Jubilej Zvezdara teatra: 40. rođendan „slobodnog pozorišta”

Zvezdara teatar je, prema rečima režisera Egona Savina, „prvo slobodno srpsko pozorište”, kojeg su se nekada oni na vlasti plašili, ali gde se nikada nije zabranjivalo umetničko stvaranje. Upravo ta sloboda doprinela je da se svi oni koji su prošli kroz njihove prostorije, ili su i dalje tu, u Zvezdara teatru osećaju kao kod svoje kuće.

„Kuća među zvezdama” je juče najavila proslavu svog 40. rođendana i tim povodom su govorili umetnici koji su učestvovali u stvaranju prvih predstava koje su se tu odigrale. Svoja sećanja i osećanja su podelili direktor Zvezdara teatra, dramski pisac i akademik Dušan Kovačević, glumac Voja Brajović, reditelj Egon Savin i rediteljka Vida Ognjenović.

Ono što je zajedničko u njihovim sećanjima, to je osećaj slobode, lepih i uzbudljivih događaja koji su rezultirali dugogodišnjim prijateljstvima i divnim uspomenama.

Istorija živih i onih kojih nema

Dramski pisac i akademik Dušan Kovačević, od 1998. godine direktor Zvezdara teatra, na samim počecima ovog pozorišta tu je radio svoj komad Klaustrofobična komedija. Kovačević je režirao i predstavu Profesionalac u kojoj je lik Luke Labana maestralno igrao Danilo Bata Stojković i koja je do sada najgledanija predstava u tom teatru.

Kako je kazao na konferenciji, njegovo prvo osećanje i sećanje na Zvezdara teatar je mnogo lepih događaja i uzbudljivih predstava; dodao je i da je „ovo istorija živih i onih kojih nema”.

Prisećajući se početaka, Kovačević je ispričao da je jednom prilikom pozvao taksi kako bi otišao do Zvezdara teatra, kada ga je taksista upitao: „Gde je to? ”

„I onda sam pomislio, bože, gde ja idem da radim, kad taksista ne zna, kako će drugi ljudi znati. To je tada bila nova kuća, bila je to jedna vrsta luksuzne barake. Onda se vremenom stvarala ideja da to bude mesto gde će se promovisati domaći tekstovi, jedna otvorena scena sa malo zaposlenih, gde će se raditi predstave ad hoc, sa rediteljima i glumcima po projektu”, ispričao je Kovačević.

Fotografija: Dušan Kovačević  © Boško Karanović

A jedna od tajni popularnosti Zvezdara teatra, prenosi reči Dušana Kovačevića sajt ovog pozorišta, leži u činjenici da je većina glumačkih zvezda, najboljih ili najpopularnijih beogradskih glumaca bila u „timu sa Zvezdare”. Pored pomenutog Bate Stojkovića bili su tu i Bora Todorović, Mira Stupica, Petar Kralj, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Voja Brajović, Lazar Ristovski, Seka Sablić, Branislav Lečić, Bogdan Diklić, Ljiljana Dragutinović, Milorad Mandić Manda, Branimir Brstina, Dragan Gagi Jovanović, Lane Gutović i još dvadesetak velikih imena našeg glumišta. „Većina njihovih nezaboravnih uloga odigrana je u praizvedbama dramskih priča naših pisaca, delima koja su obogatila srpsku dramsku književnost. Tajna je i u tome da nema neke posebne tajne; sve je bilo zasnovano na velikom radu, entuzijazmu i slobodi stvaranja.“

Uzbudljiva istorija i još uzbudljivija budućnost

Glumac Voja Brajović bio je deo prve predstave koja je 1984. godine odigrana u Zvezdara teatru. Mrešćenje šarana Aleksandra Popovića režirao je Dejan Mijač, a samo ostvarenje je, prema rečima Brajovića, pre toga „bilo zabranjivano u dva navrata”. Ipak, predstava je „dugo živela i bila je veoma uzbudljiva”, a u Zagrebu su je odigrali 49 puta.

„Stvaralo se novo pozorište koje je i danas specifično po tome kako funckioniše sa malo zaposlenih, a tada ih je bilo još manje”, ispričao je Brajović i dodao da su ovakva pozorišta budućnost pozorišne umetnosti.

