Vitamini i njihova uloga u nezi kože – mit ili realnost
Vitamin C ima zavidan spektar blagotvornih učinaka na organizam. Njegova antioksidansna svojstva u borbi sa slobodnim radikalima, kao i stimulacija sinteze kolagena, svrstavaju ga u krug najpoznatijih kozmetoceutika
Vitamini su popularni sastojci u mnogim kozmetoceutskim preparatima koji su dizajnirani da poboljšaju više aspekata izgleda kože. Vitaminima, kao što su A, D i drugi, u kontekstu savremene kozmetologije i dermatofarmakologije, pripisuje se širok spektar dejstava na kožu, pa se njihovi mehanizmi delovanja i potencijalni terapijski učinci proučavaju do molekularnih granica.
Primena vitamina u vidu kozmetoceutika i nutrikozmetike ima za cilj da postigne značajne efekte na izgled i funkciju kože.
Antioksidansno delovanje
Većina vitamina, poput vitamina C, E i A, najpoznatija je po svom antioksidansnom delovanju. Štetni slobodni radikali smatraju se glavnim uzrokom nastanka mnogih bolesti (naučno je dokazano da izazivaju upalne procese u koži i preuranjeno starenje kože). Zato se antioksidansni učinak vitamina smatra jednim od najpoželjnijih svojstava za njihovu inkorporaciju u kozmetički proizvod – u pravoj koncentraciji, u pravom hemijskom obliku i u odgovarajućoj podlozi.
Antioksidansi se sve češće pojavljuju kao sastojci kozmetoceutskih preparata, pre svega zbog svog zaštitnog efekta na kožu, kao i zato što vezuju slobodne radikale i reaktivne prooksidacione molekule (tzv. ROS molekule; ROS – reaktivne kiseonične vrste, engl. Reactive Oxigen Species), a podržavaju i sistem za obnavljanje kože (skin repair system).
Pored antioksidansnog delovanja, određenim vitaminima pripisuju se i sledeća delovanja: inhibicija melanogeneze (sprečavanje nastanka hiperpigmentacija), ublažavanje modrica (učestvovanje u procesu zgrušavanja krvi), stimulacija sinteze kolagena, optimizacija keratinizacije, protivupalno delovanje…
Primena vitamina u vidu kozmetoceutika i nutrikozmetike ima za cilj da postigne značajne efekte na izgled i funkciju kože
Vitamin C (askorbinska kiselina)
Vitamin C ili L-askorbinska kiselina je antioksidans koji deluje kao efikasno sredstvo za uklanjanje slobodnih radikala i zaštitu od oksidativnog stresa u ljudskoj koži.
Vitamin C je poznat zbog svoje uloge u sprečavanju nastanka skorbuta kod mornara, a istraživanja o ovom vitaminu kao kozmetoceutiku datiraju još od 1980-ih. Koncept topikalne apsorpcije vitamina C rezultat je istraživanja dvojice američkih naučnika koji su, proučavajući dijabetes i anomalije vezivnog tkiva, utvrdili esencijalnu ulogu jednog stereoizomera vitamina C, odnosno L-askorbinske kiseline u očuvanju mladalačkog izgleda i elastičnosti kože.
UV zračenje i zagađenja iz okoline mogu značajno smanjiti koncentraciju vitamina C u epidermisu
Vitamin C ima zavidan spektar blagotvornih učinaka na organizam, od jačanja imuniteta do snižavanja nivoa holesterola u krvi. Njegova antioksidansna svojstva u borbi sa slobodnim radikalima, kao i stimulacija sinteze kolagena, svrstavaju ga u krug najpoznatijih kozmetoceutika. Danas je sve češći aktivni dodatak u kozmetičkim preparatima, naročito onim protiv starenja kože (kada je količina kolagena u koži znatno smanjena).
Anti-age efekat
Značaj dodataka vitamina C ishrani, kao i nezi, ogleda se u tome što ljudski organizam nije u stanju da sintetiše vitamin C (zbog gubitka L-gulonolakton oksidaze), pa se mora osloniti na dijetetski unos vitamina C kako bi se zadovoljile fiziološke potrebe ili na topikalnu primenu za negu kože.
Topikalni oblici vitamina C uglavnom uključuju L-askorbinsku kiselinu, askorbil palmitat, magnezijum i natrijum askorbil fosfat…
Vitamin C se opravdano koristi u prevenciji oštećenja i tretiranju prerano ostarele kože
L-askorbinska kiselina je hidrosolubilan vitamin, rastvorljiv u vodi, pa je njegova apsorpcija preko epiderma ograničena. Askorbil palmitat i magnezijum i natrijum askorbil fosfat su esterifikovani derivati vitamina C sa pojačanom lipofilnošću, što rezultira boljom apsorpcijom u rožastom sloju kože i povećanom stabilnošću u emulzijama i rastvorima. Koncentracija i kiselost formulacije takođe utiče na stabilnost.
