Muzika i porodica Bilija Ajdola: Dobio sam najbolje od oba sveta

Bili Ajdol, legenda roka i postpanka, održaće 9. jula koncert u Beogradu, u Donjem gradu Kalemegdana. Stari i novi fanovi s nestrpljenjem čekaju da ponovo uživo čuju njegove najveće hitove White Wedding, Dancing With Myself, Cradle Of Love, Eyes Without a Face. On ih i danas, u sedamdesetoj godini, izvodi sa vulkanskom energijom, istom kao i u vreme kada su nastali. Bilijeva najvernija publika očekivaće da čuje i jednu od njegovih retkih balada – Sweet Sixteen.

Ovaj beogradski koncert deo je turneje Bilija Ajdola pod nazivom It’s a Nice Day To… Tour Again. Bili Ajdol je koncerte u Beogradu imao i 2010. i 2014, u Zaječaru, na Gitarijadi, nastupao je 2018, a na novosadskom Egzitu je bio gost 2006.

Podeljen između tame i dobrote

Svoju životnu priču, svoj put ka slavi, borbu sa demonima i ključne događaje iz perioda života na ivici noža, Bili Ajdol je opisao u autobiografiji Igrati sa sobom, koja je bila bestseler Njujork tajmsa, a koju je kod nas objavila Laguna 2016.

„Beznadežno sam podeljen između tame i dobrote, buntovnika i sveca, seksualnog manijaka i monaha, pesnika i propovednika, demagoga i populiste. Sve u svemu, sve sam zapisao, iskreno, od srca. Izložio sam se potpuno, zato čuvajte mi leđa”, rekao je Bili Ajdol o svojoj autobiografiji.

Detinjstvo između Engleske i Amerike

Bili je rođen 30. novembra 1955. godine u Engleskoj kao Vilijam Majkl Albert Broud. Majka mu je bila medicinska sestra, Irkinja i katolikinja, koja je prešla u portestantsku veru da bi se udala za njegovog oca, za koga Bili u autobiografiji piše da je bio ateista.

Kad su Biliju bile četiri godine, roditelji su odlučili da se presele u Ameriku, a pred odlazak su posetili majčinu porodicu, u kojoj su svi svirali neki instrument. Baka je i komponovala pesme koje su izvodili u porodičnom pabu. Njemu su poklonili mali bendžo koji je poneo u Ameriku, čime su najavili njegovu buduću karijeru.

Prve tri-četiri godine detinjstva u Njujorku Bili Ajdol opisuje kao srećno detinjstvo, iz koga pamti da je brzo prešao na kaubojski akcenat, imao televizor u boji sa crtanim filmvima, da ga je majka vodila na Nijagarine vodopade i imala kolekciju ploča. Imao je sedam godina kad su se zbog očevog posla vratili u Englesku, gde je sad morao ponovo da se privikava i menja akcenat.

Od pank benda do multiplatinastih tiraža

U autobiografiji, Bili Ajdol detaljno piše o vremenu provedenom na Univerzitetu Saseks, o avanturi sa Seks pistolsima, o članstvu u nekoliko bendova, sve dok sa Generation X nije postao deo pank revolucije i doživeo slavu. Kao pevač tog benda snimio je tri prva albuma, a njihov najveći hit bio je Dancing With Myself. A onda se Bili 1980. ponovo zaputio preko Atlantika, da otpočne solo karijeru.

Započinje saradnju sa njujorškim gitaristom Stivom Stivensom, koji njegovu muziku okreće ka postpanku, novom talasu (new wave) i sint-popu. Album Billy Idol iz 1982. bio je upsešan i učinio ga prepoznatljivim, a već 1984. album Rebel Yell postiže multiplatinasti tiraž i svetsku slavu.

Tajna balade o slatkoj šesnaestogodišnjakinji

Sa albuma Whiplash Smile iz 1986. pesma Sweet Sixteen, jedna od retkih Bilijevih balada sa prizvukom kantrija, postala je hit i u Americi i u Evropi. Bili je pesmu napisao za svoju tadašnju devojku Peri Lister, a bio je inspirisan novinskim člankom o otvaranju za publiku Koralnog zamka na Floridi.

