Masiv Gran Saso – čudo nadomak Rima

Verujem da su mnogi od vas bili u Rimu i bili očarani svim što Rim pruža, od istorijskih spomenika do uzbudljivog života. Neki su išli i do mora, ali verujem da mali broj posetilaca zna da na samo 100 kilometara od Rima postoji planinski masiv s vrhovima i do 3.000 metara.

Gran Saso, ili u prevodu veliki kamen, masiv u Apeninskim planinama u Italiji, zaista je veliki – 3.000 metara.

Njegov najviši vrh Korno Grande najviša je planina na Apeninima i druga po visini planina u Italiji, van Alpa. Planina se nalazi u okviru Nacionalnog parka Gran Saso i Monti dela Laga.

Veliki kamen

Za razliku od drugih planina, Gran Saso je praktično nenastanjen, jer osim stada ovaca i krava na nepreglednim pašnjacima nema mnogo sela. Predeli izgledaju kao sa filma, pa su verovatno mnogi špageti-vesterni snimljeni upravo tamo. Serđo Leone još uvek je u srcima stanovnika. Pored njega, i jedan neobičan film, koji je neočekivano bio jako gledan, snimljen u zamku Roka Kalašio u kome je živela porodica Pikolomini. Radi se o filmu Lady Hawk sa Mišel Fajfer, u kome je ona pola dana princeza, pola dana soko i, naravno, na kraju pobeđuje ljubav.

Zamak Roko Kalašio

Zamak i crkva

Tvrđava se sastoji od zamka i susednog srednjovekovnog sela. Na suprotnoj severoistočnoj strani, prema Kampo Imperatore, nalazi se crkva Santa Marija dela Pijeta. Zamak se nalazi na oko 1.460 metara nadmorske visine, među najvišim je u Italiji i Evropi, i smatra se jednim od simbola regiona Abruca. Tvrđava, koja se nalazi u centru gravitacije između visoravni Kampo Imperatore i platoa koji se nalaze ispod Navelija i Tirina, predstavlja veliku pejzažnu vrednost i uključena je u Nacionalni park Gran Saso. Upravo zbog tih gravitacionih pomeranja, bilo je nekoliko zemljotresa i velikih razaranja.

 Crkva Santa Marija dela Pijeta

Amatriče – srušena crkva i sahat-kula

Poslednji zemljotres dogodio se 2017. godine, u selu Amatriče, poznatom po prelivu za pastu amatričiana (glavni sastojak je meso iz obraza juneta). Centar sela izgleda potpuno devastirano i trenutno su urađeni samo konzervatorski radovi. Ne izgleda realno da će se brzo privesti kraju, jer ni najveći broj građevina u L’Akvili još uvek nije obnovljen, a zemljotres se desio 2009. godine. Ako znamo da je L’Akvila glavni grad regije, onda je malo verovatno da će jedno selo biti brže obnovljeno.

Srušena crkva u L’Akvili

Ono što je interesantno jeste da su mnoge građevine iz Musolinijevog vremena preživele i nisu oštećene. Njihova arhitektura je svedena, jednostavna, ali verovatno zbog toga interesantna. Najpoznatiji je hotel Kampo Imperatore, na vrhu do koga ide gondola.

I upravo to je važno, jer na Gran Saso je razvijen zimski turizam i ima mnogo skijaša tokom zimske sezone. Opet, neverovatno je da samo na 100 kilometara od Rima, u kome je večno proleće, postoji svetsko skijalište.

Ovčarski pas, jedan od retkih stanovnika

Zahvaljujući Svetskom prvenstvu u skajraningu imao sam priliku da veći deo planine prepešačim i definitvno mogu da vam preporučim da kad god imate vremena, a idete u Rim, odvojite bar dva dana za Gran Saso. Moje kolege iz Konija (Olimpijski komitet Italije) kažu da odlaze na Gran Saso kad god su u stresu, i sve čudotvorno nestane.

Dobra ideja je da pogledate hotele u podnožju gondole u Fonte Čereto gde se nalaze dva istorijska hotela, ali i kamping i planinarski dom, pa ima za svakog ponešto. Pored njih je jedan dobar restoran, gde kao i u drugim mogu da se jedu arostičini ili ražnjići na kojima je tanko isečeno jagnjeće meso. Oni su poznati samo u ovom kraju Italije, i prosto je nemoguće da ih ne probate.

Arostičini, gore desno

Na kraju, još jednom naglašavam koliko je neverovatan odnos Italijana prema prirodi, jer sam tokom mog kratkog boravka sreo mnogo bajkera, hajkera, kampera, skajranera, ali i planinara svih godina.

Pošto nema mnogo objekata u samom Nacionalnom parku, većina ih je spavala u šatorima koje su sami nosili sa svom opremom. I to možda i jeste pravo planinarenje, kada odete u prirodu i postarate se oko svega sami, bez logistike koju vam pružaju hoteli i restorani.

Ulice u L’Akvili

Gran Saso je kao stvoren za to.

Ipak, propustio sam najveću gužvu za praznik feragosto, kada je Gran Saso preplavljen turistima.

Fotografije u tekstu © prof. dr. Nenad Dikić