Domaćin

Mali domaćin toliko vredno radi u svom malinjaku i na svojoj farmi ćuraka, da njegova braća, kad dođu iz Beograda, ne mogu da veruju svojim očima šta je sve napravio i koje sve ideje ima

Pre nekoliko dana čula sam istinitu priču koja me je toliko zadivila i oduševila, da već nekoliko dana ne skidam osmeh sa lica.

U okolini Arilja, jedna vredna porodica ima tri sina. Jedan završava medicinu u Beogradu, srednji studira ekonomiju, a najmlađi je prošle godine, pošto je dobro razmislio, saopštio ocu i majci da ne namerava da studira, već da želi da se bavi poljoprivredom.

Roditelji su mislili da su ga uhvatile klasične tinejdžerske bubice, da je možda zaradio neke loše ocene u školi i da će ga ta faza proći.

Međutim, dečko je bio ozbiljan. Završiće srednju školu, ali ostaje na selu.

Tražio je od oca da mu da parče zemlje, pa je tu posadio maline.

Odluka je bila ozbiljna, to se moglo odmah primetiti.

Svakog dana, kad se vrati iz škole, on sređuje malinjak, izučava poljoprivredu, biljke, kiselost zemljišta, sorte malina, ali i tržište. Gradi svoj život na selu, i ne obazire se ni na šta iz sveta koji današnje klince vuče u klubove, na društvene mreže ili ih zarobljava ispred ekrana kompjutera šarenim i bučnim igricama.

Kad ga zove devojka, ne može odmah da joj se javi, jer u tom trenutku vozi traktor, ore ili sređuje životinje. Ima čovek posla, i može da se javi tek kad sve završi, jer imanje ne može da čeka.

A kad smo kod životinja, naš mali domaćin je, na iznenađenje svoje porodice, odlučio da se upusti i u dodatni posao na zemlji – kupio je ćurke, izučio sve o njima i napravio svoju sopstvenu farmu, i taj posao mu je izuzetno dobro krenuo.

Mali domaćin toliko vredno radi u svom malinjaku i na svojoj farmi ćuraka, da njegova braća, kad dođu iz Beograda, ne mogu da veruju svojim očima šta je sve napravio i koje sve ideje ima.

Kad ga zove devojka, ne može odmah da joj se javi na telefon, jer u tom trenutku vozi traktor, ore ili sređuje životinje

Svima im, kad treba, pozajmljuje pare – ali, kao svaki ozbiljan domaćin, voli da mu se pare vrate na vreme.

Ovog leta, proširuje farmu ćuraka i gleda da dokupi još zemlje, da zasadi još malina.

Radi se o tome da ovaj naš junak uopšte ne razmišlja o budućnosti, nego o sadašnjosti. Ne radi on ništa od toga da bi bio gazda, on je već sada gazda, svoj čovek, koji donosi svoje odluke, na svom imanju, i radi ono što najviše voli, ludo se zabavljajući.

Ne bi ovo bila toliko fantastična priča, da ovaj domaćin, koji je metafora onog najboljeg što o vrednom srpskom seljaku znamo, nije neobičan po jednom malom detalju.

Ceo posao počeo je prošle godine.

Njegova mladost i njegova zrelost zvuče kao bajka koja se oduprla svakoj pošasti današnje kulture uspeha, zabave, površnosti, bajka koja se oduprla svakoj izgubljenosti.

Pre dva meseca, napunio je šesnaest godina.

Dok je ovakve dece i ovakvih porodica, imamo razloga da se smeškamo.