Šta je danas dom?

Selila sam se mnogo puta. Menjala države, kontinente.

Nisam nikada imala osećaj da nemam kuću, dom. Moj dom je bio tamo gde sam ja i gde su moja deca. Mi smo davali definiciju svakom prostoru u kojem smo živeli.

Šta je dom danas? Nečija kuća?

Odrastali smo u atmosferi u kojoj se kuća kućila ceo život. I ta atmosfera nas je podizala i od nas pravila ljude.

Svedočimo velikim migracijama ljudi u naše vreme. Prijatelji, sestre, braća, odlazili su, neko za svojim srcem, neko za nečim drugim. Pojam zajedništva nije nestao. Nastavio je da živi svoj život, često na „mreži”.

Odzvanjajući, postavlja se pitanje: Možemo li biti „kod kuće” na internetu?

Privremenost je zamenila konstantu, a ljudi su se neminovno prilagođavali. Savremeni život nam donosi prihvatanje kao jedinu opciju opstanka.

Kad prestanemo da tragamo i počnemo da bivstvujemo, sve može biti naša kuća. I aerodrom, i iznajmljeni stan, i zajednički radni prostor.

Kuća je mesto gde se razumemo sami sa sobom.