„Uvek su se plašili slobodnog pozorišta, posebno Zvezdara teatra. Volim da kažem da mi je milo zbog tog straha, volim da se plaše, mislim da je to naša dužnost”, rekao je glumac, nadovezujući se na reči reditelja Savina da je Zvezdara teatar „značajno za srpsku kulturu po tome što je to prvo slobodno srpsko pozorište”.

Brajović je govorio i o drugim ostvarenjima u to vreme, kao što je Kad su cvetale tikve, poteškoćama da se ona ostvare, pa i zabranama nekih pozorišnih komada.

Prekretnica u istoriji novog srpskog pozorišta

Reditelj Egon Savin se u svom govoru osvrnuo na stanje u kulturi u nekadašnjoj Jugoslaviji, kako je bilo tada stvarati i koliko se pojavom Zvezdara teatra stanje u pozorišnoj umetnosti promenilo.

„Bilo je to vreme koje je danas teško zamisliti. Jednopartijska država je ulagala veliki novac u kulturu, otvarana su pozorišta, ali je istovremeno država htela da ima ozbiljnu kontrolu i da je sprovodi nad svim što se dešava u sadržajnom smislu”, prisetio se reditelj. Dodao je da su postojale takozvane komisije za kulturu i partijske organizacije pri pozorištima koje su „budno pazile i nadgledale proces rada”.

„Mnoge predstave su skinute, mnoge nisu ni počele da se rade. Početkom osamdesetih, još uvek je bilo mnogo kontrole nad kulturom, mnogi komadi nisu imali priliku da ugledaju svetlost dana.”

Onda se pojavljuje „fenomen Zvezdara teatra”, a Savin smatra da je to bila prekretnica u istoriji novog srpskog pozorišta.

„U podnaslovu Zvezdara teatra moglo je da stoji ʼSlobodno pozorišteʼ. Bili smo ganuti što smo mogli ovde da radimo šta smo hteli. To je bilo ravno čudu, publika je odmah to osetila. Širom su bila otvorena vrata zabranjenim temama i sadržajima, a reč je o vrednim delima”, ispričao je on.

Pozorište pružilo oslobađajuću energiju

Rediteljka Vida Ognjenović, koja je režirala komad Nečastivi na Filozofskom fakultetu po tekstu Ive Brešana, treću predstavu koja je odigrana u Zvezdara teatru, prisetila se kako je sve počelo, naglašavajući da je to pozorište odigralo veliku ulogu u našem pozorišnom životu.

„Ne zbog slobode, već zbog te oslobađajuće energije glume, režije i plasiranja predstava”, navela je ona.

Interaktivna publikacija i dokumentarni film

Na događaju je predstavljena i interaktivna publikacija Na radost publike autora Vladimira Đurđevića i Marka Misirače, kojom su obuhvaćene najznačajnije pozorišne godine Zvezdara teatra.

„Pored sada već nekih kultnih predstava i događaja koji su neizostavni deo svake priče o Zvezdara teatru, odlučili smo da probamo da ispričamo i neke, do sada neispričane priče. Intervjui sa glumcima, rediteljima, piscima i kompozitorima bili su najuzbudljiviji deo posla”, rekao je Đurđević.

Na kraju je emitovan i dokumentarni film o Zvezdara teatru Kuća među zvezdama, reditelja i scenariste Slobodana Ivetića.

Udovica živog čoveka za početak nove sezone

Tokom razgovora o uspomenama iz pozorišta predstavljen je i program kojim će Zvezdara teatar obeležiti 40. rođendan.

Predstava Udovica živog čoveka, prema novom tekstu i u režiji Dušana Kovačevića, biće premijerno prikazana 6, 7, i 8. oktobra i obeležiće početak nove pozorišne sezone.

Predstava Ožalošćena porodica Branislava Nušića u adaptaciji i režiji Nikole Pejakovića biće prikazana 9. oktobra.

Moji tužni monstrumi u režiji Vita Taufera biće prikazana 11. oktobra, dok će Mirandolina u režiji Tatjane Mandić Rigonat imati premijeru 12. oktobra.

Dokumentarni film Slobodana Ivetića Kuća među zvezdama biće prikazan 13. oktobra za kraj obeležavanja jubileja pozorišta.

Naslovna fotografija: Sa konferencije povodom jubileja © Boško Karanović