Vremenska prognoza za proleće 2026 – toplije od proseka

Počinje proleće, sezona koju karakteriše nestabilno vreme sa brzim smenama toplih i hladnih vazdušnih masa, čineći proleće jednim od najnepredvidljivijih godišnjih doba.

Prema podacima kojima u ovom trenutku raspolaže RHMZ, tokom proleća 2026. godine očekuje se pozitivno odstupanje temperature za oko +1 stepen u odnosu na referentni klimatološki period (1991–2020). Ovakvo blago pozitivno odstupanje temperature tokom proleća uklapa se u širi trend klimatskih promena, koji se poslednjih decenija jasno uočava i na prostoru Srbije.

Donosimo detaljnu prognozu za prolećni period sa predviđanjima temperatura, padavina, uticaja na okolinu, biljke i uopšte sve žive sisteme.

Kakve temperature nas očekuju tokom proleća?

U nižim predelima očekuju se srednje sezonske temperature vazduha od 11 do 15 stepeni i od 3 do 8 stepeni na planinama. Temperaturna odstupanja će biti veća u martu, odnosno biće od 2 do 5 stepeni toplije u odnosu na normalu, dok se i tokom aprila i maja očekuje toplo vreme. Predviđa se da ćemo imati 12–20 letnjih dana (sa maksimalnom temperaturom iznad 25 stepeni).

Prognozirano je od 5 do 18 mraznih dana, dok na planinama može biti i do 45 dana sa mrazom, ali je svakako broj dana sa temperaturama ispod nule manji od proseka.

Nijedan živi sistem nije imun na promene klime

Iako vrednost od oko +1 °C na prvi pogled ne deluje značajno, ona u praksi dovodi do ranijeg početka vegetacionog perioda i sve češćeg pomeranja fenoloških faza biljaka.

Zbog toplijih zima i ranijeg zagrevanja tokom kasne zime i ranog proleća, biljke sve češće počinju da listaju i cvetaju ranije nego što je to bio slučaj u prošlosti. Ova pojava je već globalno uočena. Međutim, raniji razvoj biljaka nosi sa sobom i povećan rizik.

Problem donose česti prodori hladnog vazduha – dovodeći do pojave kasnih mrazeva, oni imaju daleko veći potencijal za štetu jer se dešavaju u osetljivijoj fazi razvoja biljaka.

U Srbiji su ovakvi scenariji već postali realnost: ranije kretanje vegetacije (do desetak dana), u kombinaciji sa kasnim mrazevima, dovodi do čestih gubitaka u voćarstvu. Klimatske promene ne znače samo postepeno zagrevanje, već i povećanu učestalost ekstremnih i nepovoljnih kombinacija vremenskih uslova.

Pored uticaja na poljoprivredu, prolećne temperaturne oscilacije imaju značajan efekat i na zdravlje ljudi. Nagle promene vremena – smenjivanje toplih i hladnih perioda – predstavljaju stres za organizam, naročito kod hroničnih bolesnika i osoba sa kardiovaskularnim problemima. Takođe, ranije zagrevanje doprinosi i ranijem početku sezone polena, što može pogoršati simptome kod osoba sa alergijama i astmom.

Osim temperature raste i učestalost ekstremnih pojava

Klimatske promene ne donose samo postepeno zagrevanje iznad uobičajenih proseka, već i rizik od ekstrema koji postaju sve izraženiji – poput kasnih mrazeva.

Zbog toga je, u kontekstu klimatskih promena, sve važnije posmatrati ne samo proseke, već i raspon i varijabilnost vremenskih uslova, jer upravo oni imaju najveći uticaj na ekosisteme, poljoprivredu i zdravlje ljudi.

Kakav će biti trend padavina?

Tokom proleća 2026. godine očekuje se između 140 i 200 mm padavina na tromesečnom nivou (mart, april, maj), a na planinama i 210–300 mm, što je u granicama proseka za ovaj period godine.

Iako se ukupna količina padavina tokom proleća kreće u granicama višegodišnjeg proseka, njihova raspodela unutar sezone sve više odstupa od uobičajene. Umesto ravnomerno raspoređenih padavina, sve češće se javljaju duži sušni periodi, koji se zatim prekidaju kratkotrajnim, ali intenzivnim epizodama.

Duži sušni intervali, poput sušnijeg marta, mogu dovesti do isušivanja površinskog sloja zemljišta i stresa za biljke u ranoj fazi razvoja, dok povratak češćih padavina u aprilu i maju biva praćen pljuskovima i obilnijim kišama. U takvim slučajevima, jaka voda se spira sa zemljišta jer zemlja ne može da upije odjedanput veliku količiniu vode, što je dodatni problem za biljke, dok ovakve situacije u urbanim sredinama stvaraju bujice, probleme u saobraćaju i dr.

Shutterstock.com

Da li nas očekuju poplave?

Pomenimo i pozitivne efekte. S obzirom na to da su zime sve blaže i sa manje snežnog pokrivača, smanjuje se i rizik od naglog topljenja snega u proleće.

Na taj način smanjuje se verovatnoća pojave izraženih prolećnih poplava izazvanih kišom i topljenjem snega, što je u prošlosti često predstavljalo značajan rizik.

Ipak, važno je naglasiti da ovaj efekat ne isključuje rizik od drugih tipova poplava, pre svega bujičnih, koje su sve češće usled intenzivnijih padavina u kraćem vremenskom periodu. Zbog toga se i u uslovima manjeg snežnog pokrivača hidrološki rizici ne smanjuju u potpunosti, već se njihova priroda menja.

U skladu sa savremenim tendencijama

U celini posmatrano, očekivane vremenske prilike tokom proleća 2026. godine dobro ilustruju savremene klimatske tendencije – umereno toplije uslove, prosečnu količinu padavina, ali sa izraženijom varijabilnošću i sve većim značajem ekstremnih pojava tokom sezone.

Temperaturna odstupanja će biti veća u martu, odnosno, biće od 2 do 5 stepeni toplije u odnosu na normalu, dok se i tokom aprila i maja očekuje toplo vreme. Biće najviše 15 dana sa minimalnom temperaturom nižom od 0 stepeni, ali je prognozirani broj mraznih dana svakako manji od proseka.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com