Da li je dobro jesti sladoled svaki dan?

Odričan odgovor deluje logično. Ali ako je tako, zašto toliko ljudi koje znam jede sladoled svakodnevno!?! Mediji nas bombarduju činjenicama o tome da je sladoled junk food koji ima malu ili nikakvu nutritivnu vrednost, plus ima puno kalorija, šećera i masti.

Kao i kod drugih proizvoda, sladoled je doživeo bum u Americi i tu možda leži osnovni problem, jer su američki proizvođači dodali sastojke koje sladoled, tamo gde je najbolji, inače nema. Zbog toga ga možemo uporediti sa drugom hranom koja u Italiji ima jednu nutritivnu vrednost u odnosu na ostatak sveta. Sve, baš sve proizvedeno u Italiji je drugačije. Tako italijanska pica ne trpi kečap, ananas i raznorazne sastojke koji su prisutni van Italije. Isto je i sa pastom, kapućinom, suhomesnatim proizvodima i sirevima. Zbog toga je uvedeno geografsko poreklo proizvoda pa više nije dozvoljeno da se parmezanom zove svaki rendani sir, ili balsamic sirće ako nije iz Modene. Sa sladoledom nisu uspeli, ali zato na italijanskim poslastičarnicama piše Gelato Artigianale ili Artisan ice cream, što ne označava samo originalni sladoled već i način pripreme.

Italijanski sladoled – glavne karakteristike

Njegova svetska popularnost stalno raste pa ima sve više imitacija. Svaki pokušaj da se recepti prilagode posebnim ukusima neke zemlje kvare karakteristike pravog italijanskog sladoleda, posebno njegove tri osnovne karakteristike:

• Svežina, što znači da je sladoled proizveden i prodat istog dana, bez ikakvih konzervansa i tretmana čiji je cilj produženje njegove upotrebe mesecima.

• Originalnost, koja se može postići samo korišćenjem prirodnih sirovina kao što su sveže mleko, šećer, puter, jaja, sveže voće i visokokvalitetni poluproizvodi.

• Mekoća, koja je rezultat tradicionalnog procesa izrade, uz poštovanje sanitarnih propisa.

Konačno, zbog toga je gelato zdrav desert iz više razloga, odnosno zbog izvora kalcijuma, vitamina i proteina. Samim tim je potpuna hrana, pogodna za sve uzraste.

Američki sladoled – kombinacijama nema kraja

A onda na scenu stupa američki sladoled koji kombinuje sve, od vanile, svih vrsta voća, do mača (matcha) zelenog čaja. Čini se da nema kraja kombinacijama koje postoje u Americi. I tu nije kraj, jer se dodaju razne vrste slatkiša, od mlevenih bombona, orašastih plodova i čokolade do različitih sirupa.

I dok mnogima ovo zvuči apsolutno ukusno, ovakva vrsta zadovoljstva je nešto zbog čega bismo mogli da zažalimo već sledećeg dana. To ne znači da je konzumiranje ovakvih sladoleda automatski nezdravo, već da neumerenost i redovnost u konzumiranju na kraju daju negativan efekat.

Šta je zdrav sladoled?

Pitanje koje se nameće je: Koja vrsta sladoleda je zdrava? Prema Međunarodnom udruženju za mlečnu hranu, „sladoled je smrznuta hrana napravljena od mešavine mlečnih proizvoda, koja sadrži najmanje 10 procenata mlečne masti”. Nutritivni profil sladoleda varira u zavisnosti od brenda, ukusa i vrste. Kugla sladoleda varira u gramaži od 65 do 92 grama, a kada je reč o kalorijama, od 115 do 210 kcal. Sladoled ne mora uvek da ima puno masti pa količina varira od 2,5 g do 13 g, slično je sa holesterolom, od 5 mg do 70 mg. Dok proteina ima standardno – oko 2 g, ugljeni hidrati su ti koji variraju od 4 g do 20 g. U većini slučajeva, vrhunski sladoled, koji je bogatiji i kremastiji od običnog sladoleda, ima više šećera, masti i kalorija. S druge strane, proizvodi bez dodatog šećera obično sadrže zaslađivače kao što su šećerni alkoholi, koji kod nekih pojedinaca mogu izazvati probavne smetnje, uključujući nadimanje i gasove. Skoro svi sladoledi bogati su fosforom i kalcijumom: porcija od 1/2 šolje (65 grama) obezbeđuje između 6 i 10 odsto dnevne vrednosti (DV). Ipak, ovaj mineralni sadržaj ne nadoknađuje veliko kalorijsko i šećerno opterećenje sladoleda.

Iako tehnički nisu sladoledi, važno je da se pomenu šerbet i sorbet, popularne letnje opcije. Oni su napravljeni od voćnog pirea, šećera i drugih aroma, a šerbet sadrži malo mlečnih proizvoda. Šolja šerbeta ili sorbeta se kreće od 160 do 200 kalorija i obično dolazi sa prirodnim voćem, ali mogu da se dodaju i drugi aditivi kao što su veštačke arome i kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze, što ih čini podjednako opterećujućim za zdravlje kao i sladoled.

Sladoled bez mlečnih proizvoda ili veganski sladoled nije uvek najzdravija opcija. Umesto mleka, dodaju se šećer i nezdrave masti poput kokosovog ulja. Ipak, činjenica da se veganski sladoled pravi bez sastojaka životinjskog porekla može biti od koristi ljudima sa alergijama na laktozu i jaja i dobar je izbor za one koji žele da vode zdraviji način života.

U suštini, ako tražite sladoled koji je zdraviji, treba da procenite veličinu porcije, kvalitet sastojaka i sadržaj šećera, pre nego što ga konzumirate. Mnoge vrste sladoleda sadrže veće količine šećera, konzervanse, kukuruzni sirup, hidrogenizovana ulja, veštačke zaslađivače i druge aditive koji mogu da predstavljaju zdravstvene rizike, ali i da naruše ravnotežu mikrobioma creva i dovedu do pogoršanja metaboličkih i srčanih oboljenja.

Sve u svemu, ne znači da morate da proučavate sladolede da biste ih jeli, ali pažljiv izbor i umerenost u konzumiranju mogu pomoći u uživanju u sladoledu, ali i vođenju računa o zdravlju.

Jedite sladoled, ali umereno

Sladoled jeste savršena poslastica za rashlađivanje tokom vrelog dana. Međutim, čini se da je dobar savet da ga ne treba jesti svaki dan, već uživati u ovoj poslastici povremeno. Ako već želite da jedete sladoled svakog dana, a da biste smanjili rizik, uživajte u jednoj do dve kugle i preskočite slatke prelive. Ukoliko morate da dodate nešto, dodajte sveže bobice, seckane orašaste plodove, čija semenke, banane, ananas ili hrskavo celo zrno žitarica. Ne samo da će ovi sastojci dodati ukus i teksturu sladoledu, već će povećati vitamine, minerale i uneta vlakna.

I na kraju malo fiziologije: sladoled poboljšava raspoloženje i zbog lizanja koje aktivira centre za zadovoljstvo i tako utiče da se dobro osećamo. Moguća loša strana je u tome što će neki zbog tog osećaja s vremenom početi da uzimaju sve više i više sladoleda, da bi što češće imali isti osećaj.

Dakle, suština je opet u umerenosti ili, možda, u savetu da nikada ne trošite vreme na razmišljanje da li sladoled treba jesti, nego ga pojesti pre nego što se istopi.