Električni automobili – tiha pretnja ili tehnološka revolucija bez posledica?

Da nije već bilo govora o uticaju mikrogravitacije i zračenja na ljudski organizam, verovatno ne bismo ni razmišljali o uticaju električnog automobila na naše zdravlje.

I sam vozim hibridni auto (koristim i struju i gorivo), jer sam mislio da je to najbezbednije. Ipak, možda i nije?!

Nova politička agenda koja podrazumeva čiste obnovljive izvore energije, istakla je prednost vožnje električnih vozila (EV). Iako se još uvek više od 60 odsto energije u najrazvijenijim zemljama dobija iz fosilnih goriva, smatra se da će se prelaskom na električna vozila znatno smanjiti zagađenost sredine u kojoj živimo (International Energy Agency IEA, World Energy Outlook 2023).

Tako su tiha, moderna električna vozila počela da se viđaju sve češće, jer predstavljaju simbol održive budućnosti. Nema izduvnih gasova, nema mirisa benzina, a ni buke. Međutim, dok se sve više promovišu kao idealna alternativa, ostaje važno pitanje – da li su zaista potpuno bezbedna za naše zdravlje?

Ono što zabrinjava jeste izloženost elektromagnetnom polju (EMF), riziku od zapaljenja baterija, ali i širi spektar potencijalnih štetnih efekata koji nisu proučeni.

Elektromagnetna polja u električnim vozilima

Električna vozila funkcionišu pomoću snažnih elektromotora, invertera i litijum-jonskih baterija. Sve ove komponente emituju elektromagnetna polja, najčešće u opsegu niskofrekventnog ELF zračenja (50–60 Hz). Ova polja su istog tipa kao i ona koja emituje kućna struja – što ne znači da su automatski bezopasna.

Prosečna izloženost EMF unutar kabine EV iznosi od 0,03 do 0,6 mikrotesli (µT), dok maksimalne vrednosti, posebno u neposrednoj blizini kablova i baterijskog sistema, mogu dostići i do 3–4 µT. Ipak, ove vrednosti su daleko ispod međunarodnih bezbednosnih granica, koje prema ICNIRP iznose do 100 µT za frekvenciju od 50 Hz (ICNIRP Guidelines, 2010).

Inače, elektromagnetno polje na osnovu frekvencije delimo na ekstremno nisku frekvenciju (ELF = engl. Extremely Low Frequency) od 3 Hz do 300 Hz i radiofrekvenciju (RF = engl. Radiofrequency) 30 kHz do 300 GHz.

Shutterstock

U kontekstu električnih automobila i kućnih uređaja, ELF najčešće znači 50–60 Hz, što je frekvencija na kojoj funkcioniše naizmenična struja u elektrodistribuciji. Izvori ELF polja su električni motori, kablovi, trafoi, punjači, elektromehanički sistemi.

S druge strane, RF zračenje potiče od Bluetooth-a, Wi-Fi sistema, mobilnih antena unutar vozila, GPS-a, kao i od komunikacije između vozila i punjača (npr. bežično punjenje). U avionima, RF se javlja zbog brojnih komunikacionih i navigacionih sistema.

Istraživanja, kao ono objavljeno u časopisu Bioelectromagnetics (Sienkiewicz et al., 2021), ukazuju da nema jasnih dokaza o štetnom uticaju ovih polja na zdravlje odraslih osoba pri izloženosti u granicama uobičajenim za EV.

Ali, da li to znači da nema rizika? Ne baš!

Postoje pojedinačne prijave elektrosenzitivnosti kod osoba koje duže borave u vozilima, uključujući umor, vrtoglavicu i neprijatnosti koje nije lako objasniti. Iako nije potvrđen biološki mehanizam, ovakvi slučajevi zaslužuju dalju pažnju i istraživanje.

Interesantno je i kako se izloženost elektromagnetnom polju u električnim kolima poredi s drugim sredstvima prevoza.

