zivotni-stil
Četvrt veka modnog entuzijazma – Beogradska nedelja mode - To sam ja
Modna pista

Četvrt veka modnog entuzijazma – Beogradska nedelja mode

Tokom 25 godina, kroz brojne događaje koji su se odvijali grupisani u dve sezonske nedelje (proleće i jesen), skoro svi kreatori koji stvaraju na našim prostorima gradili su svoje ime

Nakon skoro dve godine, u kojima se sve javne manifestacije, pa samim tim i modne, bore sa neprestanom neizvesnošću u terminima i mogućnosti realizacije, u prethodnoj nedelji je počela Beogradska nedelja mode. Tokom ranijeg, pandemijskog procepa u vremenu, ova manifestacija je jednim onlajn izdanjem i mestimičnim događajima, poput izdvojenih revija i izožbi, uspevala da održi u životu plamen beogradske modne scene.

Platforma za prezentaciju kolekcija, i onih komercijalnih, kao i umetničkih, preko noći je nestala zajedno sa industrijom kojoj je bila potrebna

Dvadeset i pet godina nakon svog nastanka, ova manifestacija ponovo je u prilici da gradi i podiže nešto što je u ovom trenutku, isto kao i sada već davne 1996, potrošeno i umorno.

Kako je zapravo nastala Beogradska nedelja mode? Već početkom devedesetih, jedna prilično stabilna industrijska grana, zajedno sa raspadom Jugoslavije, relativno brzo je platila visoku cenu i u periodu nešto kraćem od pola decenije nestala kao da je nikada nije ni bilo. Velike hale fabrika Beko, Kluz, Industrija obuće Beograd, TIZ i brojnih drugih širom Srbije preko noći su postale ljušture u koje su se uselile firme novih vlasnika i novog kapitala (manje ili više sumnjivog). Prodajni lanci ovih preduzeća, po pravilu smešteni u centralnim trgovačkim zonama većih gradova širom Srbije, učinili su ove firme poželjnim za one koji su svoju zaradu videli u trgovini, a proizvodni pogoni koji su stigli u paketu sa novim vlasništvom postali su nepotreban balast.

Osnivači Modne agencije Klik, sa Nenadom Radujevićem na čelu, došli su na ideju da kreiraju novi prostor za promociju modnog stvaralaštva

Paralelno sa gašenjem nasleđa socijalističke modne industrije, dešavao se jedan sasvim nov fenomen. Nastajala su dva tipa novih preduzeća za izradu odeće. Jedna su bila ona koja su u startu, uz prisustvo izvesnog kapitala, iskustva i vizije, kreirali nove pogone i novu sliku jednog tipa proizvodnje koji je delovao poraženo u datom trenutku. Tako nastaju Mona, AMC, Nikolas, Manual i slične robne marke koje će kreirati pejzaž nove modne Srbije devedesetih. U samom početku, ove firme će imati ideju da angažovanje modnih kreatora i njihova promocija može biti značajna i za promociju njihovog imidža.

S druge strane, samostalni modni dizajneri, doduše u znatno manjem broju nego što je to slučaj danas, traže svoj prostor. S obzirom da industrija za koju su se spremali preko noći prestaje da postoji, mnogi se okreću samostalnom i pre svega umetničkom pristupu u svom radu.

S obzirom da industrija za koju su se spremali preko noći prestaje da postoji, mnogi dizajneri se okreću samostalnom i pre svega umetničkom pristupu u svom radu

U ovakvoj klimi, svi će se susresti sa jednim istim zajedničkim problemom. Platforma za prezentaciju kolekcija, i onih komercijalnih, kao i umetničkih, preko noći je nestala zajedno sa industrijom kojoj je bila potrebna. Tu, naravno, govorimo o Sajmu mode, koji nije bio samo najveća mogućnost za razmenu ideja i trgovinu, već ujedno i poligon za odmeravanje kreativnih snaga. Tako će mnogi dizajneri iz predtranzicionog perioda svoju slavu i priznanje meriti brojem osvojenih Košuta u svojoj biografiji.

Imajući sve ovo u vidu, osnivači Modne agencije Klik, sa Nenadom Radujevićem na čelu, doći će na ideju da kreiraju novi prostor za promociju modnog stvaralaštva. Tako 1996. nastaje Beogradska nedelja mode, koja će ponovo otvoriti vrata umetničkom pristupu i doživljaju ove grane primenjene umetnosti i iseliti je iz sajamskih hala u nove, žive gradske prostore.

Beogradska nedelja mode je u svojim prvim godinama jezdila na ogromnom talasu entuzijazma, kako učesnika tako i publike, jer je u izolovanoj Srbiji i ovaj događaj, kao i ono što se dešavalo na ulicama gradova, poručivao – Beograd je svet. Bilo je to još jedno parče osvojenog prostora neke nove generacije, koji joj je davao osećaj da nisu zatvoreni van granica aktuelne civilizacije.

Beogradska nedelja mode je u svom senzibilitetu ipak ostala verna ideji da ona umetnička strana mode uvek nađe svoj put do publike

Tokom 25 godina, kroz brojne događaje koji su se odvijali grupisani u dve sezonske nedelje (proleće i jesen), skoro svi kreatori koji stvaraju na našim prostorima gradili su svoje ime. Profesionalni nivo ove manifestacije je bez sumnje rastao, ali kao da je ona iskra novog i svežeg ustupila mesto formalnom. To je svakako samo posledica sveta koji se menjao i u kome se pakovanje sve više cenilo od sadržaja. Dolazile su nove generacije dizajnera i od samih početaka insistirale su na svom korporativnom pristupu brendovima u nastajanju, kao da su se stideli onog umetničkog u svom pozivu.

Beogradska nedelja mode je u svom senzibilitetu ipak ostala verna ideji da ona umetnička strana mode uvek nađe svoj put do publike i dizajneri sa ovom agendom u svom radu uvek su imali posebno mesto na ovoj manifestaciji.

Dvadeset pet godina nakon osnivanja, ovogodišnja jesenja nedelja mode je ponovo na svojoj početnoj misiji. Nakon prethodne dve godine, koje su modni poslenici kod nas osetili možda čak i više nego u ostatku Evrope, održavanje Beogradskog fešn vika je ponovo u fokusu, jer budi nadu da će se životne okolnosti ponovo vratiti na poznato.