Krvožednice

Evo velike teme za razmišljanje. U trenutku dok svet na ivicu provalije dovode namršteni lideri, spremni na sve kako bi do kraja izveli mračne naume svojih nalogodavaca i time osigurali ne samo svoj opstanak na vlasti nego i sačuvali glave na ramenima, čuveni Taker Karlson je nedavno, u svojoj emisiji na platformi Iks, zapazio jednu neobičnu pojavu:

„Posmatrajući Zapad u poslednjih pet godina, primetio sam da žene lideri nisu ono što sam mislio. Sedamdesetih godina prošlog veka feminstkinje su uzvikivale ʼdajte ženama šansuʼ i to je bilo logično – žene su bile mirotvorci. A sada su najkrvoločniji i najratoborniji lideri žene. Pogledajte samo onu iz Estonije – ta bi ubijala ljude čak i da ne trepne. Zašto je to tako? Ili nemačku ministarku spoljnjih poslova, koja toliko gura nastavak rata u Ukrajini da je spremna da za to žrtvuje Nemce. Ili Hilari Klinton. Ili Viktoriju Nuland. One su toliko krvožedne i toliki ratni huškači da izgledaju kao da ne mogu da dočekaju prolivanje krvi.”

Stara romantična pesmica Šećer i začini, to devojčicu čini, izgleda da više ne važi. Svet se promenio, a promenile su se i žene.

Iako se Taker Karlson izjašnjava kao iskreni obožavalac žena, pogađate, odmah je napadnut da je mizoginista i takoreći fašista. Pa ipak, njegovim tezama se ne može prigovoriti činjenicama. Ne samo da je rat u Ukrajini srčano gurala gospođa Nuland, nego treba da se prisetimo i drevne Hilari koja je vrištala od sreće kad je ubijen Gadafi, izjavljujući: „Došli smo, videli smo, on je umro.” Da i ne pominjemo Madlen Olbrajt, nekadašnju državnu sekretraku SAD, koja je kuvala i zapržavala haos na Balkanu. Ili da samo pogledamo aktuelnu desnu ruku Klausa „ješćete bube” Švaba, gospođu ʼFon der Pakaoʼ.

Jedna studija Instituta Beker Fridman iz 2019. pokazala je da su, istorijski gledano, kraljice vodile daleko više ratova nego kraljevi.

A čuvena Margaret Mid, antropolog, objasnila je da „istorijske činjenice i komparativne studije drugih vrsta pokazuju da su žene, kao borci, daleko manje podložne pravilima koja bi sprečavala da rat postane masakr”.

Pitanje svih pitanja ne glasi da li su se vremena promenila zato što su se promenile žene, ili je bilo obrnuto, nego – kako se danas slažu mentalitet „žene ratnice” i nukelarnog oružja koje je crna pretnja nad našim glavama?