Komšinica – srpski brend broj 1

Dok je, ne tako odlučnim korakom, gazila kroz zimsku idilu, ugledala sam je na pešačkom prelazu, susreli su nam se pogledi u potrazi za bilo čijom rukom tokom klizanja po beloj štrafti.

Ja sam sebi izgledala kao nespretna balerina – nilski konj iz crtanog filma, a komšinica Slavica, nasmejana, sa šubarom na glavi, kožnim rukavicama i bundom, kao „Snežna kraljica”.

Čim sam je ugledala, pala sam. Dokazujući da moram nositi adekvatnu obuću na minus 11 i dokazujući da je komšinica srpski brend broj 1.

Celog dana me tetošila, iako je 30 godina od mene starija. Meni je baš prijalo da me neko pazi, jela sam sve što mi je donela, više se i ne sećam šta, samo se sećam da nisam ostavljena da očajavam sama sa svojim nevidljivim bolom.

Neka svako od nas bude dobra komšinica. Da dobijemo mogućnost nekome da pomognemo!

Ne znam kako je moguće da neko zaboravi da zimi pada sneg i da je hladno, ali dokaz smo svi mi. Nehajno smo odbacili debele džempere i debele jakne. Rukavice niko ne kupuje, a kape se ne pominju. Deca nam viču: „Ne smaraj, nije hladno! Ko još nosi džempere?! Meni nije hladno. To je bilo u prošlom veku. Niko ne zakopčava jaknu…”

Da li vam je poznata ova retorika?

Jedino što vidim da nam ne pada teško u ovo ledom zakovano vreme je povratak na „kuvane tople napitke sa aromatičnim dodacima”.

Jer gnev Njegov traje za tren, a čitav život milost njegova, psalam 30/5.