Donacija organa – reciklirajte život
Još uvek se sećam planinarenja sa osam planinara u čijim je telima bilo sedam transplantiranih jetri i jedno srce. Zahvaljujući velikom prijatelju Silviju Kalviju (koji živi više od 15 godina sa transplantiranom jetrom) bio sam pozvan da učestvujem, i to sam opisao u jednom članku objavljenom u Lilly magazinu:
Međutim, za mene je najveće iznenađenje predstavljala transplantacija pluća mojoj prijateljici, koja je inače izvanredna penjačica, koja je potom odvela ceo hirurški tim na jedan planinski uspon da bi se zahvalila na uspešnoj operaciji.
Istorija transplantacija
Transplantaciona hirurgija nema dugu istoriju. Prvi organ transplantiran je 1954. godine. Transplantacije jetre, srca i pankreasa uspešno su obavljene krajem 1960-ih, dok su procedure transplantacije pluća i creva započete 1980-ih. Od sredine 1950-ih do ranih 1970-ih, pojedinačne bolnice za transplantaciju i organizacije za nabavku organa upravljale su svim aspektima oporavka organa i transplantacije. Ako organ nije mogao da se koristi u bolnicama koje se nalaze u blizini donatora, nije postojao sistem za pronalaženje odgovarajućih kandidata negde drugde. Mnogi organi nisu mogli da se koriste jednostavno zato što timovi za transplantaciju nisu mogli na vreme da lociraju kompatibilnog primaoca.
Zbog toga je 1967. prof. Van Rud osnovao Međunarodnu fondaciju Eurotransplant . Dobrovoljno je učestvovalo dvanaest centara za transplantaciju u tri zemlje, dobrovoljno pružajući Eurotransplantu informacije o svojim kandidatima za transplantaciju. Svaki davalac ovih centara prijavljen je Eurotransplantu kako bi se sa liste čekanja odabrao pacijent koji najbolje odgovara. Danas organizacija ima osam članica: Austrija, Belgija, Hrvatska, Nemačka, Mađarska, Luksemburg, Holandija i Slovenija.
Pošto je istorija transplantacija neverovatna, najbolji prikaz je tabela koju je napravio Eurotransplant. Na ovoj tabeli, crne tačkice predstavljaju Evropu.
Ko može biti donor organa?
Svako može postati donor organa, bez obzira na godine. Zdravstveno stanje u trenutku smrti će odrediti koji organi i tkivo mogu biti donirani. Ako želite da budete davalac organa, obavezno podelite svoju odluku sa porodicom i prijateljima, koji će se pitati u datom trenutku. Nažalost, kod nas ne postoji registar donora. Odluka da donirate život može pomoći da se spasu mnogi životi.
Kako se radi usklađivanje presađenih organa?
Politike usklađivanja organa razvili su odbori stručnjaka za doniranje i transplantaciju, primalaca, porodica donatora i drugih članova zajednice, a odobrava ih Upravni odbor određene institucije koja se bavi transplantacijom organa u jednoj zemlji. Svi podaci se unose u kompjuterizovani sistem za uparivanje. U usklađivanju organa koriste se samo medicinski i logistički faktori. Lične ili društvene karakteristike, kao što su status, slava (slavne ličnosti), prihod ili osiguranje, ne igraju nikakvu ulogu u prioritetu transplantacije.
Statistika o doniranju organa
Čini se da je najporaznija statistika. Samo u SAD preko 100.000 ljudi čeka transplantaciju. Kaže se da 17 ljudi umire svakog dana ne dočekavši transplantaciju. Teoretski, svaki donor može da spase osam života jer pored presađivanja bubrega, jetre, pankreasa, creva, srca, pluća, presađuju se i rožnjača, koštana srž, materica, šaka, lice itd. U Americi je 2023. urađeno 46.000 transplantacija, dok je u zemljama u okviru Eurotrasplanta urađeno oko 6.000. Svi ovi podaci govore u prilog bolje organizacije, edukacije stanovništva i razvoja medicine.
Koji su najveći problemi kod doniranja organa?
