Druga sestra Benet – ružna devojka i njeno pravo na ljubav

Kad devojka nije lepa, što joj čak i rođena majka otvoreno govori, kad nije ni naročito snalažljiva, ni elokventna, ni bogata, kad je, jednom rečju – autsajder, može li se nadati da postane glavni lik u srećnoj ljubavnoj priči? Tačnije rečeno, glavni lik u sopstvenoj životnoj priči.

Na ta i mnoga slična pitanja odgovara serija Druga sestra Benet, rađena po istoimenom romanu Dženis Hadlou, a po motivima remek-dela Gordost i predrasuda Džejn Ostin. Premijerno prikazana 15. marta na BBC-ju, Druga sestra Benet je ostvarila ne samo veliku gledanost, već je stekla i vatrene fanove, prvenstveno među ženama.

Priča o sestri koja nije uspela da se uda

Seriju Druga sestra Benet, koju naša publika može da gleda na platformi HBO Max, pomno prate svi oni koji vole roman Gordost i predrasuda i sve filmove rađene po toj knjizi. Ali pošto je Druga sestra Benet istovremeno i deo sveta Džejn Ostin, ali i nešto sasvim novo i drugačije, serija je uspela da „kupi” i onu publiku za koju je priča o ljubavima i udajama u 19. veku bila suviše romantizovana i prilično prevaziđena.

„Ovo je priča koju želite da ispričate svojoj ćerki tinejdžerki”, rekla je scenaristkinja serije Sara Kvintrel.

Serija je rađena po romanu Dženis Hadlou Druga sestra Benet, objavljenom 2020. Dženis Hadlou ostaje u svetu Engleske s početka 19. veka i ne menja sudbine pet sestara porodice Benet do one tačke do koje ih prati roman Džejn Ostin i sve njegove prethodne ekranizacije, odnosno do momenta kada dve najstarije i dve najmlađe sestre uspevaju da se udaju, a samo Meri ostaje neudata.

Svet u kome je za ženu samo izgled važan

„Mislim da mnoge od nas znaju kako je to biti Meri Benet – čudna, uvek kažeš pogrešnu stvar, nesigurna u sebe i svoju budućnost. Želela sam da napišem knjigu u kojoj takva žena ima isto toliko prava da bude herioina koliko i Lizi”, rekla je Dženis Hadlou.

Tokom svih 10 epizoda događaje pratimo iz ugla Meri Benet, koju sjajno igra britanska glumica Ela Brukoleri. Meri nije lepa i nežna kao njena najstarija sestra Džejn (koja se udaje za gospodina Binglija), nije ni pametna i rečita kao Elizabet (glavni lik u romanu Gordost i predrasuda, koja se udaje za aristokratu Darsija), ali nije ni vedra, lakomislena kaćiperka kao njene mlađe sestre Lidija i Kiti (koje cela porodica stalno vadi iz neprilika i koje se udaju vrlo mlade).

„Ona nema tu vrstu prirodne harizme, ona je zbunjena vrednosnim sistemima drugih ljudi, gde je samo izgled važan i gde, ako si žena, moraš biti šarmantna i lepa”, kaže Ela Brukoleri.

Shutterstock.com

Kad ne znaš kako da budeš osoba svog vremena

U ovoj seriji, sestre, njihovi prosci, roditelji, rođaci i drugi predstavnici društva, ipak izgledaju malo drugačije nego što smo navikli da ih vidimo, jer ih sada gledamo iz Merine introvertne perspektive.

Osim što nije lepa, prilično je zatvorena, trapava i čita knjige iz geologije, Meri ima još jednu „manu”, fatalnu za ženu svog vremena. Meri nosi naočare. Po mišljenju Merine majke, njena sudbina je time zapečaćena – nikad se neće udati.

„Meri nije osoba svog vremena i ona ne zna kako da bude osoba svog vremena. Po tome je ona prilično moderna”, kaže glumica Ela Brukoleri o liku koji igra.

Ženska deca i pravo nasleđivanja

Kako je Meri neudata u trenutku smrti oca, ona, kao ni majka, više ne mogu da ostanu u porodičnoj kući, jer kuću, kao i skromno imanje, u to vreme nisu mogle da nasleđuju žene, a ako otac nije imao sinova, sva njegova imovina je prelazila u ruke najbližeg muškog rođaka. Pre nego što pomislimo da danas ovo više nije tema, jer su muška i ženska deca izjednačena u pravu na nasledstvo, treba da se setimo i onog vrlo velikog dela sveta u kome to pravilo još uvek ne važi.

Iako u gotovo bezizlaznoj situaciji, Meri Benet ne pristaje na gubitničko ponašanje. Ona, na sablazan svoje očajne majke, čak odbija bračnu ponudu koja bi joj obezbedila više nego pristojan život.

Ženska egzistencija – radom ili brakom?

„Ona pokušva da iskorači iz svoje porodice da bi otkrila ko je ona u stvari. I u trenutku kad se nađe u okruženju ljudi koji vole i prihvataju to ko ona jeste, to menja njen ceo svet”, kaže Ela Brukoleri.

Meri odlučuje da sebi obezbedi egzistenciju radom, a ne brakom. Taj put nije lak, traži mnogo truda, mnogo ličnog usavršavanja i učenja, ali je to put koji odgovara njenoj prirodi i njenim osećanjima. Serija dalje prati put ličnog razvoja jedne pametne i hrabre mlade žene, rešene da zadrži pošten odnos i prema drugima i prema sebi. Upravo tu leže one ključne tačke sa kojima se identifikuje armija fanova koju je serija stekla za samo mesec dana prikazivanja.

„Ova serija hoće da kaže – kad izgled nije najzanimljivija stvar na nekoj osobi, iskrsava toliko drugih divnih stvari koje o njoj mogu da se otkriju”, kaže Ela Brukoleri.

Najteže je bilo nositi korset

Minuciozno prikazavši sve transformacije Meri Benet, glumica Ela Brukoleri potvrdila je svoje umeće i talenat. Ela je rođena 11. maja 1996. u britanskom primorskom gradu Skarborou u porodici italijanskog porekla. Jedno vreme je živela u Parizu, gde je učila glumu, a onda se vratila u Britaniju i završila Oxford School of Drama. Igrala je u seriji Pozovite babicu (Call for Midwife) od 2018. do 2022. Gledali smo je u serijama Sva stvorenja velika i mala, Knjižar (Bookish), Bridžerton, Ludvig. Snimila je i nekoliko zapaženih filmova.

Iako je igrala u više projekata sa istorijskom tematikom, kaže da joj je u ulozi Meri Benet najteže bilo da savlada držanje tela koje se očekivalo od devojaka toga vremena i da nosi korset. Što je sve bilo teško i liku koji je odigrala.

Naslovna fotografija – © Harsh Palo/ Shutterstock.com