Otrovni šefovi – niko nije toliko veliki koliko vam se čini

Pretpostavljeni koji su u radnom prostoru imali običaj da viču, ismevaju zaposlene ili ih bombarduju kratkim rokovima, nastavili su to da rade čak i onlajn

Ne ide vam se na posao, bezvoljni ste, loše spavate, nemate vremena ni za šta što volite, a Miranda iz filma Đavo nosi Pradu izgleda kao umiljato mače prema vašem šefu ili šefici?

Samo polovina ovih simptoma dovoljan je pokazatelj da na poslu imate nešto neprijatno, što se proširilo na život van posla, a počelo je i da vam ugrožava zdravlje. Jedan čuveni lajf kouč tvrdi da je život suviše kratak da biste ga dodatno skraćivali radeći nešto što vas ne čini srećnim.

Iako u osnovi tačno, ovo nije bilo lako sprovesti ni pre pandemije, a kamoli sad, kad i u najjačim ekonomijama nezaposlenost vrtoglavo raste. A pošto se strah od gubitka posla širi, oni koji i inače truju radnu atmosferu kao da su dobili novi vetar u jedra. U celom svetu, čak i oni koji rade od kuće kažu da se toksičnost vrlo lako prebacila na mreže.

Pretpostavljeni koji su u kancelarijama imali običaj da viču, ismevaju zaposlene ili ih bombarduju ciničnim primedbama i kratkim rokovima, nastavili su to da rade čak i onlajn.

Brzo ćete uvideti da su toksične osobe još davno napipale vaše slabe tačke i da uvek baš u njih udaraju

Kraj radnog vremena

Zaposleni koji su trpeli mobing u vidu sindroma pretrpanog stola, zbog čega su redovno ostajali na poslu mnogo duže od propisanog radnog vremena, kažu da je sad još gore jer se od njih očekuje da budu onlajn 24/7.

Pretpostavljene koji pretrpavaju svoje radnike treba podsetiti da je još početkom ovog veka japanskim šefovima zabranjeno da ljude drže van utvrđenog radnog vremena, sa obrazloženjem: ako zaposleni za osam sati ne može da završi zadati obim posla, to znači ili da je on nekompetentan, pa ga treba otpustiti, ili da šef nije dobro organizovao posao, pa treba otpustiti šefa.

Ali, ne čine samo šefovi radnu atmosferu otrovnom. I među kolegama, istog pa i nižeg ranga, često ima onih koji ogovaraju, sapliću i uvek uspeju da prisvoje tuđe rezultate. A nije malo ni težih slučajeva, obolelih od tzv. stokholmskog sindroma (kad se žrtva identifikuje sa nasilnikom), koji maltretiraju kolege bez ikakve stvarne lične koristi, samo da bi se umilili šefu.

I među kolegama, istog pa i nižeg ranga, često ima onih koji ogovaraju, sapliću i uvek uspeju da prisvoje tuđe rezultate

Kad imate problem sa ovakvim trovačem, najteže vam je da bližnjima objasnite u čemu je problem. Uglavnom će vam reći da preterujete, da ste preosetljivi, jer nijedna pojedinačna situacija ne deluje naročito ozbiljno. Tada, osim što se osećate kao da vas napada roj stršljenova, još zbog toga počnete i da se stidite.

Razvijte svoju strategiju

Ista anksioznost koja može da nas na poslu sprečava da se izborimo s toksičnim okruženjem, ometa vas i da pravilno analizirate svoj problem. U ovakvim slučajevima čak i advokati, i ne samo oni, savetuju da – počnete da vodite dnevnik. Svakoga dana zapišite na koji način su na poslu bila ugrožena vaša prava i vaše dostojanstvo.

Tako ćete imati nešto „napismeno” u vezi s mobingom kome ste izloženi, za slučaj da stvar eskalira. Takođe, vođenjem dnevnika ćete i samima sebi razjasniti ko vas, koliko i na koji način truje dok ste na poslu. Vrlo brzo ćete uvideti da su toksične osobe još davno napipale vaše slabe tačke i da uvek baš u njih udaraju. Tada se vi ili iznervirate ili konsternirate, pa u oba slučaja ostajete bez racionalne i adekvatne odbrane.

Taj dnevnik će vam pomoći da uvidite da su sve te situacije slične, pa ćete ubuduće moći da ih predvidite. Naravno, potrebno je da uložite i dodatni napor kako biste razvili svoju strategiju, da pripremite i uvežbate, ako treba i pred ogledalom, rečenice kojima ćete uzvratiti.

Anksioznost koja može da nas na poslu sprečava da se izborimo s toksičnim okruženjem, ometa nas i da pravilno analiziramo svoj problem

Pošto agresor već zna kakve su vaše tipične reakcije, biće i te kako iznenađen kad mu uzvratite.

Niko nije toliko veliki koliko vam se čini dok ste uhvaćeni u njegovu mrežu.

Vežbajte da kažete NE

Jedna od važnijih rečenica biće ona kojom ćete odbiti neprimereni zahtev pretpostavljenog. U toksičnom okruženju nužno je da postavite granice i da kažete ne. Kod kuće na miru pripremite nekoliko mogućih odgovora, ali neka to bude sve što ćete od posla doneti kući.

I možda je još važnije da to uradite na vreme, pre nego što prokuvate i iznervirate se toliko da i sami prekoračite granice dozvoljenog. Ili dođete dotle da vam kolena klecaju kad se približavate radnom mestu što, kažu psiholozi, uopšte nije retka pojava.

U ovoj situaciji, važno je voditi dnenik. Svakoga dana zapišite na koji način su na poslu bila ugrožena vaša prava i vaše dostojanstvo

Čak i kad je toksičnost radnog okruženja neznatna, važno je da naučite da izbegavate dramu, a šta je dramatičnije nego kad počnu da se šire pretnje otkazima.

U takvoj situaciji najvažnije je da ostanete dosledni sebi, da odredite dokle ste spremni da idete da biste zadržali posao i da se držite te granice. To će vam pomoći da sačuvate samopouzdanje, neophodno u izazovima budućnosti.

Zarobljeni u toksičnom radnom okruženju, ljudi gube iz vida da i napolju postoji svet koji, doduše, nije ružičast, ali još uvek je pun mogućnosti koje se mogu pokazati boljim od onoga za šta se tako grčevito držite.