Okruženje	Tip EMF	Prosečna izloženost (µT)	Maksimalna izloženost (µT)
Električni automobil (EV)	ELF (50–60 Hz)	0,1	3,0
Hibridno vozilo	ELF (50–60 Hz)	0,2	4,5
Putnički voz (električni)	ELF (16,7–50 Hz)	1,0	10,0
Tramvaj	ELF (50 Hz)	1,5	15,0
Avion (komercijalni)	RF (MHz–GHz)	0,01	0,05
Međunarodna svemirska stanica	RF + ELF	12,0	25,0

A da bi sve bilo još shvatljivije, evo poređenja izloženosti prema nekim kućnim uređajima (na 30 cm udaljenosti).

Uređaj	Frekvencija	Prosečna izloženost (µT)	Maksimalna izloženost (µT)
Mikrotalasna rerna	2,45 GHz (RF)	0,5 – 10	30 – 50
Fen za kosu	50 Hz (ELF)	6 – 200	Do 700 µT
Električni brijač	50 Hz (ELF)	15 – 150	Do 300 µT
Usisivač	50 Hz (ELF)	2 – 20	Do 200 µT
Indukciona ploča za kuvanje	50–60 Hz + RF	10 – 50	Do 100 µT
Kompjuter/laptop	50 Hz / RF	0,5 – 2	Do 10 µT
Bežični ruter	2,4/5 GHz (RF)	0,1 – 1 (na 1 m)	Do 5 µT (vrlo blizu)
Pametni telefon (tokom poziva)	RF 900 MHz–2 GHz	~1 µT	Do 10 µT u blizini glave

Jasno je da su astronauti najugroženiji, ali ono što je mene iznenadilo je veća izloženost elektromagnetnom polju u hibridnom automobilu u odnosu na električni. Voz i tramvaj prednjače od opštih sredstava prevoza, dok je u avionu začuđujuće nisko elektromagnetno polje, bar neka uteha za one koji dosta putuju. I kad god pomislite da ste kod kuće zaštićeni, setite se da vas kod kuće vrebaju fen i električni brijač, i nerazdvojni mobilni telefon.

Požari i eksplozije baterija

Međutim, jedna od najčešćih briga kod vozača EV vozila nije elektromagnetno polje već baterije. Litijum-jonske baterije, iako efikasne, termalno su nestabilne – posebno u slučaju sudara, fabričkog oštećenja ili pregrevanja.

Iako je prema izveštaju američkog National Transportation Safety Board (NTSB) učestalost požara kod EV vozila iznosi svega 25 požara na 100.000 vozila, dok je kod benzinskih i dizel vozila ta cifra znatno viša – od 1.500 požara na 100.000, problem je na strani električnih vozila. Kada se požar dogodi kod EV, gašenje je znatno komplikovanije, traje duže i postoji rizik od reignite fenomena, odnosno ponovnog samozapaljenja nekoliko sati nakon što je požar ugašen. Tako da su neke dosadašnje žrtve zabeležene upravo zbog požara.

Da li su električna vozila bezbedna?

Kao i uvek, odgovor nije jednostavan. Električna vozila imaju manji rizik od požara, nultu emisiju gasova tokom vožnje, ali i veću težinu, što u sudarima može imati i pozitivne i negativne posledice. Takođe, tu su i dugoročna pitanja vezana za ekologiju proizvodnje baterija, eksploataciju retkih metala i reciklažu.

Sveobuhvatna analiza zahteva pažljivo poređenje, bez političkog pritiska, ali i neosnovanog straha. Tehnologija nikada nije neutralna – pitanje je kako je koristimo i šta znamo o njenim posledicama.

Shutterstock

Dok električna vozila nude potencijal da smanje emisije gasova staklene bašte tokom vožnje, njihova proizvodnja i kraj životnog ciklusa nose ozbiljne ekološke i etičke izazove. Govoriti o očuvanju životne sredine, bez uključivanja pitanja rudarenja i reciklaže, nepotpuno je i neodgovorno.

Električni automobili jesu korak napred u smislu održivog transporta, ali nisu bez mana. Izloženost EMF, rizik od termalnih incidenata i kompleksnost održavanja predstavljaju aspekte koji zahtevaju kontinuirano istraživanje i edukaciju javnosti.

Izgleda da smo deo eksperimenta u realnom vremenu, gde je kritičko razmišljanje najbolji sigurnosni pojas koji imamo.

Naslovna fotografija: Shutterstock