Jedna pesma, da nas podseti da smo preživeli

Kad je Bono Voks prvi put otpevao pesmu With or Without You na turneji Joshua Tree u Americi, daleke 1987. godine, mašući glavom i nehajno prolazeći prstima kroz svoju bujnu kosu, nismo ni slutili koliko će ta pesma obeležiti naše živote.

Čak i mi koji smo je čuli tek mesecima kasnije, pamtimo energiju koju smo tada osetili.

Ne mogu da živim ni s tobom, ni bez tebe, postala je mantra naše generacije.

Tih godina sve smo doživljavali kao da će trajati zauvek. Ljubavi su bile veće od nas, a za tugu nismo marili. Pesme su nam bile sidra – vraćale su nas sebi kad bismo zalutali.

Nismo imali mnogo, ali smo imali jedni druge. Slušali smo muziku na kasetama koje su presnimavane, dok se šuštanje trake podrazumevalo kao deo pesme. Svaka pesma imala je svoje lice, miris i vreme. A With or Without You mirisala je na letnje večeri, kradene poglede i neizgovorene reči.

Danas, kad je čujem, ne pitam se da li sam mogla drugačije. Samo klimnem glavom kao Bono nekad – nehajno, ali sa svime u sebi.

I kad mi dođe dan za takvu pesmu – kuvam.

Skuvam čorbu od sočiva, onako kako se uvek kuvala kod kuće.

Jedan crni luk izdinstam na malo ulja, dodam šargarepu iseckanu na kolutove i sočivo isprano pod mlazom vode. Nalijem toplom vodom, ubacim lovorov list i zrno bibera. Kuvam polako, bez žurbe, kao što se kuvaju emocije koje nisu rečima izrečene. Na kraju, kašičica aleve paprike i malo belog luka za dušu.

Jer ponekad nam treba upravo to – tanjir jednostavne hrane i pesma, da nas podsete da smo preživeli.

Današnji meni obogatite slušanjem ove pesme u izvođenju Krisa Martina, 2014. godine na Tajms skveru.

Psalam 46:10: Umirite se i znajte da sam ja Bog.