Kad progovori DNK sa starih poštanskih markica

Nauka danas može da pročita tajne naših predaka iz pramena kose ili sa starog pisma, ali ostaje pitanje: imaju li mrtvi pravo na privatnost

Ljubavna priča austrijskog kovača Ksavera i peripetije njegovih potomaka, razrešene pomoću starih poštanskih markica, mogle bi da posluže kao zaplet uzbudljivog romana ili serije, ali su, na prvi pogled neočekivano, ali sasvim u duhu ovog vremena, one iskrsle u jednom naučnom radu i u jednoj stručnoj knjizi koja se bavi odnosom nauke i etike.

Romansa razrešena posle 150 godina

Priča (u kojoj su na zahtev porodice imena promenjena) počinje davne 1885. kada je mladi Ksaver pošao u svet u potrazi za boljim životom. Zaposlio se u fabrici i, mimo očekivanja, zaljubio u 17-godišnju Dinu, gazdinu ćerku. Naravno, gazdi je to dojavljeno i Ksaver je otpušten. Očajna Dina je pobegla od kuće i našla utočište u domu Rona, 30-godišnjeg vlasnika fabrike, pobožnog Jevrejina. Dina se tu porodila, a Ron je priznao dete. Dečaku su dali ime Renco i uveli ga u jevrejske knjige, ali je i kršten u katoličkoj crkvi po majčinoj veri.

Ima firmi koje nude usluge DNK analize sa starih artefakata naših predaka i rođaka za cenu od oko 2000 dolara

Međutim, posle dve godine, kad je Ksaver stao na noge, došao je po Dinu i oženio se njome. Za dečaka Renca Ksaver je bio brižan očuh, dok je Ron do kraja smatran Rencovim ocem, i on je nastavio da ga viđa i materijalno pomaže. Ksaver i Dina su u braku dobili još tri sina.

Za četiri brata problemi su počeli tek tokom Drugog svetskog rata, kada su morali da kriju Rencovo jevrejsko poreklo po ocu, zbog čega su svi mogli da završe u logorima. Današnji potomci te četvorice braće imali su sumnje u to ko je zapravo bio Rencov otac, pa su se 2017. obratili Korduli Has, forenzičkoj genetičarki sa Univerziteta u Cirihu. Rencov sin i sin jednog od braće rođenih u braku Ksavera i Dine dali su uzorke svoje pljuvačke, i priložili pisma sa markama koje su njihovi očevi slali sa ratišta i službenih putovanja.

Da li je bolje ne znati?

Kordula Has je uspela da sa starih poštanskih markica izdvoji DNK pošiljalaca i da je uporedi sa DNK njihovih potomaka. Rezultati su potvrdili ono što je porodica oduvek pretpostavljala: i Renco je Ksaverov sin, začet pre braka i pre nego što je Dina pobegla iz roditeljskog doma. U toj priči, industrijalac Ron bio je samo dobri čovek koji nije mario za mišljenje okoline i koji je pomogao da ova ljubavna priča ne završi tragično. Ali opet, kasnije, u ratnim okolnostima, to što je Renco smatran detetom jednog Jevrejina moglo ih je sve koštati glave.

Ljudi koji su koristili usluge komercijalne DNK analize često su otkrivali vanbračne afere, incest, usvojenu decu

Iako je ova porodična tajna srećno razrešena posle gotovo jednog i po veka, upravo to razrešavanje je otvorilo mnoga druga pitanja. Pre svega, dešifrovanje DNK zapisa sa tako starih uzoraka kao što su poštanske marke iz 1920. ili vlasi kose zaostale na četki naše prababe ili u medaljonu luckaste baba-tetke nije nimalo jednostavna stvar. Zato su rezultati ove analize objavljeni u naučnom časopisu za forenziku kao značajno dostignuće.

DNK forenzika u slučaju Ksavera i njegovih potomaka obavljena je na Ciriškom univerzitetu po svim pravilima nauke i zaštite privatnosti, ali, zapravo, u toj oblasti nema jasnih i obavezujućih pravila, zbog čega su mogućnosti zloupotrebe ogromne.

Socijalni eksperiment

Pojavilo se nekoliko privatnih firmi koje su ponudile usluge DNK analize sa starih artefakata naših predaka i rođaka za cenu od oko 2000 dolara. Međutim, taj posao nije doživeo bum kao što se očekivalo, između ostalog i zato što kad su pisma i marke u pitanju, ne možemo biti sigurni da ih je liznuo lično pošiljalac. Slično važi i za pramen kose.

Osim toga, zar i mrtvi ne zaslužuju malo privatnosti, zapitala se Libi Koplend, autorka knjige Izgubljena porodica: kako DNK testiranje izokreće ono što smo (The Lost Family: How DNA Testing Is Upending Who We Are) „Možete otkriti svakojake priče za koje vaši preci ne bi voleli da izađu na svetlo dana”, piše Koplend. Ona je intervjuisala desetine ljudi koji su koristili usluge komercijalne DNK analize. Vrlo često, oni su otkrivali vanbračne afere, incest, usvojenu decu. Naročito mnogo iznenađenih ima među onima koji su radili analizu etničke pripadnosti svojih predaka. Koplend piše da se tu radi o jednom socijalnom eksperimentu, koji je često traumatičan i bolan, jer uglavnom potpuno razbija lični narativ sa kojim je čovek živeo do saznanja koje mu donosi DNK analiza.

Otkrivanje tajni kraljevske krvi

Da bi se razjasnila do danas nerazjašnjena enigma smrti belgijskog kralja Alberta I iz 1934. krv koja je nađena na licu mesta data je na DNK analizu. Poređenjem sa DNK danas živih srodnika, utvrđeno je da je krv zaista kraljeva. Ali ta analiza takođe je otkrila i mnoge druge stvari, čije obelodanjivanje može, teoretski gledano, biti vrlo negativno za danas žive srodnike. Ako bi se, na primer, otkrilo postojanje genetskih mutacija za određene bolesti, to bi ugrozilo privatnost cele belgijske kraljevske porodice.

Nešto slično se desilo kad su u Engleskoj pre nekoliko godina pronađeni ostaci kralja Ričarda III, koga je Šekspir ovekovečio u svojoj istoimenoj tragediji. DNK analiza otkrila je neke stvari koje su otvorile nimalo naivne sumnje u legitimitet drugih članova kraljevske porodice.

„Ideja da možeš da se vratiš i odgovoriš na pitanja iz prošlosti koja su do sad ostajala u mraku – to je da ti se zavrti u glavi”, kaže Koplend, ali i ona upozorava da je u pitanju oblast neuređena „kao Divlji zapad”. „To što danas možemo da kopamo kroz prošlost, ne znači da će nam se dopasti ono što ćemo tamo da pronađemo”, zaključuje Kople