Šta radite pogrešno kada se suočavate s teškim odlukama?

Koliko ste samo puta imali taj osećaj da se vrtite ukrug? Imate podatke, imate iskustvo, imate radnu disciplinu i istrajnost, a ipak, pred važnim poslovnim ili ličnim pitanjem, kao da gledate u zid. Čitate iste mejlove, gledate iste izveštaje, vodite iste razgovore. I ništa se ne pomera.

Instinkt vam govori da vam treba još informacija. Još analiza. Još razmišljanja.

Ali, savremena psihologija i kognitivna nauka danas kažu nešto drugačije: problem često nije u nedostatku informacija, već u načinu na koji ih vaš mozak obrađuje.

Kada pišete, ne maštate već trenirate mozak

Magdalena Ponurska, autorka, izvršna direktorka kompanije sa više hiljada zaposlenih, opisala je trenutak kada je bila svega nekoliko dana udaljena od zatvaranja programa koji su pomagali stotinama mladih. Finansije su bile iscrpljene. Klasični izvori finansiranja presušili. Umesto još jednog mejla ili hitnog poziva koji će doneti spas, uradila je nešto neočekivano: pisala je 20 minuta.

Nije pisala plan. Nije ni ciljeve. Pisala je o jednom običnom danu iz budućnosti. Pisala je u sadašnjem vremenu, s konkretnim detaljima, u kome je problem već rešen.

„Kada pišete o sebi dok rešavate problem, i to u sadašnjem vremenu i sa čulnim detaljima, ne zamišljate već aktivirate prefrontalni korteks, deo mozga zadužen za planiranje i rešavanje problema”, objašnjavaju autori studije objavljene u časopisu Psychological Science. Isti rad pokazuje da „strukturisana mentalna simulacija poboljšava sposobnost rešavanja problema i do 44 odsto u odnosu na klasično ʼrazmišljanje’ ili brejnstorming”.

Drugim rečima: vaš mozak tretira ovakvo pisanje kao iskustvo, a ne kao fantaziju.

Zašto se rešenja pojavljuju „niotkuda”?

Nakon tog pisanja, autorka nije „manifestovala” novac, kako se to danas popularno izgovara. Ona je, kako sama kaže, počela da primećuje ono što ranije nije videla.

Neurološko objašnjenje leži u retikularnom aktivacionom sistemu (RAS), delu mozga koji filtrira informacije.

„RAS odlučuje šta ćete primetiti u okruženju, a šta će ostati nevidljivo”, objašnjava psiholog i istraživač pažnje Majkl Posner i dodaje da kada usmerite pažnju kroz jasan mentalni okvir, mozak počinje da selektuje relevantne signale.

Zato vam se čini da se rešenja pojavljuju iznenada. Ona su bila tu i ranije, samo ih vaš mozak nije registrovao kao važne.

Shutterstock.com

Nauka potvrđuje: Format razmišljanja menja ishod

Ova ideja dobija snažnu potvrdu u kognitivnim istraživanjima o načinu predstavljanja informacija. Studija koja je analizirala četiri različita formata (tekst, tabele, matrice i vizuelne dijagrame) došla je do jasnog zaključka:

„Vizuelne reprezentacije značajno poboljšavaju brzinu i tačnost rešavanja problema u odnosu na tekst”, navode autori istraživanja. Međutim, dodaju nešto ključno: ne postoji jedan univerzalno najbolji format.

• Tabele su bile efikasnije za analitičke i simboličke zadatke.
• Dijagrami sa čvorovima i vezama davali su bolje rezultate kod prostornih i relacionih problema.

„Suština nije u tome da pronađete savršen alat, već da uskladite način predstavljanja informacija s vrstom problema koji rešavate”, zaključuju istraživači, oslanjajući se na tzv. cognitive fit model.

Šta to znači za vas u poslu?

Kada ste pod pritiskom, skloni ste da „još više razmišljate”. Tako radi velika većina ljudi. Ali, nauka pokazuje da vam često ne treba više razmišljanja, već drugačiji kognitivni pristup, mentalni ugao gledanja.

• Ako ste zaglavljeni u opisima i objašnjenjima, prebacite problem u tabelu.
• Ako su odnosi nejasni, nacrtajte ih.
• Ako osećate blokadu, napišite jedan običan dan u kome ste problem već rešili.

Ovo ne radite da biste se utešili već da biste promenili način na koji vaš mozak obrađuje informacije.

Nova definicija profesionalne snage

U poslovnoj kulturi, danas pogotovo, veličaju se izdržljivost, istrajnost i sposobnost da „gurate dalje”. Ali, savremena nauka nudi sofisticiraniju definiciju snage: sposobnost da menjate perspektivu, a ne samo da trpite pritisak.

Kada naučite da svesno menjate format razmišljanja kroz pisanje, vizualizaciju ili restrukturiranje podataka, ne postajete samo efikasniji. Postajete i mirniji, precizniji i sigurniji u svoje odluke.

Jer, vrlo često, problem nije u tome što ne znate dovoljno. Problem je u tome što gledate iz ugla koji vam više ne služi, ukratko će vam reći psiholozi istraživači.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com