Perkutana (kroz kožu) apsorpcija L-askorbinske kiseline pokazala se najbolja pri manjim koncentracijama, do 20 odsto. Povećanjem koncentracije neće se povećati apsorpcija preparata sa askorbinskom kiselinom. Zato su drugi oblici vitamina C više zastupljeni u topikalnim formulacijama, ali je i njihova cena veća.
To je razlog što na tržištu postoje značajne razlike u ceni vitaminskih preparata za negu kože. Što je oblik vitamina C stabilniji i dublje prodire kroz kožu, to je i cena takvog preparata veća, ali je i efikasnost daleko značajnija.
Sposobnost vitamina C da stimuliše sintezu kolagena potvrđena je u brojnim kliničkim studijama. Navedena farmakološka delovanja vitamina C doprinose njegovom anti-age efektu.
Protiv hiperpigmentacija
Vitamin C je inhibitor enzima tirozinaze (tirozinaza je enzim koji sadrži bakar i katalizuje proizvodnju melanina i drugih pigmenata iz tirozina procesom oksidacije) i time utiče na smanjenje produkcije melanina, što ga čini značajnom aktivnom supstancom za tretiranje hiperpigmentacija.
UV zračenje i zagađenja iz okoline mogu značajno smanjiti koncentraciju vitamina C u epidermisu, pa je nužno popuniti njegov kontinuirani nedostatak u vidu topikalnih preparata, uz peroralnu primenu za dodatni učinak na imunitet. Nažalost, zbog ograničenog transporta iz gastrointestinalnog trakta, peroralna primena vitamina C ne povećava statistički značajno nivo vitamina C u koži, te se uvek savetuje da se koriste i topikalni preparati sa vitaminom C i njegovim derivatima. Zato se vitamin C dodaje u kreme za sunčanje, kako bi se poboljšalo fotoprotektivno delovanje preparata i smanjio oksidativni stres nakon izlaganja UV zračenju.
Dermokozmetički preparati sa vitaminom C stimulišu i podstiču fotooštećenu kožu na obnavljanje, što rezultira klinički vidljivim razlikama u izgledu kože, kao i mikroskopski uočljivim poboljšanjima. Zbog svog snažnog antioksidativnog potencijala, aktivnosti u biosintetskom putu kolagena, kao i fotozaštitnog učinka, vitamin C se opravdano koristi u prevenciji oštećenja i tretiranju prerano ostarele kože.
Kombinacija vitamina C i E
Vitamin C ima i dokazani protivupalni učinak koji pomaže u smanjenju postupalnih hiperpigmentacija, kao i u redukciji postoperativnih eritema nakon laserskog resurfacinga. Zbog učinka na inhibiciju tirozina koristi se i u dermokozmetičkim preparatima za posvetljivanje kože, kao sredstvo za depigmetnaciju. Zbog svog učinka na „dermalnu rekonstrukciju” često se može naći i u preparatima protiv strija ili tvrdokornog celulita, jer deluje na osnaživanje i obnavljanje vezivnog tkiva.
Međutim, najveći nedostatak vitamina C u topikalnim preparatima je njegova velika nestabilnost, tj. sklonost oksidaciji, kao i hidrosolubilnost. Stoga su se pojavili novi i stabilniji oblici s dodatnim terapijskim efektom za fotoostarelu kožu, kao što je MAP (magnezijum-askorbil fosfat). Osim MAP-a, oblici vitamina C koji se mogu naći na tržištu su tetraheksildecil-askorbat, askorbil glukonat, askorbil glukozid, askorbil palmitat, 3-0-etil askorbinska kiselina (etiletar askorbinske kiseline).
Vitamin C i njegovi aktivni oblici mogu se u topikalnim formulacijama nalaziti u koncentracijama i do 20 odsto, samostalno ili u kombinaciji s drugim vitaminima
Vitamin C i njegovi aktivni oblici mogu se u topikalnim formulacijama nalaziti u koncentracijama i do 20 odsto, samostalno ili u kombinaciji s drugim vitaminima. Najčešće je reč o kombinaciji s vitaminom E, jer je dokazana njihova antioksidativna sinergija kod fotoostarele kože.
Zato je pravo vreme da izaberete svoj preparat sa vitaminom C, ako ga već nemate. Za one koji imaju normalnu i mešovitu kožu, preporučujem serume koji će, zbog svih pobrojanih efekata, biti idelana zaštita u danima koji dolaze. Za one čija je koža suva i dehidrirana, pored seruma, potrebno je naneti i odgovarajuću vitaminsku kremu, ili čak uljani serum sa liposolubilnim vitaminom C (ascorbyl palmitate).
Nadam se da posle ovog teksta nećete misliti da su kreme sa vitaminima samo mit!