Možda ćete otkriti da ste moćniji nego što mislite

Pre nego što se zapitamo zašto bi trebalo da pročitamo knjigu pod naslovom 100 opakih žena u istoriji, nužno se javlja pitanje – zašto bi neko napisao takvu knjigu? Ali, ona je napisana, i ne samo da je zanimljiva već je i beskrajno duhovita i zabavna. Mada je duhovitost poslednje što bismo očekivali od knjige koja u naslovu ima reč istorija!

Autorka knjige Hana Džuel deo odgovora na ova pitanja daje tek u zaključku: No, pre nego što ove žene upoznate pojedinačno i saznate za njihove bitke, teorije, nade i snove, prvo morate znati da li su uopšte postojale. Žene su sve vreme ovde. Ovde su bile i nešto su radile! Neumoljivo su radile, znali vi za to ili ne!

Hana Džuel – neustrašiva avanturistkinja

Hana Džuel je novinarka koja radi video-priloge za Vašington post. Ona ih ugovara, piše, snima, producira i pojavljuje se u njima. Obrađuje sve vruće teme, od zabrane abortusa, preko problema s Boingovim avionima, do opasnih zagađenja vode. Pre toga, radila je na televiziji i kao jedan od urednika u BuzzFeed UK u Velikoj Britaniji.

Obrazovanje je stekla na Univerzitetu Berkli, a na Kembridžu magistrirala i doktorirala iz oblasti međunarodnih odnosa i politike. Živi u državi Vašington i ima dvojno američko-britansko državljanstvo. I isti takav mešani akcenat.

Kao što u svojoj novinarskoj karijeri hrabro razotkriva probleme koje bi moćnici da zataškaju, tako se i u knjigama koje je do sada napisala ne usteže da pitanja kojima se bavi pogleda i s lica, i s naličja. Zato je Marina Hajd o njoj napisala: Hana Džuel – kakva je to samo neustrašiva avanturistkinja!

Hana Džuel objavila je još jednu knjigu o snažnim ženama pod naslovom Ona je izazvala nerede (She Caused a Riot), dok se u knjizi Pahulje su nam potrebne (We Need Snowflakes), objavljenoj 2022, ne vraća u prošlost, već govori o najnovijoj takozvanoj pahulja generaciji, koju olako smatramo mekanom.

Džajaben Desaj – migrantkinja kao varnica štrajka

U knjizi 100 opakih žena u istoriji, koju je kod nas objavila Laguna, Hana Džuel obrađuje životne priče žena koje je istorija ili potisnula u zaborav, ili ih je prikazala u bojama koje su se Hani učinile vrlo sumnjivim.

Među njima ima onih koje nisu prezale od ubistva, ali i onih drugih koje su trpele neodobravanje ne samo svoga vremena već i kasnijih istoričara, samo zato što su osvajale, cvetale i uživale u životu i previše da bi to bilo ugodno onima oko njih.

Ne prihvatamo odnos bez uvažavanja

Mnoge od tih žena nisu uspele u onome za šta su se zalagale. Jedna od takvih je i Džajaben Desaj (1933-2010), čije ime na prvi pogled ne znači mnogo, ali se zapravo radi o ženi indijskog porekla koja je kao doseljenica u Englesku radila u firmi Grenvik. Ona je imala hrabrosti da se pobuni protiv izrabljivačkih zahteva svojih šefova i da traži sindikalna prava.

Pokrenula je prvo štrajk radnica u svojoj firmi, a onda se taj štrajk raširio širom Engleske. Sindikalni požar probudio je konzervativne snage i godinu dana kasnije na vlast je došla čelična Margaret Tačer, koja je ugušila štrajk.

Ali, Hana Džuel navodi šta je Džajaben na kraju rekla štrajkačima: Pokazale smo da radnice poput nas, nove na ovim prostorima, nikada neće prihvatiti da se prema njima odnose bez dostojanstva i uvažavanja.

