Ne dam da me spoljašnji uticaji pomeraju

Glasam za čvarke, kajmak, ajvar, kačamak, gibanicu, podvarak. Ljubavni film sa srećnim završetkom uvek pomaže

Sve je postalo dosta jednostavno. Naljutili smo boga, svemir, prirodu i rukovodioce energija svih vrsta. Delimo se na one koji svaki momenat očekuju boljitak, buđenje iz ružnog sna i na očajnike. Ja se vozim na oba koloseka…

Došla zima, niti smo nekuda išli, niti ćemo ići.

Oni koji su imali koronu, a preživeli su, čekaju stoti talas, smeškajući se kiselo… Uopšte mi nije jasno kad se završava talas ili kad počinje? Svi izmišljaju brojke, to je jasno.

Nije ni preporučljivo da nas plaše stvarnim brojkama. To svi rade, i gotovo. Ljudi lažu, mi svi prihvatamo, lažemo i mi sami, i tako ukrug.

Kalifornija gori mesecima, vinogradi vredni milione dolara više ne postoje. Portugal više niko ni ne spominje. Bankrot. Pariz zatvoren, ko je bio bio je. Švajcarska zatvorena. Ne mogu uopšte više da uhvatim gde smemo gde ne smemo, koji test, bez testa, pet dana, 15 dana…

Realno, sve zemlje koje baziraju svoje ekonomije na uslužnim delatnostima i turizmu mnogo godina će čekati na oporavak. Avio-saobraćaj da ne spominjemo.

Dolazi decembar, svi strepe, sva preduzeća koja su primila pomoć države mogu da otpuste radnike. Država ćuti. Hladno i njima kao i meni.

Sviram deci Josipa Slavenskog, pokrili su se jastukom preko glave, ali ja se još jednom ne dam

Ja ne dam da me spoljašnji uticaji pomeraju. Uvek glasam za čvarke, kajmak, ajvar, kačamak, gibanicu, podvarak. Ljubavni film sa srećnim završetkom uvek pomaže. Rečenica mog sina: Pogodi šta – volim te – diže iz mrtvih. Sećanje na decu kad su bili mali razneži.

Držimo se kao nikada ranije. Zagrlite se, kuvajmo ručak s komšinicom. Učimo ćerke da mese krofne.

Gledajte voljenu osobu u oči malo duže nego inače. Podsetite i sebe i njega/nju zbog čega je sve. Imamo više vremena nego inače, oprostiće nam već ko treba, ako ga pametno iskoristimo.

Danas se osećam kao princeza na zrnu praška. I to me jako raduje.

Sviram deci Josipa Slavenskog, Sonatu za klavir br. 4.

Pokrili su se jastukom preko glave, ali ja se još jednom ne dam.