Borba za ženska prava: Zašto slavimo 8. mart

Kada bi vas neko upitao šta vas asocira na 8. mart, verovatno bi većina odgovorila da je to cveće ili neki znak pažnje. Iako cvećare rade i ostalim danima, tog dana je očigledno cveće svima potrebno, što i ne čudi, jer se tada odaje posebno priznanje ženama.

Istina je, pažnja (koja ne mora uvek biti materijalna) prija svakodnevno, ali nekako je taj dan za sve rezervisan da podsete svoje drage osobe, majke, sestre, devojke, žene, da su im bitne i da misle na njih. Međutim, da li ste se ikada zapitali zašto se uopšte proslavlja 8. mart, kako je došlo do toga da je baš taj dan posvećen lepšem i nežnijem polu i šta se tačno proslavlja?

Tog dana slave se ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola.

Ideja da se obeležava međunarodni Dan žena prvi put se pojavila početkom 20. veka, u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije. Žene zaposlene u tekstilnoj industriji, zbog niskih plata i loših radnih uslova, protestovale su 8. marta 1857. godine u Njujorku. Policija je rasterala demonstracije, a te iste žene su dva meseca kasnije osnovale sindikat.

Od demonstracija do ženskih prava

I narednih godina, na taj dan održavali su se protesti, od kojih je najpoznatiji bio 1908. godine kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork, tražeči kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Deklaracijom koju je donela Socijalistička partija Amerike, proslavljen je prvi Dan žena 28. februara 1909. godine.

Godinu dana kasnije, 1910. u Kopenhagenu, održana je prva međunarodna ženska konferencija, kojoj je prisustvovalo 100 žena iz 17 zemalja, u organizaciji Socijalističke internacionale (Socialist International). Tada je liderka ženskog radničkog pokreta Klara Cetkin (Clara Zetkin) iznela predlog da se ustanovi međunarodni Dan žena, koji je bio jednoglasno prihvaćen.

Žene protestuju u Madridu 2018. godine © Aranami / Shutterstock.com

Dan žena prvi put je obeležen 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Danskoj, kada je više od milion žena i muškaraca prisustvovalo skupovima na kojima je zahtevano da žene glasaju na izborima, da im se omogući da zauzimaju javne položaje, da imaju pravo na rad i stručno obrazovanje.

Demonstracije radnica održavale su se u skoro svim većim evropskim gradovima, svake godine do 1915. i širenja Prvog svetskog rata. Glavni zahtev bio je da evropske zemlje konačno uvedu univerzalno pravo glasa za žene. Ideja praznika je poziv svima da daju svoj doprinos ukidanju diskriminacije žena u teoriji i praksi, ali i apel vlastima da politika koja se vodi bude u skladu s potrebama žena.

U Srbiji se Dan žena obeležava od 1914. godine, a Ujedinjene nacije su 8. mart zvanično proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godine.

Između ostalih važnih istorijskih događaja, tim danom obeležava se i požar koji se dogodio u fabrici Triangle Shirtwaist (u Njujorku 1911. godine), kada je poginulo preko 140 žena.

Koji cvet simbolizuje 8. mart

Svaki cvet je lep na svoj način, i nosi određenu poruku. Uglavnom se na današnji dan poklanjaju crvene ruže, koje simbolizuju ljubav, ali prema pisanju više portala koji se bave istorijatom 8. marta, za taj dan se može reći da ga obeležava karanfil.

Početkom 20. veka u Americi, jedna od vođa pokreta Ana Džarvis odabrala je upravo beli karanfil kao njegov simbol, jer je to bio omiljeni cvet njene majke. Od tada, karanfil postaje cvet koji širom sveta simbolizuje praznik posvećen ženama.

Karanfil može imati i različita značenja, u zavisnosti od svoje boje: cvet svetlocrvene boje označava divljenje, a tamnocrvene ljubav i naklonost. Crveni je takođe simbol radničkog pokreta, pa su ga mnoga državna preduzeća od šezdesetih pa sve do devedestih godina 20. veka poklanjala svojim radnicama.