Zenobija, koja je želela da živcira rimskog cara

Ova hrabra migrantkinja poslednja je u knjizi i nama najbliža u vremenu. Ali njena spremnost na pobunu ista je kao i ona koju nalazimo u priči o Zenobiji koja je živela u trećem veku naše ere. Posle smrti muža, vladala je Palmirom u današnjoj Siriji. I ne samo to, nego je krenula i u osvajanja, pa je od nepobedivog Rima uzela Egipat.

Dvor je napunila naučnicima i intelektualcima koji su vodili velike rasprave iz filozofije, nauke i tematike svog vremena, nešto kao starorimski podkast…, piše Hana Džuel. Jer, ona o svojim junakinjama piše iz perspektive našeg vremena i našeg sveta, verujući da baš te mlađe generacije bolje i drugačije razumeju Zenobiju koja je želela da živcira rimskog cara, pa je sebe i svog sina stavila na novčić.

Time je, naravno, strašno razljutila cara Aurelijana, koji je u njeno vreme bio ta moćnija sila, pa je on uništio Palmiru, a Zenobiju zarobio. Nije jasno šta se dalje događalo, ali je moguće da je Zenobija više volela da sebi oduzme život nego da je stave u kavez i prikazuju rimskom plebsu u trijumfalnoj povorci, piše Hana Džuel.

Džin Maknamara – doktorka koja se samozapošljavala

Priča o skoro isto tako „opakoj” Džin Maknamara mora da nas osvesti, pre svega što nam je tako blizu u vremenu. Samo 101 godinu pre današnjeg dana, a sto godina za celokupnu ljudsku istoriju je ipak tek trenutak, Džin Maknamara, koja je regularno završila medicinu, htela je da se zaposli u Kraljevskoj dečjoj bonici u Melburnu.

O tome kako su objasnili zašto neće da zaposle nju, ženu, Hana Džuel piše: Izvini lutko, nema ženskih ve-cea. Ne baš tim rečima. Ili možda baš tim rečima – na kraju krajeva, pričamo o kretenima. Čitaocu brzo postaje jasno da je i sama autorka knjige ne samo duhovita već i opaka, na isti način kao i junakinje o kojima piše.

Ključni korak ka vakcini protiv dečje paralize

Očigledno je, ipak, da ju je priča o Džin Maknamara baš razljutila. I trebalo bi da nas sve razljuti. Iako su Džin odbili u Kraljevskoj bolnici, ona je nastavila da radi, a kako je specijalizirala ortopediju i razvila naročite metode stavljanja udlaga, roditelji su u redovima čekali da dovedu decu kod nje na lečenje.

Kad je 1925. izbila epidemija dečje paralize, ona je počela da eksperimentiše i otkrila da postoji više od jednog soja poliomijelitisa. Bio je to ključni korak koji je doveo Džonasa Solka do pronalaska vakcine, čitavih 30 godina kasnije. 

Saradnja naučnice i stočara

Ova, čitavih 150 santimetara visoka, „opaka” žena-naučnica smislila je 1950. godine način kako da se farmeri oslobode zečeva koji su se nekontrolisano namnožili u Australiji. U jednim lokalnim australijskim novinama objavljena je vest da se stočari zahvaljuju naučnici koja ih je spasla štete od 30 miliona funti i da joj u znak zahvalnosti poklanjaju „vuneni kaput vredan 800 funti i lep stoni sat”.

Kako reagovati na neodobravanje navodno pametnijeg

Svaka od 100 opakih žena iz ove knjige iz nekog razloga suočavala se s neodobravanjem okoline i nijedna se na to neodobravanje nije mnogo obazirala. Zbog toga se duhovita autorka ove knjige u zaključku obraća nama, čitateljkama, svojim savremenicama, jasnom porukom:

Stoga, ako budete ona strana koja trpi neodobravanje nekog važnijeg ili moćnijeg, ili navodno pametnijeg od vas, zastanite i zapitajte se koji motiv oni mogu imati. Možda ćete otkriti da ste moćniji nego što mislite.