Alergije na sunce – vrste, terapija i prevencija
Alergije na sunce, poznate i kao fotosenzitivne reakcije ili solarni dermatitis, su stanja u kojima koža preterano reaguje na izlaganje sunčevoj svetlosti. Upravo zbog toga se osobe sa alergijom na sunce suočavaju sa posebnim izazovima, jer su primorane da potpuno izbegavaju sunčeve zrake kako bi sprečile pojavu neprijatnih simptoma. Ove osobe moraju pažljivo da balansiraju između svakodnevnog neizbežnog izlaganja suncu i zaštite od njega.
Šta su alergije na sunce?
Alergije na sunce obuhvataju niz kožnih reakcija izazvanih izlaganjem UV zračenju. Za razliku od tipičnih opekotina od sunca, koje su direktna posledica prekomernog izlaganja sunčevoj svetlosti, alergije na sunce uključuju UV zračenjem izazvanu aktivaciju imunoodgovora u ćelijama kože, što dovodi do nastanka zapaljenja u koži. Ova imunološka reakcija može izazvati različite simptome, kao što su crvenilo, svrab, osip, pojava plikova, koji se javljaju i pri relativno kratkom izlaganju suncu. Zbog toga je važno da osobe sa alergijom na sunce razviju strategiju za zaštitu i upravljanje svojim stanjem. Bitno je znati da se svi, ne samo osobe alregične na sunce moraju štititi od štetnih sunčevih zraka, jer ne postoji bezbedno sunčanje.
Najčešće suncem izazvane alergijske reakcije
Polimorfna svetlosna erupcija (PLE)
Ovo je relativno često oboljenje kože, izazvano izlaganjem sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima ultraljubičastog (UV) zračenja. Karakteriše ga abnormalna reakcija kože na UV svetlost, što rezultira osipom koji može varirati po izgledu, pa otuda i termin „polimorfan” (što znači „mnogo oblika”). PLE je prvenstveno uzrokovana prekomernim odgovorom imunosistema na UVA ili UVB zrake. S obzirom da često pokazuje tendenciju javljanja u porodicama, može postojati genetska predispozicija za PLE. Tipičan simptom je osip kože, koji svrbi ili peče, i koji se pojavljuje satima ili danima nakon izlaganja suncu. On se može pojaviti u vidu osipa sastavljenog od crvenih tačkica, mrlja i čvorića, često na područjima izloženim suncu, kao što su ruke, grudi, vrat i lice. Simptomi često počinju u proleće ili rano leto kada se izlaganje suncu povećava. Mogu se smanjiti kako leto napreduje i koža se postepeno navikava na sunčevu svetlost (proces poznat kao očvršćavanje). PLE se obično dijagnostikuje na osnovu izgleda osipa i vremena njegovog javljanja u odnosu na izlaganje suncu, kao i vremena potrebnog da se povuče (nekoliko dana i nedelja). U nekim slučajevima, dermatolog može izvršiti fototestiranje da potvrdi dijagnozu, što uključuje izlaganje malih površina kože UV zračenju u kontrolisanim uslovima.
Zaštita od sunca je na prvom mestu kada govorimo o tretmanu PLE. Ovo uključuje izbegavanje izlaganja suncu koliko je to moguće tokom dana, nošenje zaštitne odeće, kao i korišćenje krema za sunčanje širokog spektra sa visokim SPF-om. Blagi do umereni slučajevi mogu se lečiti lokalnim kortikosteroidima da bi se smanjila upala i svrab. U ublažavanju svraba takođe se mogu koristiti i oralni antihistaminici, a postoje i preparati sa antioksidansima koji povećavaju otpornost na UV zračenje. U nekim slučajevima, kontrolisano izlaganje UV zračenju (fototerapija) u medicinskim ustanovama može pomoći da koža s vremenom postane tolerantnija na sunčevu svetlost. U težim, upornim i na osnovne mere i početne linije terapije rezistentnim slučajevima, dermatolog može propisati lekove koji umiruju prenaglašeni imunoodgovor i deluju protivupalno. PLE se često ponavlja svake godine sa početkom sunčanijeg vremena, ali ima tendenciju da se poboljša kako koža postaje tolerantnija na izlaganje suncu. Iako može biti hronično stanje, PLE pokazuje tendenciju slabljenja sa starenjem.
Solarna urtikarija
Solarna urtikarija je redak oblik hronične koprivnjače (urtikarije), koja se pokreće izlaganjem ultraljubičastoj ili, čak, vidljivoj svetlosti. Karakteristika ovog oblika alergije je brz početak – simptomi se obično pojavljuju u roku od nekoliko minuta nakon izlaganja UV zračenju. Osnovno obeležje je urtika, crvena, iznad površine kože izdignuta promena manjih dimenzija i pojedinačna ili konfluisana (stopljena) promena koja zahvata veću površinu kože, uz prisustvo otoka i osećaja svraba. Može doći do zahvatanja mekih tkiva, kao što su koža lica, usne, jezik, odnosno do pojave angioedema. U nekim slučajevima, posebno nakon intenzivnog izlaganja, pacijenti mogu razviti sistemske simptome kao što su glavobolja, mučnina, vrtoglavica ili čak anafilaksa.
