Povratak u štikle – iznenađenje za korisnika besplatnih usluga
One znaju da promene gumicu na slavini, plovak u WC kazančetu, otpuše kadu, okreče sobu, dobro, jednu, ne baš ceo stan. A onda odluče da je dosta ove uloge u tragikomediji koja se zove njihov život
Ovo nije tekst koji govori o opravdanoj potrebi za rodnom ravnopravnošću. To smo valjda već ostvarili. Ili nismo? Ali, da se vratim na započeto.
Poznajemo svi one žene koje mogu sve: da nose namirnice za nedelju dana iz samoposluge ne koristeći kolica, kao da su kolica znak slabosti, nego jednostavno tako što će torbu (ovo je u ovom slučaju deminutiv, jer je to torbetina) „nabaciti na rame”. Tako im je jedna ruka slobodna da same otvore kapiju i vrata od stana. Pri tome ne koriste ni lift u zgradi nego stepenice, jer im je to jedina teretana za koju imaju vremena. Ponekad tako liče na one žene iz nekih udaljenih plemena koje teret nose na glavi. Žene su vrlo maštovite kada je potrebno da se nešto uradi. To su one žene koje, ulazeći u kuću, kao hobotnica sa osam krakova, odlažu kupljeno gde treba, sklanjaju posuđe od prethodnih obroka pošto su ukućani vrlo zauzete osobe, pale obe mašine, skupljaju veš, uključuju peglu i slušaju, ne, dobro ste pročitali, slušaju, a ne gledaju, omiljenu seriju. Potom serviraju večeru tim premorenim ukućanima, ručak za sutra je čudom tipa „stočiću postavi se” već spreman i dok dlanom o dlan, prošla ponoć.
Poznajemo svi one žene koje mogu sve
Od bundeve ne biva kočija
E, tu je kvaka. Od bundeve ne biva kočija, od miševa ne bivaju paževi, od Pepeljuge ne biva buduća princeza, a od princa ni traga ni glasa. Nema čak ni novog para obuće.
To su žene koje će uskočiti kao pomoć svakome na poslu, razumeti da drugarica ama baš nikada nema vremena za razgovor, čak ni ako telefon stavi na spikerfon, da frizer, gle čuda, ne radi posle deset uveče, da šoping molovi imaju svoja, istini za volju rastegljiva vremena, koja se ipak ne uklapaju u njen ritam. Šteta.
Mogu one da budu pri ruci svakome u familiji. Da se pričuva rođaka koja ni ne mari ko je čuva, da se nečije unuče odvede i vrati sa treninga jer ni roditelji, a ni kvartet od dve babe i dve dede ne stiže, da se obrišu suze ćerki koju je upravo ostavio onaj gad od mladića, da se sinu objasni kako je za učenje potrebno pre svega sedenje i da se beskrajno klima glavom na sve događaje u firmi oca ove porodice.
Montiraju same boce od plina, ali hajde to, nego dovuku tu istu bocu, a praznu vrate
One znaju da promene gumicu na slavini, plovak u WC kazančetu, otpuše kadu, okreče sobu, dobro, jednu, ne baš ceo stan. Montiraju same boce od plina, ali hajde to, nego dovuku (u njihovoj interpretaciji – baš lako donesu) tu istu bocu, a praznu vrate. A nauče i da daju injekcije, onako, ne u venu. Jer, skupo je i čeka se na medicinsku sestru.
Znaju da se same ofarbaju, urade pedikir i manikir, prate Youtube i uputstva, čitaju portale o tome kako biti i ostati lepa u onih sedam minuta iza ponoći, pre nego što zaista klonu i utonu u san koji traje kratko. Znaju da od stare haljine jednim detaljem naprave novu. Nije to zbog ekologije, više je u fazonu vojvotkinje od Kembridža, Kejt Midlton. To kad bi se šalili. Razlog je jednostavan. Kada da idem u kupovinu?!!!!
To su one žene koje nikada nisu bolesne, ne znaju šta je glavobolja, a tek ciklus! Šta to beše? Njih sve rane njihovih bližnjih bole, sem njihovih sopstvenih. Ako se poseku, ili ne daj bože slome ruku, onda kažu „na psu rana, na psu i zarasla”.
E, a onda im jednog dana dozlogrdi
Cipele sa visokom štiklom
E, a onda im jednog dana dozlogrdi. Odluče da je dosta ove uloge u tragikomediji koja se zove njihov život. Odluče da neće više da budu građevinski radnici, električari, vodinstalateri (ionako nemaju odgovarajuću HTZ opremu), kuvarice, sobarice, negovateljice, rame za plakanje, medicinske sestre, prva pomoć, vatrogasci, mirovne snage… Odluče da će da se vrate u štikle.
Šta to sad znači, pita se hor iznenađenih korisnika besplatnih usluga. Znači da će da budu žene. Radiće one i dalje svoje dobrovoljne i nametnute poslove, ali sa merom, snagom koja nije iznurujuća i vremenom, pre svega, za njih same. Za opuštanje, uživanje, kafu, knjigu, drugaricu, šoping. Tamo gde se kupuju cipele sa visokom štiklom. Eto, baš tu!