Da li su nove generacije bolje od prethodnih?

Podela na generacije je arbitrarna i opisuje grupu ljudi koji su rođeni i žive u isto vreme, najčešće u vremenskom rasponu od 15 do 30 godina.

Članovi jedne generacije dele slična iskustva u kulturi, društvenim normama i istorijskim događajima, koji utiču na njihovo ponašanje, vrednosti i perspektivu. Njih definišu istoričari, sociolozi i demografi, jer tako lakše analiziraju društvene promene, kulturne trendove i podele u društvu. Podele na generacije nisu precizne, ali su korisne za razumevanje razlika i sličnosti između starosnih grupa, prvenstveno u odnosu na zapadnu kulturu, mada su veliki globalni događaji slično oblikovali generacije na svim kontinentima.

Konsenzusom je utvrđena podela na generacije:

·       Tiha generacija (1928–1945) – ljudi rođeni tokom Velike depresije i Drugog svetskog rata, poznati po svojoj otpornosti, radnoj etici i konzervativnim vrednostima. Nazvani su još i Tradicionalisti.

·       Bebi-bumeri (1946–1964) – ljudi rođeni tokom bebi-buma posle Drugog svetskog rata, povezuju se sa optimizmom, prosperitetom i važnim pokretima (npr. pokreti za građanska prava i antiratni pokreti protiv rata u Vijetnamu i hladnog rata).

·       Generacija X (1965–1980) – ljudi rođeni u vreme ekonomskog napretka, početka korišćenja ličnih računara, ali i rastuće stope razvoda, poznati po nezavisnosti, skepticizmu i prilagodljivosti.

·       Milenijalci ili generacija Y (1981–1996) – ljudi koji su sazreli tokom uspona interneta, globalizacije i društvenih medija, karakteriše ih digitalna inteligencija, fokusiranost na ravnotežu između posla i privatnog života, i progresivni društveni stavovi.

·       Generacija Z (1997–2012) – ljudi koji su odrasli u visokodigitalnom i povezanom svetu, koji su tehnički upućeni, društveno svesni i preduzetnički raspoloženi.

·       Generacija Alfa (2013–2025) – najmlađa generacija, koja raste uz naprednu tehnologiju poput veštačke inteligencije i virtuelne stvarnosti, prilagodljiva na tehnološke i druge promene u društvu.

·       Generacija Beta (od 2025) – upravo startovala.

Shutterstock.com

Preklapanje generacija

Jasno je da je svaka generacija doživela jedinstvene događaje (ratove, ekonomske i zdravstvene krize ili tehnološke revolucije) koji su oblikovali njihov pogled na svet. Naravno, granice generacija mogu varirati, u zavisnosti od geografije, kulture ili socioekonomskih faktora i mogu da se preklapaju. Kod ljudi rođenih blizu granica, dve generacije mogu da ispolje osobine obe grupe, stvarajući cusper identitet, što je engleski termin upravo za preklapanje identiteta.

Najbolje što sam pročitao o cusper identitetu su Xennials (ksenijalci, rođeni između 1977. i 1983. godine), jer su imali analogno detinjstvo i digitalnu adolescenciju. To je neka vrsta hibrida milenijalaca i generacije X, jer su se tek kao tinejdžeri susreli sa internetom i kompjuterima, i tako zakoračili u digitalni svet koji im je promenio život.

Starosna distribucija

Ono što je interesantno jeste starosna distribucija. Prema Ujedinjenim nacijama nije po generacijama, već je distribucija po godinama na globalnom nivou:

·       Do 20 godina: 33,2 odsto

·       20–39 godina: 29,9 odsto

·       40–59 godina: 23,1 odsto

·       60–79 godina: 11,8 odsto

·       80 godina i više: 1,9 odsto

Ovo je samo gruba procena iz 2023. godine, a tačni brojevi variraju u zavisnosti od regiona i kulture. Granice generacija nisu univerzalno dogovorene i mogu varirati između izvora. Pored toga, demografski trendovi stalno se razvijaju zbog faktora kao što su natalitet, stope mortaliteta i migracioni obrasci.

Podaci za Srbiju

Podatke nije lako uporediti sa Srbijom, jer ne postoje iste starosne podele. Prema popisu iz 2022. godine Srbija ima 6.647.003 stanovnika, s prosečnom starošću od 43,8 godina, a približna distribucija na osnovu starosnih grupa, kako su podeljene kod nas (Zavod za statistiku Srbije), je sledeća:

·       Mlađi od 15 godina – 14,4 odsto stanovništva

·       Između 15 do 64 godine – 63,5 odsto stanovništva

·       Preko 64 godine – 22,1 odsto

Generacijska podela može da se analizira donekle prema tome koliko određene generacijske grupe koje žive u Srbiji imaju godina.

·       Generacija Alfa (rođena 2013 – danas) – približno 14,4 odsto stanovništva je mlađe od 15 godina, što uključuje generaciju Alfa i najmlađe iz generacije Z.

·       Generacija Z (rođeni 1997–2012) – ljudi u ovoj grupi imaju od 12 do 27 godina.

