Inspirativni filmovi o ženama – priče o borbi, hrabrosti i upornosti

Kroz istoriju, žene su menjale svet – tiho, uporno, često u senci moćnijih, glasnijih i privilegovanijih. Ponekad su to bile jednostavne odluke: da ne ćute, da se ne povinuju, da pokušaju nešto što im je rečeno da ne mogu. Upravo te odluke su pokretale lavinu – u nauci, pravu, umetnosti, biznisu, pa i u svakodnevnom životu.

S razlogom su o njima snimani i filmovi, a mi smo izabrali neke od njih koji prikazuju istinite priče o ženama koje su prkosile pravilima svog vremena, osvajale prostor za sebe i druge, pronalazile slobodu u prirodi, znanju ili hrabrom činu da progovore.

Odabrani filmovi ne govore o savršenim heroinama, već inspirišu i podsećaju nas da je svaka promena moguća, čak i kada izgleda nemoguće.

Erin Brokovič: Snaga žene protiv sistema

Film Erin Brokovič (Erin Brockovich) iz 2000. godine, u režiji Stivena Soderberga (Steven Soderbergh), temelji se na istinitoj priči o jednoj od najpoznatijih pravnih bitaka u savremenoj američkoj istoriji. Glavnu ulogu tumači Džulija Roberts (Julia Roberts); njena harizmatična i autentična gluma donela joj je brojne nagrade, uključujući i Oskara za najbolju glumicu.

Erin je samohrana majka troje dece, bez visokog obrazovanja, ali sa snažnim instinktom za pravdu. Nakon što bezuspešno tuži lekara zbog saobraćajne nesreće, dobija posao kao pomoćnica u maloj advokatskoj firmi. Tamo slučajno nailazi na medicinsku dokumentaciju koja je, kako se ispostavi, povezana sa zagađenjem vode u kalifornijskom gradiću. Iza toga stoji korporacija, koja je decenijama ispuštala otrovni hrom u zemljište i vodu, uzrokujući tako niz teških oboljenja među lokalnim stanovništvom.

Ono što film čini upečatljivim jeste kombinacija socijalne angažovanosti i lične drame. Uprkos tome što nije advokat, ona uspeva da okupi zajednicu (više stotina ljudi), razotkrije ogromnu korporaciju i doprinese sudskoj pobedi vrednoj 330 miliona dolara odštete, što je tada bila najveća kolektivna tužba u istoriji SAD.

U filmu se postavljaju važna pitanja: koliko su pojedinci zaista nemoćni pred velikim sistemima i da li lična hrabrost može promeniti tok istorije? Soderberg se ovde suzdržava od patetike i heroizacije, nudeći portret žene sa svim njenim nesavršenostima, ali i ogromnom snagom.

Osim što je Erin Brokovič inspirativna priča o upornosti, to je i podsetnik da društvena nepravda često ostaje nevidljiva – sve dok neko ne odluči da je iznese na svetlo dana.

Divljina: Hod kroz prirodu i sebe

Čeril Strejd (Cheryl Strayed) je nakon ličnih tragedija odlučila da sama prepešači više od 1.000 milja (nešto više od 1600 km) stazom Pacific Crest Trail. Reč je o stazi koja se proteže duž zapadne obale SAD i prolazi kroz divlje planinske predele. O tome je napisala autobiografsku knjigu Divljina (Wild), po kojoj je snimljen istoimeni film. U glavnoj ulozi briljira Ris Viderspun (Reese Witherspoon), koja je za ovu ulogu bila nominovana za Oskara, dok je Lora Dern (Laurа Dern), koja igra njenu majku, bila nominovana za sporednu ulogu.

Čeril kreće na put ne samo kroz neukrotivu prirodu, već i kroz vlastitu prošlost. Film, kroz česte flešbekove, otkriva bolne epizode njenog života: smrt majke, propali brak, zavisnost od heroina i osećaj gubitka identiteta. Njena fizička borba sa planinom, vremenom, gladovanjem i sopstvenim telom je ogledalo unutrašnje borbe da pronađe oproštaj, snagu i smisao.

