Nedeljne preporuke za kulturne događaje od 18. do 25. marta
- 1. Filmovi
- 2. Pozorište
- 3. Izložbe
- 4. Koncerti
Ako u periodu od 18. do 25. marta poželite da slobodno vreme provedete u bioskopu, pozorištu, galeriji ili koncertnoj dvorani, skrećemo vam pažnju na dva domaća filma i jedan holivudski blokbaster, na tri predstave: u BDP-u, Hartefaktu i Narodnom pozorištu (gostovanje Narodnog pozorišta Niš), na izložbe različitih generacija umetnika – od onih koji tek stupaju na likovnu scenu do akademika, kao i na dva koncerta na koja je ulaz besplatan.
Filmovi
Gospodar prstenova produžena verzija
Prava poslastica za ljubitelje serijala Gospodar prstenova! Od 19. marta možete pogledati produžene verzije sva tri filma Pitera Džeksona: Gospodar prstenova: Družina prstena, Dve kule i Povratak kralja. Filmovi zajedno traju više od 11 sati (3 sata i 29 minuta, 3 sata i 44 minuta i 4 sata i 13 minuta), a u dobro poznatim ulogama ponovo možete gledati Orlanda Bluma, Endija Serkisa, Ijana Holma, Kejt Blančet, Viga Mortensena, Ijana Mekelena, Elajdžu Vuda…
© CINEPLEXX
Karmadona
Domaći triler/horor film Karmadona, posle nedavne premijere, od 19. marta stiže na redovan bioskopski repertoar. U skoro dva sata stala je priča o trudnici Jeleni koja, nakon što primi misteriozni glas, biva uvučena u krvavu borbu sa korumpiranim, grotesknim društvom.
Film je režirao Aleksandar Radivojević, a igraju Jelena Đokić, Sergej Trifunović, Jovo Maksić, Petar Strugar, Milica Stefanović, Mima Karadžić, Miloš Timotiјević, Miloš Lolić, Branislav Jevtić, Dušanka Stojanović.
© CINEPLEXX
Projekat očajnički pokušaj (Project Hail Mary)
Profesor prirodnih nauka Rajlend Grejs budi se na svemirskom brodu, svetlosnim godinama udaljen od doma, bez ikakvog sećanja na to ko je i kako je tamo dospeo. Kako mu se pamćenje postepeno vraća, počinje da otkriva svoju misiju: da reši zagonetku misteriozne supstance zbog koje Sunce polako odumire. Mora da se osloni na svoje naučno znanje i nekonvencionalne ideje kako bi spasao od izumiranja sve na zemlji, ali jedno neočekivano prijateljstvo znači da taj zadatak možda ipak neće morati da obavi sam.
Film je zasnovan na bestseleru Endija Vira, dok režiju potpisuju oskarovci Fil Lord i Kristofer Miler. Traje 156 minuta, a u bioskope širom sveta, pa i kod nas, stiže 19. marta.
Glavne uloge poverene su Rajanu Goslingu (kome je ovo „drugi put u svemiru”, nakon filma Prvi čovek na Mesecu iz 2018. godine) i Sandri Hiler (poznatoj po ulogama u filmovima Anatomija pada i Zona interesa), kojoj je ovo prva holivudska uloga. Inače, Goslingove ćerke Esmeralda i Amanda povremeno su na setu, preko slušalica, pozajmljivale glasove njegovom kolegi vanzemaljcu Rokiju (kome, inače, glas u filmu pozajmljuje Džejms Ortiz). Govoreći o njihovoj pomoći, Gosling je rekao: „Postoje neki trenuci u filmu kada se smejem ili sam jednostavno toliko očaran Rokijem, a zapravo su to moja deca koja razgovaraju sa mnom i pomažu mi.” I još jedan doprinos njegovih ćerki: Goslingov lik nosi naočare u filmu jer su mu na testiranju kostima rekle da izgleda „pametno” sa naočarima.
© CINEPLEXX
Žetva
Domaći film Žetva, nastao po romanu Srpsko srce Johanovo Veselina Dželetovića, inspirisan je istinitim događajima. Film prati priču o nemačkom baronu Johanu fon Vagneru, koji nakon ilegalne transplantacije srca počinje da ima uznemirujuće snove i vizije. Pod teretom sećanja koja ne pripadaju njegovom životu i odgovornosti koju ne može da ignoriše, Johan započinje ličnu i opasnu potragu za istinom. Njegovo putovanje vodi ga na Kosovo i Metohiju, gde se suočava sa mračnom realnošću ilegalne trgovine organima, vezanim za ozloglašenu „Žutu kuću”. Susret sa porodicom čoveka čije srce nosi u grudima – majkom, suprugom i malim sinom Milanom – dodatno učvršćuju Johanovu želju da, makar i prekasno, pokuša da ispravi nepravdu.
