Bližnji
U ovom predbožićnom raspoloženju, dok čitam vesti sa svih krajeva sveta, i dok gledam slike jelki i novogodišnjih proslava, šljokica, svećica, haljinica, i dok mi iskaču razni apeli za pomoć ljudima u nevolji, dok sa osmehom posmatram akcije ljudi koje nije mrzelo da sakupljaju odeću, obuću i slatkiše za dobrotvorne akcije, pitam se šta sam uradila za druge u protekloj godini, i zašto nisam uradila više. Biti milostiv i empatičan leči duše ne samo onih kojima se daje nego i onih koji daju.
Ne mislim pritom na javne „solidarnosti sa ženama Irana” i slične svetske reklame za političku korektnost, kojima se, hteli – ne hteli, piše neka vrsta biografije za „spomenicu”.
Ne mislim na profesionalne „filantrope”.
Ne mislim samo ni na svakodnevno malo dobro delo – dati smrznutom prosjaku ispred samoposluge koji dinar od kusura. Ne mislim ni na ono – pomoći baki da ponese ceger, dati krv u Zavodu za transfuziju, učestvovati na ovaj ili na onaj način u nekoj od mnogih dobrotvornih akcija na društvenim mrežama. Ne mislim ni na paketiće za decu bez roditelja, na sve ono što na šta prvo pomislimo kad mislimo o plemenitosti.
Samo mi je odjednom sinulo – a šta smo uradili za one koje poznajemo? Za svoje najbliže.
Znala sam čoveka koji je svake godine odnosio paketiće siročićima, a svojoj majci nije hteo da napravi novo kupatilo. Znam ženu koja je prva u svim javnim dobrotvornim akcijama za pomoć ženama, a svojoj sestri od tetke nije pomogla da nađe posao. Znam nekoga ko se upisao u spisak donatora za obnovu crkve, a babi i dedi nije kupio drva za ogrev. Znamo mnoge ljude koji se presamićuju pred patnjama sveta, a svoje roditelje retko obilaze.
Plemenitost počinje odatle – od vlastite porodice, i naravno da se ne radi samo o novcu i o poklonima. Pre svega, radi se o pažnji.
Koliko smo često zvali roditelje telefonom, koliko smo im puta tutnuli neki dinar u džep, da li smo se setili tetke i strica, da li smo ih zvali telefonom da ih pitamo kako su i da li im nešto treba, da li smo ih izveli na ćevape bar jednom u poslednjih nekoliko godina, da li smo osluškivali njihove skromnosti i da li smo pokušali da im bar malo ulepšamo živote? Šta smo uradili za svoje bližnje?
Plemenitost počinje odatle. Sve ostalo su nijanse.
Srećan Božić!