Beli karanfil je simbol sreće i ljubavi, a ljubičasti hirovitosti.

Boje 8. marta

Boje Međunarodnog dana žena su ljubičasta, zelena i bela. Ovaj izbor boja nastao je u Ženskoj socijalnoj i političkoj uniji u Velikoj Britaniji, u kampanji za Međunarodni dan žena.

Ljubičasta predstavlja kombinaciju plave (stabilnost) i crvene (energija) boje. Označava plemenitost, moć, ambiciju, pravdu i dostojanstvo. Povezuje se sa mudrošću, nezavisnošću, kreativnošću i tajanstvenošću.

Zelena je boja prirode i simbol za rast, svežinu, plodnost i nadu.

Bela predstavlja nevinost, čistotu i devičanstvo – mada je to kontroverzan koncept. Uvek ima pozitivnu konotaciju, a simbolizuje i savršenstvo, i novi (uspešan) početak.

U Rusiji državni praznik, u Americi Mesec istorije žena

Dan žena ostao je državni praznik u Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Mongoliji i Tadžikistanu, a obeležava se cvećem i poklonima.

Na Zapadu se uglavnom prestao obeležavati 1930-ih, delimično zbog toga što se povezivao s komunizmom. Međutim, feministkinje su ponovo počele da ga slave 1960-ih.

U Kini, 8. marta mnoge žene dobijaju pola slobodnog dana na poslu, po preporuci Državnog saveta.

U Italiji, Međunarodni dan žena – Festa della Donna, slavi se poklanjanjem pupoljaka mimoze.

U Americi, mesec mart je Mesec istorije žena, a predsednički proglas koji se izdaje svake godine slavi dostignuća američkih žena.

Inspiriši inkluziju

Prošle godine, parola Ujedinjenih nacija bila je DigitALL: Inovacija i tehnologija za rodnu ravnopravnost. Cilj je bio da se prizna i oda poštovanje doprinosu koji žene i devojke daju tehnologiji i onlajn obrazovanju.

Internet stranica Međunarodnog dana žena tada je odabrala temu Zagrlite jednakost (EmbraceEquity), a želeli su da preispitaju rodne stereotipe, ukažu na diskriminaciju, skrenu pažnju na pristrasnost i zahtevaju inkluziju.

Ovogodišnja tema te internet stranice je Inspiriši inkluziju (Inspire Inclusion), što znači da je potrebno uključivanje, tačnije – poručuju da kada inspirišemo druge da razumeju i vrednuju inkluziju žena, stvaramo bolji svet!

A kada su same žene inspirisane da budu uključene, postoji osećaj pripadnosti, relevantnosti i osnaživanja. Zajedno, hajde da stvorimo inkluzivniji svet za žene, navodi se na njihovoj stranici.

Dan muškaraca

Možda će vam delovati čudno, ali postoji i Dan muškaraca, koji se obeležava 19. novembra. Prvi put je „proslavljen” 1999. godine, kada je u Trinidadu i Tobagu svečano proglašen i od kada počinje da poprima šire razmere.

Prema pisanju BBC-ja, ljudi ga slave u više od 80 zemalja sveta, među kojima je i Velika Britanija. Dan slavi pozitivne vrednosti kojima muškarci doprinose ovom svetu, njihovim porodicama i zajednicamai cilj mu je, prema organizatorima, da istakne pozitivne uzore i ukaže na blagostanje muškaraca i unapredi rodne odnose.

Govoreći u ime Uneska, direktorka Žena i kulture mira, Ingeborg Brajnes rekla je o Međunarodnom danu muškaraca: To je izvrsna ideja koja će doprineti rodnoj ravnoteži.

Postoji i Dan očeva, koji se proslavlja 19. juna; prvo obeležavanje održano je u Americi, 1910. godine u Spokenu, u državi Vašington, a ustanovila ga je Sondra Dod.

Nakon što je 1909. slušala propoved o Majčinom danu, Dod je poželela da ima dan priznanja i za svog oca. Dan očeva postao je nacionalno proslavljan praznik 1972. godine kada je treća nedelja u junu javnim zakonom proglašena danom priznanja za očeve.