Veliko usporavanje: Žene menjaju liderske pozicije za bolji životni stil

Takozvano „veliko usporavanje” sve više privlači psihologe i puni medijski sadržaj. Ovo je termin koji se odnosi na odluke žena da „uspore”, da se zaustave na karijernoj lestvici i osvrnu na svoj život.

Da li je to na vidiku trend da žene menjaju liderske pozicije za „bolji životni stil”, ili bolji kvalitet života?

Odluka da se „uspori”

„Odluka da se ʼusporiʼ retko ima veze s nedostatkom ambicije. Reč je o redefinisanju pojma uspeha, promene razumevanja šta uspeh zaista znači, jedan je od komentara poslovnih psihologa koji se uveliko bave ovom temom.

Tiho karijerno kretanje dešava se već neko vreme, primećuju psiholozi – od tehnoloških kompanija do uslužnog sektora. Ovo „veliko usporavanje” najpre se primećuje kod žena u različitim industrijama, ali sa istim ciljevima. Ovu pojavu su nedvosmisleno primetili angažovani u kompanijskim ljudskim resursima i nije postojao termin koji bi je predstavio. Jasno je da postoji trend sa jasnim obrascima nazvan „veliko usporavanje”.

„Veliko usporavanje” stupa na scenu kada žene profesionalci namerno prave korak unazad sa liderskih ili viših menadžerskih pozicija i vrate se na uloge individualnih izvršilaca. Ovo usporavanje je direktna reakcija na uporne prepreke s kojima se žene suočavaju u korporativnom vođstvu, kao i na rastuću želju za profesionalnim ispunjenjem koje ne zahteva žrtvovanje ličnog života”, pročitaćete u jednom od izveštaja Mejo klinike koji se bave i problemima poslovnih žena.

Primer je 38-godišnja bivša direktorka razvoja proizvoda, koja je napustila zahtevnu izvršnu poziciju i vratila se na ulogu starijeg menadžera proizvoda. Uloga direktorke značila je više odgovornosti, sastanaka i administracije, a manje kreativnog rada koji je volela kao član tima. Njeno „usporavanje” donelo joj je 20 odsto nižu platu, ali joj je vratilo vreme. U novoj ulozi usredsredila se na strateško izvršavanje, bez stalnog vođenja ljudi i budžetske politike.

Težak put

Put žena do najviših pozicija i dalje je frustrirajuće spor, kaže statistika, i to nije novost. Podaci iz LinkedIn-ovog izveštaja Žene u liderstvu 2025. osvetljavaju ovaj zastoj. Iako žene u velikom broju ulaze na tržište rada, drže samo 30,6 odsto liderskih pozicija, a napredak je stao.

Broj žena na visokim pozicijama kao što su izvršni direktori, finansijski direktori, direktori marketinga ili tehnološki direktori i dalje je znatno ispod prosečnih 30 odsto.

Neke industrije očekivano odskaču, poput građevine, nafte, gasa i rudarstva. Međutim, u sektorima kao što su tehnologija, informisanje i mediji, brojke su znatno ispod proseka.

Menjanje titula za vreme

Psiholozi potvrđuju da ovde nije tema manjak ambicije, već drugačije razumevanje šta znači uspeti u životu.

Žene su iscrpljene – delom zbog kombinacije zahteva liderskih uloga i obaveza kod kuće, koje su uzrok mentalnog i fizičkog opterećenja. Žene rade u okruženjima koja ne podržavaju njihove potrebe u svim životnim fazama. Nedostaju im adekvatna odsustva (porodiljsko ili zdravstveno), radne prakse nisu prilagođene majkama male dece, a menopauza je gotovo potpuno ignorisana u korporativnim politikama – potvrđuju istraživanja Mejo klinike. Sve je prisutniji i burnout.

„Žene navode da simptomi menopauze utiču na njihov učinak i produktivnost na poslu. Mnoge razmišljaju o napuštanju posla zbog simptoma. Istraživanje je pokazalo da, na primer, američke kompanije godišnje gube 26 milijardi dolara zbog menopauze kao životne faze u koju ulaze sve žene, uključujući i 1,8 milijardi izgubljenih radnih sati”, kaže psiholog Prija Batija.

Kada poslodavci prepoznaju i prihvate celokupno „putovanje” žene, veća je verovatnoća da će žene ostati u „radnoj snazi”.

Novo razumevanje napretka u karijeri

Pozitivna strana „velikog usporavanja” jeste to što ono može biti alternativa ženama koje bi inače napustile tržište rada. Razlozi su različiti – potreban im je prihod, žele da ostanu angažovane, ili jednostavno uživaju u svom poslu i doprinosu kompaniji i zajednici.

Dakle, usporavanje, iako predstavlja korak unazad, pruža predah koji može zadržati žene u formi i radnoj kondiciji.

U celini, veliko usporavanje nije masovni odlazak žena sa tržišta rada, već „strateško redefinisanje karijere pod sopstvenim uslovima”. To je odbacivanje tradicionalne korporativne lestvice koja često zahteva da žene žrtvuju privatni život za nestabilan komadić moći.

Možda će ovo postati model budućih karijernih puteva i dizajna posla, bez obzira na pol.

Novo doba je tu, pa i drugačiji odnos prema poslu, obavezama, novcu i vremenu.