Istine iz divljine: Dokumentarci koji menjaju pogled na svet

Listajući televizijske kanale pre neko veče, naletela sam na dokumentarac koji me posebno zainteresovao. Inače volim da ih gledam, posebno one o prirodnim lepotama sveta i o šarenolikosti biodiverziteta, oduševe me pojedini predeli ili funkcionisanje životinja…

Zaustavila sam listanje kanala kada sam videla da piše Poslednja oaza – jugoslovenski dokumentarac o netaknutoj prirodi između Dunava i Drave, i o svakodnevnom životu više od 300 vrsta ptica i životinja.

Inspirisana ovim ostvarenjem, napravila sam listu dokumentaraca o prirodi koji su mi držali pažnju i koji su bili moj slikoviti prolaz u svet inspirativnih prirodnih krajolika. Svi (osim domaćeg ostvarenja) se mogu gledati na Netfliksu.

Poslednja oaza

Kao i u svim preporukama, uvek prednost dajemo domaćim ostvarenjima, pa je tako i sada. Srbija je bogata neverovatnim pejzažima i uglavnom se turisti oduševe prirodom kada dođu, dok je njeni građani uglavnom uzimaju zdravo za gotovo.

Poslednja oaza je jugoslovenski dokumentarni film iz 1983. godine, koji je režirao, napisao i snimio Petar Lalović, jedan od najznačajnijih autora prirodnjačkog filma na prostoru bivše Jugoslavije. Narator je poznati jugoslovenski glumac Zoran Radmilović, što mu daje dodatnu vrednost.

Ovo ostvarenje smatra se jednim od najvažnijih dokumentarnih filmova o prirodi s prostora bivše Jugoslavije. U njemu se prikazuje netaknuta priroda između Dunava i Drave, predstavljajući ovo područje kao poslednju oazu divljine u Evropi. Tokom tri godine snimanja, Lalović je beležio život više od 300 vrsta ptica i drugih životinja, dokumentujući njihove svakodnevne borbe, parenja, rađanja i smrti.

Posebna pažnja posvećena je ptičjim migracijama, prikazujući kako se jata ptica svake godine vraćaju iz dalekih krajeva, prelazeći urbane prostore da bi stigla do ove oaze. Film koristi skrivene kamere kako bi prikazao prirodne procese bez ljudskog uticaja.

Film sam spazila na kanalu Pink FILM, ali je dostupan i na platformi RTS Planeta.

Virunga

U filmu Virunga fokus je na borbi za očuvanje jednog od najbogatijih biodiverzitetskih područja na svetu – Virunga nacionalnog parka u Demokratskoj Republici Kongo. Park je poznat kao poslednje utočište planinskih gorila, jedne od najugroženijih vrsta na planeti.

Izvršni producent je Leonardo Dikaprio (što me je u tom trenutku posebno privuklo da pogledam), a dokumentarac kombinuje istraživačko novinarstvo, ratnu realnost i priču o životnoj misiji hrabrih čuvara parka.

Bio je nominovan za Oskara za najbolji dokumentarni film, a osvojio je i brojna priznanja. U dokumentarcu je prikazan sukob između očuvanja prirode i pohlepe multinacionalnih korporacija (posebno britanske naftne kompanije SOCO International), kao i korupcija, politička nestabilnost u regionu i svakodnevni život i rizici s kojima se suočavaju rendžeri koji štite park i životinje.

Autentični snimci tajnog istraživanja i lične priče lokalnih ljudi filmu su dali formu trilera, ali sa stvarnim ulogama – opstanak ljudi, životinja i prirode.

Our Planet

Dokumentarna serija koju je radio Netflix u saradnji sa Svetskim fondom za prirodu (WWF) prikazuje raznolikost života na Zemlji i šalje poruku o klimatskim promenama i ljudskom uticaju na prirodu. Kada uz to dodate naraciju legendardnog engleskog voditelja, biologa, istoričara prirode i pisca Dejvida Atenbora (David Attenborough), znate da će svaka epizoda biti zanimljiva na svoj način.

Our Planet ističe ekološku krizu i gubitak staništa, uz apel na odgovornost. Serija je snimana tokom četiri godine u 50 zemalja, koristeći najmoderniju 4K tehnologiju. Svaka epizoda fokusira se na drugačiji eko-sistem – glečeri, okeani, džungle, pustinje, travnjaci i slatkovodne oblasti, i pokazuje kako se promene u klimi reflektuju na život biljaka i životinja širom sveta.

Među važnijim porukama je da je sve međusobno povezano – od ponašanja ptica na Arktiku do zdravlja koralnih grebena u tropskim morima, ali i da još uvek postoji šansa za očuvanje planete ako se preduzmu hitne mere.

Life in Color

Nemoguće je zamisliti da ljubitelji emisija o prirodi ne znaju ili nisu gledali one koje je radio poznati britanski voditelj. Sa svojih 99 godina, Dejvid Atenboro nastavlja posvećeno da se bavi očuvanjem prirode kroz svoja prava umetnička dela – edukativne emisije.

