Kočije bogova

Pre nekoliko dana, u devedesetoj godini, umro je čuveni švajcarski publicista Erih fon Deniken, autor brojnih bestselera, među kojima je sigurno najznačajniji Kočije bogova, knjiga koja je bila planetarni hit isto koliko i Kosmos Karla Sejgana (Carl Sagan).

Za života je bio slavljen i osporavan, bio je u zatvoru zbog muljanja s hotelskim računima, proglašavan šarlatanom i plagijatorom, i prodao je verovatno preko sto miliona knjiga. Obeležio je sedamdesete godine prošlog veka svojim neobičnim pogledom na drevnu istoriju sveta. Njegova teorija paleokontakta – odnosno ideja da su vanzemaljci u drevna vremena posetili planetu zemlju, mešali se s ljudima i o tome ostavili brojne artefakte, bila je svojevremeno nešto poput atomske bombe za zvaničnu nauku. Protiv njega su ustajali brojni etablirani naučnici, ali publika je njegove knjige dočekivala kao retku dragocenost.

Suština fenomena Deniken, danas se može tumačiti iz više uglova – s jedne strane, u svetu u kome je znanje strogo kontrolisano, žeđ za tezama koje dovode u pitanje zvanični narativ jeste normalna. S druge strane, sama činjenica da je Deniken stekao bukvalno svetsku slavu, govori o tome da je njegov uspeh bio deo nekog šireg i zamršenijeg projekta jer, kao što znamo, nema slučajnog i stvarnog globalnog uspeha, ako on nije na neki način podržan u centrali matriksa. Danas, nijedan „globalni uspeh” više se ne može posmatrati izvan istorijskog, političkog i kulturnog konteksta. Ništa nije slučajno – njegova prva knjiga koja je pokorila svet štampana je 1968. godine.

U tom smislu, fenomen Deniken, danas će „čuvari” matriksa da označe kao kamen temeljac raznih „teorija zavere”, koje će tridesetak godina kasnije početi da osvajaju svet. Da podsetimo, termin „teorija zavere” smislia je CIA, kako bio unapred uništila svaki disonantni glas koji se pojavi u javnosti.

Dejvid Ajk, i sam slavljen i osporavan autor „drugog pogleda na svet”, napisao je ovih dana da je Deniken bio čovek koji je postavljao prava pitanja na koje je dobio mnogo tačnih odgovora, te da je njegov uticaj na promenu načina na koji se posmatra istorija ostao nemerljiv.

Žeđ za „drugim znanjima” danas već ima planetarnu dimenziju – ljudi sve više doživljavaju pojavnost ovog sveta i znanje koje o njemu imamo – kao planetu laži, dok s druge strane – sve „zvanične verzije” deluju sve neuverljivije. Informaciona zbrka kojoj je izložen današnji radoznali čovek, željan znanja i istine, takođe je deo projekta sluđivanja.

Možda će tragaocima za istinom biti zanimljiv i ovaj naizgled nebitan podatak – Erih fon Deniken napisao je Kočije bogova dok je radio kao menadžer u hotelu Rozenhugel – u DAVOSU!