Lavica klavira na Kolarcu
Najveća živa pijansitkinja Marta Argerič, žena čiji prsti ne znaju koliko ona ima godina, sviraće 9. jula Ravela i Malera na koncertu u okviru BELEF-a
Marta Argerič, kako je zovu na engleskom govornom području, ili Arherić, po španskom izgovoru rodne Argentine, ili Aržerik, kako bi bilo na jeziku istočne Katalonije, odakle joj potiču očevi preci, smatra se najvećom živom pijanistkinjom. Ova lavica klavira, kako su je još davno prozvali kritičari, i danas, u 81. godini, puni koncertne sale širom sveta.
Beogradska publika imaće priliku da je čuje u sali Kolarčeve zadužbine 9. jula, u okviru ovogodišnjeg BELEF-a.
Zajedno sa Simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije, Marta Argerič izvešće Ravelov Koncert za klavir i orkestar i Malerovu 4. simfoniju.
Povodom njenog izvođenja Listovog prvog klavirskog koncerta 2016, Gardijan je pisao: „Bilo je to nezaboravno izvođenje. Argerič je u junu ove godine proslavila 75. rođendan, ali ta vest nije stigla do njenih prstiju.”
Rođena u Buenos Ajresu 1941, Marta je sa samo dve i po godine bez ičijeg podsticaja odsvirala na klaviru pesmicu koju je pre toga čula od nastavnice. Sa tri godine počela je da uči klavir, sa osam godina imala je debitantski koncert na kome je izvodila muziku Mocarta i Betovena, a sa 14 preselila se sa porodicom iz Argentine u Evropu.
Danas ima argentinski i švajcarski pasoš, a živela je u mnogim zemljama, najviše u Francuskoj.
U šesnaestoj godini pobedila je na dva prestižna evropska takmičenja, ali je potom usledila kriza i čak želja da napusti bavljenje muzikom. Ipak, trijumfalno se vratila 1965. pobedom na prestižnom Međunarodnom Šopenovom takmičenju pijanista. Od tada traje njena blistava karijera, u kojoj, kako je sama rekla, posebnu vezu oseća sa muzikom Ginastera, Rahmanjinova i Šumana.
Demonstrativno je napustila mesto člana žirija na Šopenovom takmičenju mladih pijanista 1980, zato što su u trećem krugu odbili Ivu Pogorelića.
Udavala se tri puta i sa svakim mužem ima dete. Sa trećim mužem američkim pijanistom Stefanom Kovačevićem ima ćerku Stefani, koja nosi majčino prezime. U svom dokumentarnom filmu Bloody Daughter Stefani je ispričala da su njeni roditelji, pošto nisu bili venčani, bacali novčić da odluče čije prezime će dete nositi.
I, Marta je dobila. Njen maternji jezik je španski, decu je odgajala na francuskom, a govori još nemački, engleski, portugalski i italijanski. Od 1990. borila se sa malignim melanomom, koji se vraćao sve dok nije isprobala eksperimentalni lek na Džon Vejn institutu za rak, iz Santa Monike. Danas se smatra izlečenom.