Zašto je roman Dobar materijal, obavezno štivo za savremenu ženu?

Doli Olderton je britanska autorka i novinarka koja je stekla veliku popularnost svojim iskrenim, duhovitim i introspektivnim pristupom, temama o ljubavi, prijateljstvu, karijeri i odrastanju u modernom svetu.

Književnoj publici postaje poznata zbirkom memoarske proze Sve što znam o ljubavi (2018), u kojoj piše o prijateljstvu, ljubavnim odnosima i odrastanju u savremenom Londonu. Nakon tog uspeha, okreće se fikciji i objavljuje romane Jesi li tu (2020) i Dobar materijal (2023), kojima potvrđuje svoje mesto među značajnim glasovima savremene britanske proze.

Roman Dobar materijal Doli Olderton na prvi pogled izgleda kao još jedna priča o raskidu. Ali već posle nekoliko poglavlja postaje jasno da je ovo knjiga o nečemu dubljem: o identitetu koji se raspada zajedno s vezom, o iluziji emocionalne zrelosti i o načinu na koji sami sebi pričamo priče da bismo lakše podneli gubitak.

Zbog svoje duhovitosti i hrabrog prikazivanja sopstvenih slabosti, lako se čita.

Roman prati Endija, stendap komičara, nakon što ga iznenada ostavlja dugogodišnja partnerka Džen. Kroz njegovu perspektivu, knjiga detaljno istražuje bol, zbunjenost i haos nakon raskida. Dok Endi pokušava da dokuči uzroke raskida, on nehotice dolazi do sadržaja za svoj novi stendap nastup. Svega tu ima: tuge, uspomena, alkohola, prijateljstava, selidbi, odnosa s majkom. „Ja sam umetnik, mi to tako radimo. Preterano analiziramo. Preživljavamo svoj jad dok ga ne usitnimo dovoljno da bismo ga progutali.”

Ovaj roman istražuje nekoliko važnih poruka i tema, koje su posebno značajne za savremene odnose. Otkrivamo mušku perspektivu raskida i emocionalne ranjivosti.

Međutim, ovo nije knjiga o „muškoj boli” u kliše smislu, već o emocionalnoj konfuziji, pasivnosti i nemogućnosti da se preuzme odgovornost.

Pitanjima koja on sebi neprekidno postavlja – da li su hemija, stabilnost ili ambicija presudni za vezu koja je „dobar materijal” – suočavamo se s kompleksnošću modernih odnosa i važnosti prijateljstva kao sistema podrške u teškim trenucima.

Stil Doli Olderton je pristupačan, duhovit, neretko i ciničan, sa istovremeno dubokim uvidima. Poseban kvalitet romana je pitak, prepoznatljiv britanski humor, onaj suvi, samoironični, ponekad neprijatno iskren, ponekad politički nekorektan.

To nije lagan, feel good humor. To je onaj tip ironije koji često služi da se sakrije tuga. Endijeve dosetke, samosažaljenje i pokušaji da sve racionalizuje deluju simpatično, dok ne shvatimo da su deo njegovog bežanja od stvarnog suočavanja sa sobom.

Glas Doli Olderton je postao glas generacije koja se bori sa složenošću modernih odnosa, nudeći nam utehu i prepoznavanje.

Dobar materijal nije romantična knjiga, ali jeste iskrena. Ne nudi utešne zaključke, niti brza rešenja. Umesto toga, ostavlja čitaoca s neprijatnim, ali korisnim pitanjem:

Da li sam ikada bio/la Endi u nečijoj priči?

Za koga je ova knjiga?

Za ljubitelje savremenih romana koji vole britanski humor, a osećaj koji izaziva je empatija. I za one koji znaju da se najbolje istine često kažu uz smeh koji malo boli.

Ova knjiga je osveẓ̌avajuća, iskrena i moderna, i to je ono što je čini veličanstvenom.