Pre par dana je na Bi-Bi-Siju najavljen njegov novi film o svetskim okeanima, Okean sa Dejvidom Atenborom (Ocean with David Attenborough), u kome će govoriti o tome kako se okean menjao tokom njegovog života. Navedeno je da se Dejvid nada da će njegov film podstaći svetske državnike da preduzmu konkretne korake na konferenciji Ujedinjenih nacija u junu.

Dokumentarna mini-serija koju želim da preporučim je Life in Color, kroz koju će vas takođe voditi ser Atenboro. Serija istražuje ulogu boja u životinjskom svetu, otkrivajući kako ih koriste za kamuflažu, komunikaciju, parenje i upozorenja – i sve to u detaljima koje ljudsko oko često ne može da vidi.

Tokom snimanja korišćene su specijalno razvijene kamere koje snimaju u UV i infracrvenom spektru, što je omogućilo gledaocima da po prvi put vide svet onako kako ga vide pojedine životinje. Snimana je na raznim lokacijama širom sveta – od džungli Kostarike do australijskih grebena.

Za razliku od većine prirodnjačkih serija koje se fokusiraju na vrste i staništa, Life in Color fokusira se na percepciju i ponašanje – odnosno na to kako životinje koriste boju kao oružje, signal ili masku.

Chasing Coral

Pored očigledno narušenog eko-sistema, možda ne pomislimo često na problem izbeljivanja korala, koji je sve zastupljeniji. Chasing Coral je osvojio nagradu publike za najbolji dokumentarni film na Sandens (Sundance) filmskom festivalu.

U ovom dokumentarcu ćete videti zabeleženo masovno izbeljivanje korala širom sveta i pokušaj naučnika, ronilaca i fotografa da to dokumentuju i objasne javnosti. Kombinuje se naučna misija, ekološki aktivizam i emotivna priča o gubitku jednog od najvažnijih eko-sistema na planeti.

Jednostavno i efektno objašnjeno je kako globalno zagrevanje utiče na korale koji su osnova morskog života – čine manje od jedan odsto okeanskog dna, ali podržavaju preko 25 odsto morskih vrsta.

Pored toga što edukuje, dokumentarac postavlja i pitanje zašto se o ovoj ekološkoj katastrofi malo govori.

My Octopus Teacher

Oskara za najbolji dokumentarni film 2021. godine osvojio je upravo Moj učitelj hobotnica (My Octopus Teacher). U njemu se govori o neobičnom prijateljstvu između čoveka i jedne divlje hobotnice. Glavni junak Krejg Foster (Craig Foster), južnoafrički dokumentarista i ronilac, svakodnevno roni u podvodnoj šumi algi i s vremenom stupa u kontakt s hobotnicom s kojom razvija izuzetnu vezu.

Foster posmatra kako hobotnica koristi svoj um da bi preživela, komunicirala i igrala se, i u tom procesu uči o sopstvenoj prirodi i povezanosti sa svetom oko sebe. Ovde nema naracije, već su prikazani prelepi podvodni snimci i Fosterova lična refleksija.

Snimljen je gotovo u celosti pod vodom, sa zadivljujućim snimcima koji otkrivaju bogatstvo i krhkost morskog sveta. Za razliku od većine dokumentaraca koji se fokusiraju na informisanje, My Octopus Teacher je više kontemplacija o prirodi, odnosima i emocionalnom isceljenju.

Chimp Empire

U samo četiri epizode prikazan je intiman uvid u život najveće poznate zajednice šimpanzi u svetu, smeštene u prašumi Ngogo u nacionalnom parku Kibale u Ugandi. Seriju je režirao Džejms Rid (James Reed), dobitnik Oskara za film My Octopus Teacher, a narator je dvostruki oskarovac Maheršala Ali (Mahershala Ali).

Radnja serije Imperija šimpanzi prati dve rivalske grupe šimpanzi – centralnu i zapadnu frakciju – koje se bore za teritoriju, hranu i dominaciju. Kroz priče o alfa mužjaku Džeksonu, majci Kristin i drugim članovima zajednice, prikazuju se složene društvene dinamike, uključujući saveze, izdaje i borbe za vlast, koje podsećaju na ljudske političke intrige.

Serija je rezultat višegodišnjeg istraživanja i snimanja, pri čemu su naučnici i snimatelji proveli više od 25 godina proučavajući zajednicu šimpanzi u Ngogu. Produkciju su realizovale kompanije KEO Films i Underdog Films, a muziku je komponovao Vilijam Gudčajld (William Goodchild). Gardijan (The Guardian) je opisao film kao „epsku priču o izdaji, poput one u seriji Naslednici (Succession), ali sa šimpanzama”.

Naslovna fotografija: Shutterstock