Koralni zamak nije nikakav prirodni fenomen, već je u pitanju kamena građevina nalik zamku, koju je svojim rukama sagradio doseljenik iz Letonije Edvard Lidskalnin. Njega je 16-godišnja verenica ostavila dan pred venčanje i on je tada odlučio da ode u Ameriku. Ali kako svoju slatku šesnaestogodišnjakinju nije mogao da zaboravi, Letonac je za nju godinama gradio zamak od kamenih blokova teških i po nekoliko tona, koje je klesao samo jednostavnim ručnim alatom i spajao bez maltera, na sličan način kao što su to činile Inke ili Maje na svojim građevinama. Kad su ga pitali da objasni kako je pomerao tako teške kamene blokove, on je tvrdio da su u pitanju vibracije slične muzici. U tom Koralnom zamku snimljena su dva promotivna spota za Bilijev singl Sweet Sixteen.

Život bez kočnica

Ipak, sentimentalnost ove priče, pretočena u baladu, bila je redak trenutak te vrste u životu Bilija Ajdola. On je postao zvezda MTV-a, preselio se u Los Anđeles i uronio u život rok zvezde bez kočnica. I ko zna kako bi se sve završilo, da se nije desilo ono što u autobiografiji Ajdol naziva sudbnosno jutro 6. februara 1990.

„Samo noć pre toga, posle skoro dve godine rada, završili smo snimanje albuma prikladno nazvanog Charmed Life. Osećao sam pritisak što sam kod kuće tako rano posle obavezne žurke u studiju. Kažem ovo kao da smo napravili jednu žurku da proslavimo kraj snimanja, ali istina je da je žurka trajala pune dve godine. Dve godine ispunjene cirkom, ribama i motorima uz stalne doze trave, koke, ekstazija, horsa, opijuma i raznih pilulica. Gubio sam svest u nebrojenim klubovima i budio se po bolnicama toliko mnogo puta. Bilo je slučajeva da sam se vraćao svesti s pogledom u neki jednolično sivi bolnički plafon, proklinjući samog sebe i pomišljajući kako sam verovatno sledeći na redu da crknem na hladnom pločniku ispred nekog losanđeleskog kluba, okružen nepoznatim ljudima i paparacima.”

Kobno jutro i prinudno usporavanje

Dočekavši budan jutro, Bili Ajdol seda na svog moćnog Harley-Davidson-a i bez kacige kreće na vožnju gradskim ulicama, da bi već posle kratkog vremena doživeo pad s motora. Preživeo je za dlaku i na ivici da izgubi nogu. U spotu za Cradle of Love sniman je samo u gornjoj polovini jer mu je donja polovina tela bila paralizovana zbog povrede.

Na albumu iz 1993. menja stil i koristi kompjutersku obradu glasa, što je tada bilo sasvim novo, a sledeće godine izdaje singl Speed sa hitom iz filma Brzina. Problemi s drogom konačno ga usporavaju, tako da novi studijski album izdaje posle punih 12 godina pauze. Bio je to Devil’s Playground iz 2005.

U Bulevaru slavnih okružen decom i unucima

Danas, Bili Ajdol i dalje oduševljava svoju publiku, redovno održava turneje i nastupe, ali mnogo vremena posvećuje i svojoj deci i unucima. Kad je 2023. dobio svoju zvezdu u Bulevaru slavnih, deca i unuci su bili uz njega. Napravio je porodičnu žurku i objavio slike na svojim mrežama.

Ima sinove Branta Brouda i Vilijama Volfa Brouda i ćerku Boni Blu Broud. Brant i njegova žena Tereza imaju petogodišnju ćerku Mekenzi i trogodišnjeg sina Mejsona, koji je rođen istog dana kada i Bilijev otac, dečakov pradeda. Ćerka Boni i njen muž Aleks Sobel imaju dve ćerke od pet i četiri godine. Bilijev sin Vilijam nema dece, ali se on jedini bavi muzikom.

U intervjuu za People o svojoj ljubavi prema muzici i porodici, Bili Ajdol je rekao: „Dobio sam najbolje od oba sveta. Sve je na neverovatan način ispalo onako kako nisam mogao ni da sanjam.”

Naslovna fotografija  © ChrisJAmes / Shutterstock.com