Film Divljina ne romantizuje prirodu, a duhovni preporod prikazuje kao proces pun bola, uspona, padova i neizvesnosti.

Osmeh Mona Lize: Kada obrazovanje postane čin pobune

Džulija Roberts tumači Ketrin En Votson, idealističku profesorku umetnosti koja dolazi da predaje na konzervativni Velsli koledž (Wellesley College), prestižnu školu za devojke u Masačusetsu. Međutim, umesto da budu podstaknute na samostalno razmišljanje, studentkinje se pripremaju za brak.

Ketrin dolazi iz Kalifornije i donosi progresivne ideje, ne samo o umetnosti, već i o životu. Ona odbija da prihvati da su inteligentne, obrazovane mlade žene svedene na to da postanu supruge i domaćice. Kroz svoje predavanje, podstiče učenice da preispitaju norme koje im društvo nameće i da same odluče ko žele da budu. Međutim, njen liberalni pristup nailazi na otpor – i od strane školskih vlasti, i od samih učenica.

Uloga Ketrin je suptilan omaž nastavnicima koji inspirišu, ali i ženama koje odbijaju da se uklope u očekivane kalupe. Film Osmeh Mona Lize (Mona Lisa Smile) govori o hrabrosti da misliš svojom glavom u vremenu kad to nije bilo poželjno, i postavlja pitanja o slobodi izbora, feminizmu i sukobu tradicije i promene.

Na osnovu pola: Početak borbe Rut Bejder Ginsberg

Rut Bejder Ginsberg (Ruth Bader Ginsburg) je u stvarnom životu ikona američkog pravosuđa i borbe za jednakost polova. U filmu Na osnovu pola (On the basis of sex) je fokus izmešten sa njene karijere na period kada je kao mlada pravnica pokušavala da se izbori za svoje mesto u svetu kojim dominiraju muškarci. Za one koji nisu upoznati sa njenim likom i delom, Rut je kasnije postala pomoćnik sudije Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država i feministička ikona.

Ginsbergova, koju igra Felisiti Džouns (bila je odlična i u ovogodišnjem filmu Brutalista), upisuje Pravni fakultet na Harvardu kao jedna od svega nekoliko žena u generaciji. Iako briljantna, suočava se s konstantnim omalovažavanjem i sistemskom diskriminacijom. Kada njen muž Martin (igra ga Armi Hamer), takođe pravnik, oboli, Rut pohađa i njegove predmete, dok istovremeno odgaja dete i studira – trostruka borba za znanje, porodicu i pravdu.

Središnji deo filma prikazuje njen prvi veliki slučaj: poresku žalbu muškarca koji je bio diskriminisan jer je želeo da iskoristi poreske olakšice za negovatelje (u ovom slučaju, za negovanje stare majke, kako bi mogao da nastavi da radi), koje su bile rezervisane samo za žene. Rut prepoznaje rupe u zakonu koje otkrivaju širi problem – da zakon pravi razliku među ljudima „na osnovu pola”. Taj slučaj postaje temelj njene pravne strategije: razbijati sistemske nepravde koristeći upravo pravila tog istog sistema.

Džoj: Upornost i magični mop

Još jedna istinita priča zasnovana na životu Džoj Mangano (Joy Mangano), američke preduzetnice i izumiteljke mopa za čišćenje. Iako film koristi dosta fiktivnih elemenata, u središtu ostaje fascinantna priča o ženi koja u svetu rezervisanom za muškarce uspeva da napravi sopstvenu imperiju.

