Kraljice jeseni, ukusne i sveže i pečene i punjene

Paprike spadaju u zdravu, niskokaloričnu hranu, vrlo često korišćenu širom sveta. Količina vitamina i hranljivih sastojaka zavisi od boje paprike

Paprike koje koristimo za punjenje, pečenje, kuvanje u stvari su slatke, za razliku od svojih srodnika ljutih paprika, papričica, čilija itd. Zajedničko latinsko ime je Capsicum sp., pripadaju familiji Solanaceae, a reč capsicum dolazi od latinskog naziva za kutiju – capsa.

Kod nas ih, u zavisnosti od vrste, zovemo babure ili „šilje”, a u Americi babure zbog izgleda nazivaju i zvono paprike. I jedne i druge potiču sa zapadne hemisfere.

Kod nas ih, u zavisnosti od vrste, zovemo babure ili „šilje”, a u Americi babure zbog izgleda nazivaju i zvono paprike

Oble ili šiljate

Babure su, inače, najzastupljeniji slatki varijetet. One mogu biti zelene, žute ili crvene. Boja zavisi od toga kada se uberu. Međutim, postoje i ljubičasti i crni varijeteti. One koje se uberu dok su zelene, neće postati žute ili crvene, jer se boja razvija zrenjem dok su plodovi na samoj biljci. Crvene su najslađe, dok zelene imaju najmanju slast. Mogu se naći i narandžaste, na prelazu od žute ka crvenoj boji. Srodne baburama su, kako ih neko naziva – „šilje”, izdužene crvene ili zelene paprike, a žute neko naziva i banana paprike, zbog oblika. Kao što je pomenuto, srodan im je i čili, kao i pimento srcolikog oblika.

Paprike vole sunce i toplo vreme, kao i vlažnu zemlju. One su zdrava, niskokalorična hrana, vrlo često korišćena širom sveta. Bitno je znati da količina vitamina i hranljivih sastojaka zavisi od boje paprike. Vrlo su bogate vitaminom C i čak ga sadrže u većoj količini od citrusa, pri čemu ga zelene paprike poseduju manje nego crvene.

Isti je slučaj i sa beta karotenom. Obiluju i vitaminom B6 i folnom kiselinom. Što im je jača boja, imaju više bioflavonoida, luteina i zeaksantina, koji su poznati čuvari zdravlja. Inače, stare kulture Maja i Asteka su mlevenu ljutu papriku dodavali kakaou.

Babure su, inače, najzastupljeniji slatki varijetet. One mogu biti zelene, žute ili crvene

Sirova ili pečena

Odličan su dodatak salatama, sveže iseckane na štapiće mogu se jesti sirove, same ili sa raznim umacima. Često se služe grilovane uz razna mesa, a i kao dodatak između komadića mesa na ražnjićima. Paprike se mogu dinstati i kuvati na pari. Važno je da termička obrada ne smanjuje njihovu hranljivu vrednost.

Česte na trpezi su paprike punjene mesom, povrćem, pirinčem, kao i sirom.

Srodne baburama su takozvane paprike „šilje”, izdužene crvene ili zelene paprike, a žute neko naziva i banana paprike, zbog oblika

U našem podneblju se, tradicionalno, u jesen paprika kupuje u velikim količinama, a ponekad i u džakovima i peče za zimnicu, neretko na čuvenim smederevcima, bubnjarama i roštiljima. Čuvaju se zamrznute i ljušte i začinjavaju pre upotrebe zimi. Poneko ih i kiseli, a najpoznatiji specijalitet je ajvar, koji se uglavnom pravi od crvenih, oljuštenih, pečenih paprika, koje se cede i melju; ajvar se služi posoljen, sa dodatkom belog luka, a ponekada i peršuna.

Vole sunce i toplo vreme, kao i vlažnu zemlju

Često se pri pravljenju dodaje i plavi patlidžan. Od krupnijih komada pečene paprike i plavog patlidžana pravi se ljutenica. Sam ajvar, u zavisnosti od toga kako se priprema paprika, može biti običan, mleveni ili cepani, a i blagi ili ljuti. Inače, reč ajvar potiče od turske reči havyar – slana ikra.

PROBAJTE RECEPT

Zapečene paprike