Da li je danas najveći luksuz biti u miru sa sobom?

Nije lako, na današnji letnji dan, živeti bez jasnoće kako da prilagodimo konzumerizam, kome smo decenijama težili, novim savetima koji kažu da je luksuz u jednostavnosti.

Evo, kažite mi vi! Od kupujem stotine cipela jer sam tako raspoložena do hodam samo uz samopouzdanje i papuče ʼod Kinezaʼ – kako stići za pet minuta, a ostati čiste glave?

Decenijama su nas trenirali, filovali, insistirali na mišljenju/informacijama da smo lepše, pametnije, tanje i sveobuhvatno bolje – naročito uz aksesoar u vrednosti jedne garaže u centru grada. A sad nas ubeđuju da treba da stanemo, dišemo, očistimo orman i vratimo se „sebi”.

Dobro, evo – jesmo. I šta sad?

Ko je ta „sebi” koja bez dijamantske narukvice ulazi u svoje četrdesete?

Ko je ta žena koja se ne takmiči ni sa kim, ne meri godine, ni centimetre, ni broj tašni?

Ako smo to mi danas – može, ali molim vas da bar ostanemo šik dok joj prilazimo.

Jer, možda je najskuplji luksuz danas – biti u miru sa sobom.

A ako uz to idu udobne papuče i raščešljane misli, možda i preživimo.

Da probamo?

Gospode, srce moje nije oholo, ni oči moje ponosite;

ne idem za stvarima većim i višim nego što mogu dokučiti.

Nego sam ukrotio i umirio dušu svoju.

(Psalam 131:1–2)