Dermatolog može da izvrši fototestiranje, koje uključuje izlaganje malih delova kože kontrolisanim količinama UV i vidljive svetlosti, da bi se utvrdilo koje talasne dužine pokreću reakciju. Takođe, potrebno je isključiti sistemske autoimune bolesti koje mogu da se manifestuju i solarnom urtikarijom, kakav je eritemski lupus.
Primarna strategija za lečenje solarne urtikarije je izbegavanje izlaganja sunčevoj ili veštačkoj svetlosti koja izaziva reakciju, kao i ostale metode fotoprotekcije. Terapijske opcije obuhvataju upotrebu oralnih antihistaminika, fototerapiju i imunomodulatorne lekove kako bi se kontrolisao imunoodgovor.
Solarna urtikarija može biti hronično stanje, koje traje mesecima ili godinama, iako težina simptoma može da varira tokom vremena. S vremenom može doći do poboljšanja, dok neki pacijenti mogu imati uporne ili pogoršavajuće simptome.
Aktinični prurigo
Reč je one tako retkom hroničnom oboljenju koje se manifestuje pojavom čvorova koji izrazito svrbe, a traju mesecim ili godinama; promene se u manjem obimu mogu javiti i na koži koja nije bila izložena suncu. Kod aktiničnog pruriga promene na koži mogu biti prisutne cele godine, preko leta se pogoršavaju, dok se preko zime povlače, ali ne potpuno. Može ličiti na polimorfnu svetlosnu erupciju, ali se uglavnom javlja u detinjstvu i najčešće se povlači u adolescenciji. Preventivno sprovođenje UVB ili PUVA fototerapije jednom godišnje, u proleće, veoma je efikasno u sprečavanju manifestacija bolesti.
Hronični aktinični dermatitis (CAD)
CADje retko, uporno oboljenje kože, koje karakteriše abnormalna i ozbiljna osetljivost na sunčevu svetlost, posebno ultraljubičastu (UV) i, u nekim slučajevima, vidljivu svetlost. Kao i prethodno navedeni oblici alergije na sunce, i ovaj oblik je povezan sa genetskim nasleđivanjem, jer je primećena pojava istih ili sličnih simptoma kod više članova unutar jedne porodice. Često pogađa starije muškarce, a karakteristična je pojava osipa sličnog ekcemu. Manifestuje se kao izrazito zapaljenska reakcija, sa crvenim osipom, perutanjem, izrazitim svrabom i zadebljalom i naboranom kožom (lihenifikacija) zbog hroničnog češanja i grebanja kože. Osip se prvenstveno javlja na delovima tela izloženim suncu, kao što su lice, vrat, gornji deo grudi, zadnji deo šaka i podlaktice. U teškim slučajevima, može se proširiti na područja koja su obično prekrivena odećom. Mnogi pacijenti sa CAD-om imaju osnovni alergijski kontaktni dermatitis, što znači da mogu reagovati na supstance kao što su mirisi, konzervansi ili određene biljke (poput ambrozije) koji, u kombinaciji sa suncem, pokreću reakciju u koži. Biopsija kože se može uraditi da bi se potvrdila dijagnoza i isključila druga stanja, kao što je kožni limfom T-ćelija, koji može imati slične simptome.
Lekovima izazvana fotosenzitivnost
Ovo je stanje u kome koža postaje osetljivija na sunčevu svetlost kao rezultat upotrebe određenih lekova. Ova povećana osetljivost može dovesti do pojave opekotina od sunca, osipa ili drugih kožnih reakcija nakon izlaganja ultraljubičastom (UV) ili vidljivom svetlu. Reakcije fotosenzitivnosti mogu se javiti kod primene kako lokalnih tako i sistemskih lekova. Fotoalergijske reakcije aktiviraju imunoodgovor tako što se lek „menja” pod dejstvom UV zračenja, stvarajući novo jedinjenje koje imunosistem identifikuje kao strano. Ova vrsta reakcije se obično razvija od 24 do 72 sata nakon izlaganja suncu. Simptomi uključuju svrab i osip koji se može širiti i izvan područja izloženog suncu i podseća na ekcem ili kontaktni dermatitis. Neki od najčešćih lekova koji mogu izazvati ovakav tip alergije obuhvataju antibiotike (npr. doksiciklin, ciprofloksacin), nesteroidne antiinflamatorne lekove (ibuprofen, diklofenak), diuretike (hidrohlortiazid), antihipertenzive (amiodaron, ACE inhibitori), antihistaminike, imunosupresivne lekove (metotreksat, 5-fluorouracil), antipsihotike. Uvek se konsultujte sa svojim lekarom pre započinjanja terapije, posebno ako provodite mnogo vremena na otvorenom ili planirate aktivnosti koje uključuju značajno izlaganje suncu. Ako je moguće, raspitajte se o alternativama koje ne izazivaju fotosenzitivne reakcije.