Scenario i režuju potpisuje Pol Kampf, igraju Metju Maknalti, Rebeka Kalder, Meri Stikli, Hening Baum, Antonio Skarpa, Jovana Gavrilović, Aleksandar Jovanović, Jasmina Avramović… Direktor fotografije je Radan Popović, a muziku je radio Goran Bregović. Film traje 120 minuta, a bioskopski život počinje 19. marta.
© CINEPLEXX
Pozorište
Beogradsko dramsko pozorište
Inspirisana autobiografijom Tajni život Salvadora Dalija, predstava Contra mundum (u produkciji Centra za kulturu Tivat) više je od predstave po biografiji velikog umetnika – ona je, kako kaže reditelj predstave Veljko Mićunović, igra sa zagonetkom o umetnosti života na ovom svetu.
Osim režije, Veljko Mićunović potpisuje i koncept predstave, dramaturgiju je uradio Slobodan Obradović, muziku Nevena Glušica, scenografiju Sven i Ivana Jonke, a kostime Marija Marković Milojev.
Dalija igra čudesni Ozren Grabarić, uz muzičare Aljošu Zakića (truba), Đorđa Kujundžića (saksofon), Kostu Vukašinovića (trombon), Anju Riđešić (klavir), Marka Ćurčića (kontrabas) i Nemanju Tasića (bubanj).
Contra mudnum (premijera ove prerdstave bila je u julu prošle godine) igra se na Velikoj sceni BDP-a 19. marta od 19.30.
Hartefakt kuća
Bez buke od dva do šest je nova predstava Hartefakta (premijera je bila 5. marta), koja se igra u njihovoj „kući”, odnosno stanu u Bulevaru despota Stefana 7. Iako za drugu reprizu (19. marta u 20 časova) nema karata, podsećamo vas da ovih dana izlazi repertoar za april.
„Jedna zgrada, dve žene, tri susreta, četvoro komšija i bezbroj pravila – pisanih i nepisanih, godinama uspostavljanih ili proizvoljnih, strogo poštovanih ili slobodno interpretiranih – početne su tačke u razvijanju našeg komada”, kaže rediteljka Tara Mitrović, dok autorka teksta Sofija Dimitrijević, o svojim junakinjama Mirjani i Lani kaže da se one upoznaju i, bučno sučeljavajući međusobne svetove, uveravaju nas da je isceljenje moguće, a let neophodan i dostižan.
Mirjanu igra Anita Mančić, Lana je Iva Milovanović, a tu su i Milan Zarić, Marta Bogosavljević, Nađa Sekulić, Jovana Berić.
Milena Kostić potpisuje dizajn kostima, Ivona Despotović scenografiju, Nemanja Calić dizajn svetla, Nikola Erić dizajn zvuka…
Narodno pozorište
Vrana u paunovom perju, predstava Narodnog pozorišta Niš, nastala po romanu Vladimira Vučkovića i u režiji Marka Torlakovića, gostuje na Velikoj sceni beogradskog Narodnog pozorišta 23. marta od 20 časova. Predstava govori o knezu, odnosno kralju Milanu Obrenoviću i njegovoj tajnoj i iskrenoj ljubavi prema lepoj Nišlijki Leni, u periodu nakon oslobođenja ovog grada od Turaka 1878. godine. Ili, kako to kaže reditelj Marko Torlaković: „Ako se istorija poigrala sa nama, u ovoj predstavi smo se zauzvrat mi malo poigrali sa istorijom.” Kralja Milana igra Andrija Mitić, a Lenu Milica Filić.
Izložbe
Galerija Kolarčeve zadužbine
Izložba Pariska mapa / Počiteljska mapa (obe rađene u tehnici linoreza) našeg istaknutog umetnika Mehmeda Slezovića traje do 28. marta. Galerija Kolarčeve zadužbine otovrena je radnim danima od 10 do 20, a subotom od 10 do 16 časova.
U Počiteljskoj mapi, kako kaže istoričarka umetnosti Ivona Rajačić Barandovski, umetnik „upečatljive prizore delova arhitekture, poznate motive ovog grada, često u kombinaciji sa bujnom prirodom, smešta u tondo, okrugle okvire, da bu uglove formata papira dopunio diskretnim geometrijskim akcentima, koji su likovni kontrapunkt prikazanom prepoznatljivom motivu. Ovi biseri od prizora vrve od žive cirkulacije upotrebljenih linija, koje neverovatnom virtuoznošću, kontrastima svetlog i tamnog, uspevaju da iznedre neku vrstu sfumata, metafizičke atmosfere samog mesta.”