Najveći problem je to što ima više pacijenta koji čekaju transplantaciju od donora organa.
Tu su još i:
- Nepostojanje odgovarajućih zakona i procedura u jednoj zemlji
- Uspešnost transplantacione medicine
- Kliničke i pravne definicije moždane smrti
- Uticaj religije, mada najveće religijske zajednice odobravaju transplantaciju
- Trgovina organima i tzv. organ trafficking
- Međunarodna saradnja
Koji su problemi kod transplantacije organa?
- Rizik od odbacivanja presađenog organa
- Povećan rizik od infekcije zbog imunosupresivnih lekova
- Bilo koji od neželjenih efekata imunosupresivnih lekova
- Rizik za dobijanje AIDS-a, hepatitisa B, drugih virusa ili kancera od organa davaoca
Najvažniji poziv
U Srbiji postoji inicijativa Najvažniji poziv:, jer oko 2000 ljudi čeka organ. Hemofarm grupa i njena fondacija, u partnerstvu sa Ministarstvom zdravlja Srbije, udruženjima pacijenata Zajedno za novi život, Donorstvo je herojstvo, PAN transplant i u saradnji sa Fondom B92, osmislila je kampanju za povećanje broja donora i transplantacija Najvažniji poziv u životu. Poslednja akcija na Trgu republike, sa 2000 peščanih satova, najslikovitije govori o problemu koji treba da sve da nas zabrine.
Transplantacija organa u Srbiji: iskustva i problemi
Pitali smo jednog od naših stručnjaka, dr Emiliju Nestorović, načelnicu Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu rada srca Kliničkog centra Srbije o problemima sa kojima se ona susreće.
Dr Emilija Nestorović © Privatna arhiva
TSJ: Zašto kod nas postoji problem sa doniranjem organa?
Dr Nestorović: Program transplantacije organa je kompleksan, multidisciplinarni program kojim se meri stepen razvijenosti jednog društva. Ovo je jedina grana medicine čiji uspeh podjednako zavisi od medicinske struke s jedne strane i građana s druge. Baziran na dobroj volji svakog pojedinca da nakon svoje smrti daruje deo svog tela bez ikakve nadoknade, transplantacija organa pored humanosti zahteva i visok stepen prosvećenosti. O glavnim problemima ću više reći pominjući mitove vezane za nerazumevanje moždane smrti i religiozna ubeđenja. Ostali razlozi za nedarivanje organa su nepoverenje, bojazan da se ne naruši spoljašnji izgled pokojnika, odloži sahrana…
TSJ: Šta bi trebalo uraditi da se situacija poboljša, koji su primeri dobre prakse?
Dr Nestorović: Kako je ovo grana medicine čiji uspeh zavisi od timskog rada medicinske struke i njenih građana, svaka strana treba da se potrudi da doprinese njenom poboljšanju. Trebalo bi raditi na edukaciji naših građana, koja treba da bude kontinuirana, započeta kroz osnovne škole, prilagođenim programom za dečji uzrast, gde bi definicija moždane smrti bila objašnjenja naučnim dokazima. Nauku treba da prati verska edukacija, koja takođe treba da bude kontinuirana i kojom bi crkva, svojim stavom o darivanju kao najvećem činu jevanđeljske ljubavi, rešila nedoumice određene populacije njenih vernika. Trebalo bi povećati pul donora, uključivanjem u sistem donorskih bolnica, pored najvećih zdravstvenih centara, i sve one koje imaju jedinice intenzivne nege.
TSJ: Koje mesto Srbija zauzima po pitanju tarnsplantacije srca u svetu?
Dr Nestorović: Problem nedovoljnog broja donora jeste globalni problem i mnoge razvijene zemlje sveta ga imaju. Nažalost, Srbija je na dnu zemalja po broju donora na milion stanovnika, ali s obzirom da od 195 zemalja samo 57 radi transpalntaciju organa, velika je stvar što se nalazimo na mapi transplantacionih centara.
Shutterstock.com
TSJ: Dajte nam primer jednog vašeg pacijenta kod koga je uspešno urađena transplantacija srca?