Osim lekova, kontakt sa pojedinim supstancama sa kojima koža dolazi u dodir, u kombinaciji sa UV zračenjem, može da dovede do reakcija u vidu crvenila, pojave osipa ili čak mehurova na koži, što se naziva fotokontaktnim i fototoksičnim dermatitisom. One nastaju pri kontaktu sa nekim travama ili hranom poput zelenog limuna, paškanata, lista smokve ili celera. I neke vrste parfema u dodiru sa UV zračenjem stvaraju pigmentacije na koži, koje potom prolaze tek za nekoliko meseci (takozvani berloque dermatitis).
Tretman, terapijske opcije i prevencija
Upravljanje i prevencija alergija na sunce uključuje kombinaciju različitih zaštitnih mera, prilagođavanje načina života i, u nekim slučajevima, medicinski tretman. Najefikasniji način za sprečavanje izbijanja alergija na sunce je izbegavanje izlaganja sunčevoj svetlosti, posebno tokom sati kada je UV zračenje najintenzivnije (od 10 do 18 časova leti). Nošenje dugih rukava, šešira sa širokim obodom i naočara za sunce može pomoći u zaštiti kože od UV zračenja. Specijalizovana odeća za zaštitu od sunca sa visokim SPF indeksom može pružiti dodatnu zaštitu. Koristite kremu za sunčanje širokog spektra, koja štiti i od UVA i od UVB zraka, sa visokim SPF (najmanje 30). Čak i kada je oblačno, nanesite kremu za sunčanje na izloženu kožu, jer UV zraci mogu da prodru kroz oblake. Birajte kreme za sunčanje koje sadrže blokatore kao što su cink-oksid ili titanijum-dioksid, jer je manje verovatno da će izazvati iritaciju kože, ali će istovremeno i pružiti zaštitu širokog spektra.
Lokalna terapija
Za blage do umerene slučajeve, lokalni kortikosteroidi mogu smanjiti upalu, crvenilo i svrab. Ovi preparati se obično nanose direktno na zahvaćena područja. Nanošenje hladnih obloga takođe može doprineti smanjenju svraba i upale.
Sistemska terapija
Oralni antihistaminici mogu pomoći u ublažavanju svraba i osipa, posebno u slučajevima solarne urtikarije. U nekim slučajevima, kontrolisano izlaganje UV svetlu (fototerapija) pod medicinskim nadzorom može pomoći u izgradnji tolerancije kože na sunčevu svetlost tokom vremena. Ovaj proces može smanjiti ozbiljnost reakcija tokom naknadnog izlaganja suncu. Za teže reakcije, lekar može propisati sistemske kortikosteroide i imunosupresivne lekove koji se mogu koristiti za modulaciju odgovora imunosistema na sunčevu svetlost. U veoma retkim i teškim slučajevima, posebno kod solarne urtikarije, može se koristiti plazmafereza (procedura filtracije krvi) za uklanjanje antitela koja izazivaju alergijsku reakciju.
Neki lekovi, kao što su određeni antibiotici, diuretici i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), mogu povećati osetljivost na sunčevu svetlost. Ako ste skloni alergijama na sunce, konsultujte se sa svojim lekarom o alternativama.
Za one sa alergijskim kontaktnim dermatitisom ili istorijom fotosenzitivnosti, važno je identifikovati i izbegavati poznate alergene (npr. određene kozmetske preparate, parfeme ili lekove za lokalnu upotrebu).
Pošto strogo izbegavanje sunca može dovesti do nedostatka vitamina D, razmislite o dodacima vitamina D pod nadzorom lekara.
Redovno vlaženje kože može pomoći u održavanju njene zaštitne funkcije i smanjenju rizika od iritacije.
Iako se ponekad ne shvataju dovoljno ozbiljno, alergije na sunce predstavljaju značajan izazov za pacijente koji, kao i svi ostali, ne mogu biti potpuno izolovani od dejstva UV zračenja prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Razumevanje različitih tipova alergija na sunce – od polimorfne svetlosne erupcije do solarne urtikarije – otkriva različite načine na koje telo može da reaguje na sunčevu svetlost.
Svako stanje ima svoj skup izazova, ali uz pravilnu strategiju i nadzor adekvatno edukovanog medicinskog osoblja, pacijenti mogu postići poboljšanje i zaštititi svoju kožu.