Pariska mapa je svojevrstan intimni vizuelni dnevnik umetnika, uzbudljiva slika metropole. „Poput bujne mreže, u nekim primerima ličeći i na vegetaciju džungle, na velikim formatima listova nižu se, bolje rečeno generišu, slike, predmeti, arhitektonski detalji kao plod intimnog memorisanja jednog grada, za koje ne postoji ni konkretno vreme niti mesto sa kojim možemo sa sigurnošću da ga povežemo”, zapisala je povodom ove izložbe Mirjana Bajić, istoričarka i teoretičarka umetnosti.
U 10
Galerija U10 ponovo otvara vrata najmlađoj generaciji likovnih umetnika. Izložba Masterpieces VIII, na kojoj možete videti odabrane radove studenata master studija Fakulteta likovnih umetnosti, otvorena je do 4. aprila.
U svom osmom izdanju, izložba je okupila devetnaest autora (Pandora Ada Andrejević, Laura Blagojević, Sara Boričić, Viktor Cvejić, Nebojša Đurić, Anđela Ilić, Katarina Ivanović, Milica Jeličić, Nemanja Lukić, Katarina Mijatović, Ana Miljković, Milica Miljković, Anđela Ognjanović, Milica Radojičić, Vesela Rajković, Olga Stanojević, Maša Stojanović, Jovan Šešum i Valentina Ulamović) koji, u saradnji sa članovima kolektiva U10, učestvuju u svim fazama nastajanja izložbe, od promišljanja postavke do same realizacije. Za mnoge od njih ovaj proces predstavlja prvi neposredni susret sa složenom infrastrukturom izlagačke produkcije izvan akademskog okvira, kako sa njenim organizacionim, tako i sa prostornim i konceptualnim dimenzijama. Radovi predstavljeni na izložbi obuhvataju širok spektar likovnih pristupa i medija, povezanih tematskom i konceptualnom niti introspektivnih istraživanja: unutrašnjih pejzaža, prostora sećanja, ličnih i kolektivnih narativa, kao i odnosa subjekta i društvenog okvira.
Savremena galerija Subotica
U velikom formatu. Slike akademika – pokloni Umetničkoj zbirci Srpske akademije nauka i umetnosti naziv je izložbe u Savremenoj galeriji Subotica koja traje do 2 maja. Autorka izložbe je Jelena Mežinski Milovanović, zamenica upravnika Galerije SANU, a kustoskinja izložbe je Nela Tonković. Ovo je prva u nizu izložbi kojima se obeležava 65 godina rada Savremene galerije Subotica (ovaj jubilej je sledeće godine).
Posetioci će na izložbi moći da vide odabrane slike velikih dimenzija, impozantnih ne samo zbog formata, već i zbog značaja autora za srpsku kulturnu sredinu. Zastupljena su dela velikana naše likovne umetnosti, koji su za članove SANU birani tokom druge polovine 20. veka – od Marka Čelebonovića do Petra Omčikusa i od Petra Lubarde, Peđe Milosavljevića, Miće Popovića do Mladena Srbinovića, Vladimira Veličkovića, Radomira Reljića.
Koncerti
DK Studentski grad
Večeras, 18. marta u 20 časova, u Domu kulture Studentski grad možete prisustvovati koncertu Tri žene, koji je zamišljen kao muzičko-poetska forma u kojoj zvuk ne ilustruje niti objašnjava ženske figure, već ih izlaže kroz napetost, prekide i zadržavanja u muzičkom toku. Kroz takav pristup, autorke ukazuju na ono što je istorijski potiskivano, ali nikada potpuno uklonjeno iz kulturnog i društvenog prostora. Kompozitorke i izvođačice Irena Popović Dragović, Katarina Ranković i Kala Dragović, kroz scenski koncept koji su osmislile, istražuju pitanje ženskog autorstva i prisustva u javnom prostoru. Inspirisasne radom kompozitorke Ljubice Marić i uzorom srpskog, ženskog muzičkog stvaralaštva, autorke akcentuju važnost ženskog glasa u razvoju umetnosti i kulture.
Projekat je podržao Sokoj iz Fonda za kulturna davanja. Ulaz je slobodan.
Foaje Kolarčeve zadužbine
U zvuku gitare Zorana Anića i delima Baha, Đulijanija, Paganinija, Raka, Voltona, Berklija, publika će uživati 20. marta od 20 sati u foajeu Kolarčeve zadužbine. Ulaz na koncert je slobodan.
Zoran Anić je umetnik bogate koncertne karijere kod nas i u svetu (nastupao je samostalno i u raznim sastavima), osnivač je Asocijacije klasičnih gitarista Srbije i Asocijacije klasičnih gitarista jugoistočne Evrope (ASEG). Bavi se i pedagoškim radom.
Naslovna fotografija © CINEPLEXX