Imamo li snage?

Psalam 36:9: Jer kod Tebe je izvor života; u Tvojoj svetlosti vidimo svetlost.

Sad kad su zatišja pred nama, osećam se bolje kad se požara samo sećam, onda kada i sećanje peče.

Mi znamo da izgaranja donose opekotine koje te podsećaju da više nisi mlad.

Na ulici se čuje graja, naša deca su velika i ja se tome radujem.

Imamo li snage?

Dok šetam Beogradom ovog prevrtljivog leta, očekujući tebe iza svakog ćoška, mirna sam.

Ti me poznaješ. I voliš. I ne voliš. Pitaš se ko sam. Žena, a devojka. Mudrac, a dripac. Kuvarica i kelnerica. Kralj i kraljica.

Čuvam sebe od sebe. Ponese me vetar sa Dunava pa lako letim. Ko li će me dozvati nazad?

Miriše ajvar, crni su mi prsti od ljuštenja paprika, i kroz misli mi odmah prođe prezrivi pogled moje baka Seje kad je komšinica pokušala da joj objasni da se lakše čiste pečene paprike posle zaleđivanja.

Bako, bez brige, sve i dalje radimo po tvome. Šlag je od slatke pavlake, a fil od putera.

Beograd je najlepši na jesen, a tvoja proseda kosa moja je duga.