Džoj, koju igra Dženifer Lorens (Jennifer Lawrence), živi s velikom i haotičnom porodicom u jednoj kući i kao samohrana majka dvoje dece zatrpana je obavezama i neostvarenim snovima. Ipak, poseduje nešto što niko u njenom okruženju nema – ideju i veru u nju. Kada osmisli praktični mop koji se cedi bez diranja prljavštine, odlučuje da pokrene proizvodnju i prodaju. Ali na putu do uspeha se suočava s poslovnim prevarama, porodičnim podmetanjima i sopstvenim sumnjama.

Režiser Dejvid O. Rasel (David O. Russell) je prikazao Džoj kao modernu Pepeljugu – bez čarobnog štapića, ali sa velikom unutrašnjom snagom. U filmu nema klišea o brzom uspehu, već prikazuje sliku borbe, pada, izdaje i konačnog trijumfa koji dolazi kroz ličnu transformaciju.

Služavke: Tihe heroine pedesetih u Americi

Radnja filma Služavke (The Help) smeštena je u rasno podeljeni američki Jug šezdesetih godina i rađen je po istoimenom romanu Ketrin Stoket. Glavne uloge tumače Ema Stoun (Emma Stone), Vajola Dejvis (Viola Davis) i Oktavija Spenser (Octavia Spencer), a njihova zajednička priča govori o nevidljivom radu, tihoj patnji i hrabrosti da se istupi protiv nepravde.

Ema Stoun igra Skiter (Skeeter), mladu belu novinarku koja se vraća kući nakon studija i počinje da preispituje društvene norme koje je ranije uzimala zdravo za gotovo. U centru njenog interesovanja su afroameričke kućne pomoćnice – žene koje odgajaju belu decu, kuvaju, čiste i ćute. Skiter odlučuje da napiše knjigu iz njihove perspektive, znajući da takav poduhvat može izazvati ozbiljne posledice – za nju, ali mnogo više za žene koje progovore.

Ajbilin (Vajola Dejvis) i Mini (Oktavija Spenser) su dve domaćice koje pristaju da podele svoja bolna iskustva i obelodane svoju svakodnevicu punu poniženja, ali i dostojanstva koje ne može da se izbriše. Film osvetljava ogroman jaz između bogatih belih porodica i žena koje rade za njih – često bolje poznajući njihovu decu nego same majke.

Oktavija Spenser je za svoju ulogu dobila Oskara, dok su Vajola Dejvis i film kao celina takođe bili nominovani za brojne nagrade.

Skrivene brojke: Genijalnost u senci predrasuda

Ovo je istinita, godinama ignorisana priča o tri izuzetne Afroamerikanke koje su svojim znanjem i radom pomogle Nasi da pošalje čoveka u svemir u vreme kada ni društvo ni institucije nisu priznavali ni njihovu boju kože, ni pol.

Režiser filma Skrivene brojke (The hidden figures) je Teodor Melfi (Theodor Melfi), dok su glavne junakinje briljantna matematičarka Ketrin Džonson (igra je Taradži P. Henson), samouka programerka i liderka tima Doroti Von (igra je Oktavija Spenser), i buduća prva crna inženjerka u Nasi Meri Džekson (igra je Džanel Mone). One rade u posebnom odeljenju za „crne žene”, računajući ručno složene matematičke jednačine koje su ključne za bezbednost i uspeh svemirskih misija. I sve to – dok se suočavaju sa seksizmom i marginalizacijom unutar naučne elite.

Film balansira između lične i istorijske priče: gledamo kako Ketrin trči na drugi kraj zgrade da bi otišla u toalet „za crnce”, kako Doroti sama savladava programiranje na IBM mašini, i kako Meri mora sudski da se izbori za pravo da upiše kurs koji je potreban za inženjersku licencu. Ovo je film o pravdi, o tome kako istorija ne pamti sve ljude jednako, osim ako se neko ne usudi da to ispravi.

Sjajne glumačke izvedbe, muzika Hansa Zimera u saradnji s Farelom Vilijamsom, i precizna rekonstrukcija vremena, učinili su da ovaj film bude i edukativan i emotivan.

Naslovna fotografija: Shutterstock