Život je jednostavan i lep

Dok sam danas prelazila jedan most u Beogradu, pogledala sam kroz prozor automobila i ugledala svetlucav, širok i plav Dunav. Ptice su raširenih krila jedrile na jutarnjem povetarcu, a nekoliko usamljenih brodova u daljini išlo je svojim putem već zaboravivši Beograd.

Pomislih koliko je život jednostavan i lep.

Dunav u Zemunu, Drina kod Ljubovije, Lim u Prijepolju, Zapadna Morava u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Pa birajte. Izaberite svoju reku.

Da prestanemo da budemo „mostovi” i da postanemo reke. Da tečemo svojim ritmom.

Budimo zemunska gospođa koja, dok pije kafu u 7, ne gleda ko prolazi jer zna da je ona ta koja se pamti.

Budimo Drina, koja ne da da je spoje kada neće.

Budimo Lim, hladan ujutru dok izvire, a srdačan i topao pred ulivanje u Drinu.

I dok smišljam gde ću da nađem ribu za čorbu i prženje, Desanka Maksimović mi šapuće:

Neka ti reka bude ogledalo, a ne mreža u kojoj si zarobljena.

Danas je divan dan i sve ide lakše dok svira Na lepom plavom Dunavu.