Dr Nestorović: Prva transplantacija srca je urađena u UKCS 21. septembra 2013. godine i zasigurno jeste nešto što je obeležilo novu eru u lečenju ove najteže grupe pacijenata sa terminalnom srčanom slabošću, koji do tada nisu imali šansu za život. Do sada je urađeno 56 transplantacija srca, 56 ljudi je dobilo šansu za novi život. Oni su se vratili svojim porodicama, formirali nove, postali su korisni članovi našeg društva. Svetla tačka transplantacije je svaki život koji ste uspeli da produžite, svaka porodica koju ste uspeli da usrećite spašavajući život njihovih najmilijih. Deca su, naravno, nešto što vas najviše boli. Ali i raduje, kao na primer slika nasmejanog malog Uroša sa porodicom i prijateljima, koji slavi 18. rođendan sa svojim novim srcem, a svega par meseci pre bio je mali uplašeni dečak od 40 kg koji se bori za život i čiji osmeh ste mogli na trenutak izmamiti čokoladnim bananicama i smokijem. To je nešto što vam daje nadu da istrajete u ovom teškom poslu.
TSJ: Koji je najčešći mit vezan za doniranje organa koji čujete od vaših pacijenata?
Dr Nestorivić:Pomenuću dva mita.
Prvi mit: Dešava se da se ljudi probude iz moždane smrti.
Nerazumevanje pojma moždane smrti ima negativan uticaj na pozitivnu odluku o doniranju organa. Godine 1950. je prestala da važi definicija da je smrt prestanak rada srca i disanja. Moždana smrt je smrt i iz nje se niko nije vratio. Organizam je mrtav, ali napretkom medicine, medicinske tehnologije, otvaranjem intenzivnih jedinica, stvoreni su uslovi da se privremeno održavaju vitalni organi u funkciji. To nije održavanje života, već privremeno održavanje organa. Prosečno obrazovana osoba, pa i visokoobrazovana osoba nemedicinske struke i dalje doživljava smrt kao prestanak rada srca i disanja. Ne razlikuje pojam moždane smrti, kome i kliničke smrti. Moždana smrt je smrt celog mozga, moždane kore i moždanog stabla. Ona dovodi do prekida disanja, a bez kiseonika staju srce i svi drugi organi. Koma je oštećenje moždane kore, a klinička smrt prestanak rada srca i disanja, i ta stanja su potencijalno reverzibilna. Ovaj nedostatak specifičnog znanja blokira normalno rasuđivanje.
Drugi mit: Doniranje organa je protiv moje religije i veroispovesti.
Uticaj razumevanja vere u velikoj meri određuje stav pojedinca prema doniranju organa, što se u praksi pokazalo kroz odbijanje darivanja pojedinih organa kao što su srce i rožnjača. Stav Srpske pravoslavne crkve o doniranju organa je doskoro bio prilično tih, bez odjeka u javnosti. Episkop Lavrentije je prvi velikodostojnik Srpske pravoslavne crkve koji je 2011. zaveštao svoje organe. Patrijarh Irinej je svoj pozitivni stav prema tome iskazao karakterišući darivanje organa kao najveći vid jevanđeljske ljubavi, kojim činite dobro ne samo bliskim srodnicima već svim ljudima. SPC je 22. 10. 2024. izdala saopštenje da je njen Sveti arhijerejski sabor još 2004. godine doneo stav kojim se saglašava sa transplantacijom organa, ukoliko je donator zaveštao svoje organe i ukoliko je donatorova porodica posmrtno dala saglasnost. Dalja angažovanost crvke kroz kontinuiranu versku edukaciju njenih građana zasigurno bi bila od velike pomoći u razvoju ovog programa, kao što se to pokazalo u zemljama sa visokorazvijenim transplantacionim programom, gde je crkva doprinela promociji razvoja ovog programa (Italija, Hrvatska, Španija).
I za kraj, moto sa sajta https://najvaznijipoziv.rs/: 20 puta je veća šansa da vam treba organ nego da postanete donor!
Naslovna fotografija – Shutterstock.com