Kakva nas jesen očekuje – koliko će biti kišnih, a koliko sunčanih dana

U Srbiji se očekuje topla jesen s količinom padavina u granicama proseka, dok će u većem delu zemlje temperatura biti za oko dva stepena iznad proseka – rezultati su poslednjih analiza numeričkih klimatskih modela.

Broj kišnih dana koje je Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) prognozirao je od 28 do 34, dok će na planinama kiša padati do 43 dana. U nižim predelima suma padavina će biti od 140 do 210 mm, dok će na planinama to biti 260 mm.

Srednja jesenja temperatura do 15 stepeni

U razgovoru sa Slobodanom Soviljem, master meteorologom i načelnikom Centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja RHMZ-a, saznali smo da klimatski izgledi pokazuju da će srednja jesenja temperatura vazduha u nižim predelima imati vrednosti u intervalu od 12 do 15 stepeni Celzijusa, a u brdsko-planinskim krajevima od 7 do 11 stepeni Celzijusa.

Tokom jesenje sezone prognozira se broj letnjih dana u nižim predelima s maksimalnom dnevnom temperaturom od 25 stepeni Celzijusa i više, u intervalu od 19 do 28, a na planinama do 4 dana. Tokom septembra, oktobra i novembra očekuje se broj mraznih dana, s minimalnom dnevnom temperaturom nižom od 0 stepeni Celzijusa, do 5 u nižim predelima, a u brdsko-planinskim predelima do 25 dana, rekao je Sovilj za portal To Sam Ja.

Tokom razgovora napomenuo je i da sezonski klimatski izgledi ne daju detaljne informacije o kratkotrajnim periodima sa ekstremno visokim i niskim vrednostima temperatura i padavina koji mogu dovesti do značajnih socioekonomskih posledica.

Košava najčešća od oktobra do decembra

Košava, koja duva u Pomoravlju, Podunavlju i Vojvodini, zahvata velika prostranstva severno od Zlatibora, Kopaonika, Jastrepca i Nišave, a zapadno od Đerdapa. Najjača je na jugu Banata (u okolini Vršca), a veoma je jaka i u celoj oblasti Dunava, od Velikog Gradišta do Novog Sada. Poznata je u celoj Vojvodini, a doseže na zapad, sve do Osijeka i Vinkovaca u Hrvatskoj.

Sovilj navodi da je u narodu rašireno verovanje da košava najčešće duva 3, 7 ili 21 dan. Međutim, naglašava da ipak nema pravila, te da će košava duvati sve dok se održava pogodan raspored ciklona i anticiklona, koji je i doveo do njenog nastanka.

Nekada može duvati samo jedan dan, a od 11. oktobra do 10. novembra 1953. godine košava je duvala čak 31 dan i to je ʼnajdugovečnijaʼ zabeležena košava od početka merenja u Srbiji, rekao je Sovilj.

Fotografija: Shutterstock.com

Statistički gledano, dodaje, košava najčešće duva u periodu od oktobra do decembra, a neznatno manje tokom februara i marta.

Ovakva raspodela duvanja košave po mesecima i ne čudi, s obzirom na to da su cikloni u Sredozemlju, koji predstavljaju jedan od uslova za nastanak košave u našim krajevima, najaktivniji upravo u zimskoj polovini godine, dok su leti veoma retki, pojasnio je meteorolog.

Ko je ʼkrivacʼ za košavu?

Ključnu ulogu u nastanku košave ima planinski lanac Karpata i Balkanskih planina, kao i položaj doline Dunava u odnosu na ove planine, objasnio je Sovilj.

Naime, kada se u zapadnom i/ili centralnom delu Sredozemlja formira polje niskog vazdušnog pritiska (ciklon), a u Ukrajini i zapadnom delu Rusije polje visokog vazdušnog pritiska (anticiklon), vazduh počinje da struji sa jugoistoka. Planinski lanac Karpata u tom trenutku postaje značajna ʼpreprekaʼ nastaloj vazdušnoj struji, koja teži da se ʼproguraʼ ili ʼprobijeʼ kroz planinu najlakšim putem. I tako, većim delom ona biva ʼkanalisanaʼ dolinom Dunava, a prateći reku, kod Đerdapske klisure konačno ʼizbijaʼ kao jak i turbulentan vetar, ispričao je meteorolog.

Brzina košave zavisi od intenziteta formiranih polja niskog i visokog vazdušnog pritiska, odnosno – što je jači ciklon u Sredozemlju i jači anticiklon u Ukrajini ili Rusiji, tj. što je veća razlika u vazdušnom pritisku između ova dva sistema, to je i košava jača i burnija.

Rekordna brzina košave izmerena u Vršcu

Rekordna brzina košave izmerena je u Vršcu 11. januara 1987. i iznosila je 173 km/h, odnosno 48 m/s. Neznatno manje, izmereno je 24. februara 1988. kao i 1. i 2. februara 2014. godine – 170 km/h, odnosno 47 m/s.

Prema rečima Sovilja, košava u Beogradu je nešto ʼpitomijaʼ – rekord je i dalje iz daleke 1976. godine, kada je 17. oktobra izmereno 129 km/h, odnosno 36 m/s.

U ovom milenijumu, košava je najjače duvala 1. i 2. februara 2014. godine i iznosila je 104 km/h, odnosno 29 m/s.

Naslovna fotografija: Shutterstock.com