici i lekovi protiv gljivica, kao što su klaritromicin i itrakonazol, neki imunosupresivni lekovi, kao što je ciklosporin

Antiinfektivni lekovi	Kalcijumski antagonisti	Drugi
Itrakonazol	Verapamil	Ciklosporin
Ketokonazol	Diltiazem	Danazol
Posakonazol	Amlodipin	Amiodaron
Eritromicin		Ranolazin
Claritromicin		Sok od grejfruta
Telitromicin		Nefazodone
Inhibitori HIV proteaze		Gemfibrozil

Tabela 1. Lekovi koji su potencijalno u interakciji sa statinima metabolisani preko CYP3A4, što dovodi do povećanog rizika od miopatije i rabdomiolize

Kako ublažiti neželjene efekte statina?

1. Ispunite sva nefarmakološka uputstva vezana za promenu načina života koji su zasnovani na naučnim dokazima:

• Izbegavajte prehrambene transmasti
• Smanjite zasićene masti u ishrani
• Povećajte unos vlakana u ishrani
• Koristite funkcionalnu hranu obogaćenu fitosterolima
• Koristite nutritivne sastojke od crvenog kvasnog pirinča
• Smanjite prekomernu telesnu težinu
• Smanjite unos holesterola u ishrani
• Povećajte uobičajenu fizičku aktivnost

Svakako, nije logično da se odlučite da lečite visok holesterol, a da se oslonite samo na terapiju statinima.

2. Napravite kratku pauzu od terapije statinima, da biste videli da li je promena posledica uzimanja statina ili nečega drugoga. Ponekad je teško reći da li su bolovi u mišićima neželjeni efekti statina ili samo deo procesa starenja. Pauziranje može da pomogne u sagledavanju da li su bolovi posledica statina ili nečeg drugog.

3. Pređite na drugi statin. Moguće je, iako je malo verovatno, da određeni statin može da izazove neželjene efekte, dok drugi statin ne. Smatra se da je veća verovatnoća da će simvastatin izazvati bol u mišićima kao neželjeni efekat nego drugi statini kada se uzima u visokim dozama.

4. Promenite dozu. Smanjenje doze može smanjiti neke od neželjenih efekata, ali takođe može uticati na vrednosti holesterola. Druga opcija je da uzimate lek svaki drugi dan, posebno ako uzimate statin koji ostaje u krvi nekoliko dana.

Statini mogu da se grupišu u tri različite kategorije intenziteta prema procentu smanjenja holesterola lipoproteina niske gustine:
– smanjenje od 20 do 30 odsto je niskog intenziteta
– smanjenje od 31 do 40 odsto je srednjeg intenziteta
– smanjenje od više od 40 odsto je visokog intenziteta

Fluvastatin:		Pravastatin:
20 mg/dan	smanjenje od 21%	10 mg/dan	smanjenje od 20%
40 mg/dan	smanjenje od 27%	20 mg/dan	smanjenje od 24%
80 mg/dan	smanjenje od 33%	40 mg/dan	smanjenje od 29%
Simvastatin:		Atorvastatin:
10 mg/dan	smanjenje od 27%	10 mg/dan	smanjenje od 37%
20 mg/dan	smanjenje od 32%	20 mg/dan	smanjenje od 43%
40 mg/dan	smanjenje od 37%	40 mg/dan	smanjenje od 49%
80 mg/dan	smanjenje od 42%	80 mg/dan	smanjenje od 55%
Rosuvastatin:
5 mg/dan	smanjenje od 38%.	20 mg/dan	smanjenje od 48%
10 mg/dan	smanjenje od 43%	40 mg/dan	smanjenje od 53%

Tabela 2. Smanjenje lošeg holesterola (LDL) u procentima, u zavisnosti od dnevne doze statina

Savet Britanske regulatorne agencije MHRA (The Medicines and Healthcare products Regulatory Agency): Postoji povećan rizik od miopatije povezan s visokom dozom (80 mg) simvastatina. Dozu od 80 mg treba razmotriti samo kod pacijenata s teškom hiperholesterolemijom i visokim rizikom od kardiovaskularnih komplikacija koji nisu postigli svoje ciljeve lečenja nižim dozama, kada se očekuje da će korist biti veća od potencijalnih rizika.

5. Pažljivo vežbajte. Ako niste navikli da vežbate, može doći do povećanog rizika od povrede mišića. Najbolje je da postepeno uvedete vežbanje u svoju rutinu, jer vežbanje takođe izaziva bol u mišićima, tako da je ponekad teško znati da li bol dolazi od statina ili od vežbanja.

6. Probajte suplemente sa koenzimom Q10, jer mogu pomoći u sprečavanju neželjenih efekata statina kod nekih ljudi, posebno bola u mišićima.

7. Uzimajte suplemente s vitaminom D, jer je u njegovoj osnovi holesterol čiji je metabolizam zaustavljen statinima.

Za kraj, najvažnije je da razumete da statini mogu da smanje rizik od srčanog ili moždanog udara, a da je rizik od neželjenih efekata statina opasnih po život veoma mali.

Ciljne vrednosti lošeg holesterola (LDL)

Zbog toga bi možda bilo važno da pogledate preporuke Evropskog udruženja kardiologa koji su ciljevi lečenja u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

LDL holesterol	Veoma visok rizik: Terapijski režim koji postiže ciljnu vrednost LDL-C od <1,4 mmol/L Visok rizik: Terapijski režim koji postiže ≥50% smanjenje LDL-C od osnovnog nivoa i ciljnu vrednost LDL-C od <1,8 mmol/L Umeren rizik: Ciljna vrednost<2,6 mmol/L Nizak rizik: Ciljna vrednost<3,0 mmol/L
HDL holesterol	Non-HDL-C sekundarni ciljevi su <2,2, 2,6 i 3,4 mmol/L za ljude vrlo visokog, visokog i umerenog rizika, redom.
Trigliceridi	Nema cilja, ali <1,7 mmol / L ukazuje na manji rizik, a viši nivoi ukazuju na potrebu traženja drugih faktora rizika

Tabela 3. Ciljevi lečenja u prevenciji kardiovaskularnih bolesti po pitanju lipida

Procena kardiovaskularnog rizika

I konačno, najvažnije je kako da procenite rizik.

Jednostavno, saberite rizik prema polu, godinama, vrednostima krvog pritiska, konzumiranju cigara i vrednostima holesterola. I onda, u zavisnosti od toga koji rezultat dobijete, shvatićete da li je vaš rizik veoma visok > 10%, visok 5‒10%, umeren 3‒4% ili nizak <3%.

Na primer, ako ste muškarac, 55 godina, koji puši, ima sistolni pritisak i holesterol 6 mmol/l, onda imate rizik viši od 10 i trebalo bi da vaš LDL bude manji od 1,4 mmol/l, slično kao kod žene sa istim rizicima, ali sa 65 godina.

SCORE grafikoni namenjeni su za upotrebu kod ljudi koji nemaju ozbiljnu kardiovaskularnu bolest, dijabetes (tip 1 i 2), hroničnu bolest bubrega, porodičnu hiperholesterolemiju ili veoma visok nivo pojedinačnih faktora rizika, jer takvi ljudi već imaju veoma visok rizik i shodno tome treba da budu tretirani.

U prevodu, uvek pribavite dovoljno informacija iz relevantnih izvora (stručnjaka) da biste se odlučili da uzimate određenu terapiju. Zatim, naučite kako terapija deluje povoljno na vaše stanje ili bolest, ali pratite i neželjene efekte. Kada sve znate, nećete imati nelagodu, jer terapija statinima najčešće traje doživotno.