Između cinizma i romantike: Književni univerzum Frederika Begbedea

Piše: Ana Bastic

Francuski pisac Frederik Begbede odavno je poznat po svom provokativnom, duhovitom i pomalo ciničnom pogledu na savremeno društvo i ljubav. Njegova proza je mešavina autofikcije, satire i generacijskog romana. Uvek na granici između ispovesti i performansa.

U svojim delima699 dinara i Romantični egoista Begbede bez zadrške razotkriva površnost modernih odnosa, kult potrošnje i emocionalnu nestabilnost urbanog čoveka.

699 dinara

699 dinara je roman koji ga je proslavio i koštao posla u reklamnoj industriji.

Glavni lik Oktav Parango je copywriter u velikoj marketinškoj agenciji, koji otvoreno priznaje: „Ja vas lažem.” Njegov posao je da natera ljude da žele ono što im ne treba.

Ključna ideja knjige je da reklame ne prodaju proizvode, već identitet, status i iluziju sreće.

Oktav je antiheroj, istovremeno žrtva i saučesnik sistema. Inteligentan, duhovit i ciničan, svestan da mu je posao da manipuliše ljudima, oseća prazninu. Pokušava da je nadomesti u emotivnoj vezi, ali ni to mu ne uspeva.

Iza humora stoji duboko gađenje prema praznini modernog života. Oktav je istovremeno i žrtva, i saučesnik sistema.

Tekst je pun grafičkih intervencija, slogana, pseudoreklama i metatekstualnih komentara. Forma imitira svet koji kritikuje: haotičan, brz, preopterećen slikama.

Ljubav traje tri godine

Njegovo pisanje je britko, duhovito i često brutalno iskreno – upravo onakvo kakvo je i u romanu Ljubav traje tri godine.

U centru priče je Mark Maronije, čovek koji nakon propalog braka dolazi do sumornog zaključka da ljubav ima jasan rok trajanja – tri godine. Prva godina je strast, druga nežnost, a treća dosada i kraj. Vođen tom idejom, on pokušava da razume sopstvene emocije, kao i da se zaštiti od novog razočaranja, dok istovremeno ulazi u novu ljubavnu priču. Ovo dovodi u pitanje sve u šta veruje.

Ono što ovu knjigu izdvaja nije samo radnja već način na koji Begbede govori o ljubavi. Cinično, ali ranjivo. Bezobrazno, ali i emotivno.

Dok jednim delom teksta ruši romantične iluzije, drugim delom kao da želi da veruje da prava ljubav ipak postoji.

„Kada sam je zaprosio, dobio sam od Alise odgovor pun nežnosti, romantike, prefinjenosti, lepote, blagosti i poezije: Ne!”

Upravo ova unutrašnja bitka glavnog junaka daje romanu posebnu dubinu.

Stil pisanja je lagan, duhovit i neretko sarkastičan. Rečenice su kratke, direktne i pune zapažanja koja lako mogu da nateraju čitaoca da se prepozna.

Begbede ume da bude i provokativan, ali nikada bez razloga. Iza svake šale krije se istina o odnosima, strahu od bliskosti i prolaznosti emocija, kao i kod Saganove koju citira „Videćemo šta mi prošlost sprema”.

Ova knjiga nas navodi da preispitamo sopstvena iskustva i način na koji doživljavamo ljubav.

I na kraju, Ljubav traje tri godine je duhovita, pomalo gorka, ali retko iskrena priča o odnosima u savremenom svetu. Namenjena je svima nama koji smo bar jednom postavili to pitanje – da li je ljubav večna ili samo prolazna faza koju idealizujemo?

Tihi vapaj za smislom

Begbede je često optuživan za površnost, elitizam i provokaciju radi provokacije. Ipak, njegovo mesto u savremenoj književnosti je u preciznom hvatanju duha vremena – sveta u kome je sve roba, uključujući emocije, umetnost i identitet.

Njegovi romani su hronike generacije odrasle uz reklame i kokain, satira globalnog kapitalizma, ali i tihi vapaj za smislom.

On piše brzo, duhovito, i često iritantno, ali iza toga stoji ozbiljno pitanje:

Može li se voleti i verovati u nešto trajno u svetu koji se neprestano prodaje?

Naslovna fotografija – Shutterstock.com