·       Milenijalci (rođeni 1981–1996) – od 27 do 44 godine.

·       Generacija X (rođeni 1965–1980) – od 44 do 59 godina.

·       Bebi-bumeri (rođeni 1946–1964) – uzrasta od 59 do 78 godina.

·       Tiha generacija (rođeni 1928–1945) – u dobi od 78 do 96 godine.

Shutterstock.com

Međugeneracijske sličnosti i razlike

Očigledno da promene koje se dešavaju kod nas, ali i u svetu, zavise od generacije Z (i Alfa), i dobro je da razumemo njihovo polazište, ali isto tako treba razumeti generacijske jazove. Na primer, najveći broj čitalaca portala To Sam Ja pripada generaciji X i bebi-bumerima. Moglo bi se reći da su bumeri (1946–1964) suprotstavljeni generaciji Z (1997–2012), jer su jedni više skeptični, drugi više optimistični, a obe generacije zatečene u svetu koji se menja.

Kako je već rečeno, generacije su razdvojene decenijama društvenih, tehnoloških i kulturnih promena. Međutim, to baš i nije tako različito. Bebi-bumeri su odrasli u vreme razvoja pokreta za građanska prava, Vijetnamskog i hladnog rata, dok je generacija Z bila suočena s klimatskim promenama, pandemijom kovida-19 i globalnim političkim nemirima. Bebi-bumeri su imali ograničenu tehnologiju (radio, rana TV) i oslanjali su se na interakciju licem u lice, uz telefonske pozive, lične sastanke i pisma, dok je generacija Z odrasla u digitalnom dobu, s pametnim telefonima, društvenim medijima i trenutnim pristupom informacijama, što je uticalo na njihov aktivizam i povezanost, zahvaljujući internetu i aplikacijama kao što su TikTok, Instagram i Jutjub za vesti i zabavu, gde su dominanti mimovi, emodžiji i video-sadržaji kratke forme.

Interesantna je politička različitost, jer su bumeri konzervativniji ili tradicionalni, pod uticajem patriotizma i konvencionalnih društvenih uloga, odrasli u vreme poverenja u institucije poput vlade. Pripadnici generacije Z su progresivniji, zalažu se za različitost, jednakost i inkluziju, skeptični su prema institucijama koje ne rade, naglašavajući odgovornost i transparentnost, i ne robuju tradicionalnim vrednostima. I možda upravo zbog svega toga, danas smo svedoci aktivizma kakav prethodne generacije nisu mogle da sprovedu lako kao deca koja su rođena u 21. veku.

Postoje i mnoge druge razlike koje upravo ukazuju da ovako arbitrarno deljenje ljudi na generacije ima smisla i da, s obzirom na promene u društvu, zajedničke osobine jedne generacije mogu da doprinesu promenama koje nisu bile moguće ranije.

Shutterstock.com

Šta će doneti generacija Beta?

Možemo samo da spekulišemo šta će nam doneti generacija Beta (rođeni od 2025), koja još uvek nije dovoljno definisana. Međutim, na osnovu trenutnih trendova i novih karakteristika, možemo zamisliti šta će oblikovati ovu generaciju.

·       Digitalni od rođenja – očekuje se da deca iz generacije Beta odrastaju u digitalno zasićenom okruženju mnogo više od svojih prethodnika, uz napredne tehnologije poput veštačke inteligencije, virtuelne stvarnosti i života koji nije moguć bez interneta.

·       Globalni građani – globalna povezanost putem društvenih medija i međunarodne komunikacije podsticaće jači osećaj globalnog građanstva i multikulturalne svesti.

·       Ekološka svest – ova generacija će pridavati veću vrednost održivosti i ekološkoj odgovornosti.

·       Fokus na zdravlje i dobrobit – sa rastućom zdravstvenom tehnologijom, njihov fokus će biti na holističkom i mentalnom zdravlju od ranog detinjstva.

·       Inovacija u obrazovanju – učenje će evoluirati kroz personalizovane metode zasnovane na tehnologiji, kao što su učenje na daljinu, gejmifikacija i iskustveno obrazovanje, koje će se prilagoditi novim zanimanjima i znanjima.

·       Društveni angažman –generacija Beta može pokazati snažan aktivizam i društvenu odgovornost, pod uticajem pokreta koji se zalažu za jednakost, klimatske akcije i društvene promene.

·       Različite porodične strukture – oni će odrastati u raznovrsnijim porodičnim strukturama uz različite oblike roditeljstva koje odražavaju društvene promene.

Iako su podele na generacije nastale pre svega zahvaljujući sociolozima i demografima, izgleda da odgovaraju ideji koja podrazumeva bolje sagledavanje ekonomskih i društvenih trendova i podela u društvu. Čini se da ovako poređane imaju smisla i da nam omogućavaju da lakše razumemo trenutak i društvo u kome živimo, ali da prihvatimo razlike koje su nekad frustrirajuće.

Ako znamo da svaka generacija ima svoju (r)evoluciju onda, ako već ne učestvujemo, treba samo da je prihvatimo.

Naslovna fotografija-Shutterstock.com