zivotni-stil
Teorije zavere

Kako da nas ne zavedu teorije zavere

Studentima na prvom času sportske medicine govorim da uvek traže naučne časopise, jer tamo postoji recenzija, ili da traže prepoznate organizacije koje uređuju određenu oblast

Nedavno sam bio u pošti i čuo priču o letećim tanjirima koji lete iznad Dedinja. Pošto očigledno nisam imao izraz pravog razumevanja, moja poštarka me je upitala zašto ne verujem. Kaže, njene kolege su videle da se nešto pojavilo na nebu i nestalo, i to više puta. Razgovor se nastavio pa je pitala i da li sam se vakcinisao. Imala je sličan izraz lica na moj potvrdan odgovor, kao onaj moj na leteće tanjire. I da ne prepričavam dalje razgovor, moje objašnjavanje da nas je vakcina spasla i da je to najveći izum u medicini od kada postojimo i njene teorije, uključujući i onu da je zemlja ravna.

Da li postoji gen za praznoverje ili magiju, što objašnjava zašto toliko puno ljudi veruje u stvari koje nemaju naučno utemeljenje

Činjenice i iluzije

Moram da priznam da sam se ozbiljno zamislio odakle te silne ideje koje nemaju nikakvo utemeljenje i šta bi bilo da sam pomenuo globalno zagrevanje.

Pregledao sam literaturu i naišao na naučnika za koga pre nisam čuo – zove se Mičio Kaku. Reč je o neverovatnom fizičaru koji predaje na koledžu u Njujorku, ali je takođe autor tri bestselera Njujork tajmsa i veliki popularizator nauke. Ono što mi se dopalo je njegovo objašnjenje da kod ljudi postoji gen za praznoverje ili magiju, jer time objašnjava zašto toliko puno ljudi veruje u stvari koje nemaju naučno utemeljenje.

Istovremeno kaže da ne postoji gen za nauku, jer je nauka praktična, zasniva se na dokazima, jednostavna je, jer eksperimentom možemo nešto da dokažemo ili opovrgnemo.

Otkud onda imamo toliko teorija zavere? Kako inače volim da kažem – u pitanju je borba, borba između činjenica i iluzija. Mičio to slikovito objašnjava gledanjem u oblake: svako od nas nešto vidi, a gore su ipak samo oblaci.

Najvažnija razmena informacija

Kako se onda boriti protiv praznoverja – pa jednostavno, razmenom informacija i pričom. Verujem da najveći problem nastaje onda kada na besmislice ne odgovarate istom merom, makar morali da stvari ponovite nekoliko puta. Kada je u pitanju kovid-19 dobar primer je upravo objavljena knjiga našeg poznatog novinara Dragutina Backa Gregorića Zloduh, u kojoj on kroz reči svojih sagovornika opovrgava teoriju zavere.

I taman kada sam pomislio da je sve to pitanje nekih velikih teorija koje nemaju uticaja na naš svakodnevni život, saslušao sam deo predavanja prof. Branimira Nestorovića koje je održao u šoping molu, pred nekoliko stotina ljudi, a koje je dugo bilo najavljivano na bilbordima.

Pored mnogo teza sa kojima se ne slažem, rekao je nešto što je apsolutno netačno, a može se reći i opasno za određen broj ljudi. Govorio je o unosu soli i rekao da što više jedemo so, zdraviji smo. Naveo je primer Japanaca koji navodno jedu preko 20 g soli dnevno.

Verujem da najveći problem nastaje onda kada na besmislice ne odgovarate istom merom, makar morali da stvari ponovite nekoliko puta

Jednostavnim pregledom regulatornih tela može se videti da japansko udruženje za hipertenziju ne savetuje više od 6 g, odnosno 2,4 g natrijuma (shorturl.at/ptDGY); najrigoroznija administracija na svetu, američki FDA, gornju granicu povlači na istih 2,4 g (https://www.nhs.uk/live-well/eat-well/food-types/salt-nutrition/), dok naša koleginica, prof. Ljiljana Trajković Pavlović, u svom članku navodi da je kod nas preporučeni unos 1,5 g natrijuma.

Razlog za restrikciju je jednostavan – natrijum za sobom povlači vodu i opterećuje kardiovaskularni sistem i indirektno utiče na mnoštvo kardiovaskularnih oboljenja, pre svega povišen krvni pritisak. Dokaz za to su i preporuke Evropskog udruženja kardiologa za unos natrijuma manji od 2 g (shorturl.at/afiI5).

Reč struke

Pa kome onda verovati? Uvek nauci, a svoj gen za praznoverje zauzdati, kako kaže prof. Nestorović, „guglovanjem”. Ja dodajem – ispravnim „guglovanjem”, jer je izbor izvora iz kojih možete nešto da naučite limitiran. Ono što govorim i studentima na prvom času sportske medicine je da uvek traže naučne časopise, jer tamo postoji recenzija i nikada se ne objavljuju neproverene stvari, odnosno da traže prepoznate organizacije koje uređuju određenu oblast.

Primer natrijuma je dobar jer pokazuje da ne treba da slušate predavanje u šoping molu, već da pronađete ono što kažu stručnjaci koji se bave određenom oblašću.

A praznoverje? Ono će uvek ostati i nikada ga se nećemo rešiti.

Dobro je što danas niko neće biti spaljen zbog zagovaranja teorije da je zemlja ravna ploča, onako kao što je stradao Đordano Bruno koga je inkvizicija spalila na lomači jer je dokazivao da je zemlja okrugla i da se okreće oko sunca, što danas razume svaki osnovac.