Nedeljne preporuke za kulturne događaje od 11. do 18. marta

U narednih nedelju dana, od 11. do 18. marta, možete krenuti na muzičko putovanje Balkanom uz Slovenački orkestar flauta, posetiti neke od programa dva festivala: Beogradskog irskog festivala i Beogradskog festivala igre. U Beogradskom dramskom pozorištu očekuje nas premijera predstave Crno zlato, po tekstu Dejana Dukovskog i u režiji Olivera Frljića. Novi filmovi sa bioskopskog repertoara vode nas u Južnu Koreju, Rusiju, Francusku i Ameriku.

Filmovi

Bez izbora

Ovaj južnokorejski film prati Ju Man-sua, stručnjaka za proizvodnju papira sa 25 godina iskustva, koji lepo živi sa svojom porodicom sve dok jednog dana ne dobije vest od kompanije da je otpušten. Da bi stigao do novog posla, odlučuje da eliminiše konkurenciju! Da li Ju Man-su pravi dobre izbore i da li uopšte ima izbora, kako sugeriše naslov filma, možete proveriti od 12. marta kada ova crnohumorna komedija / triler stiže u domaće bioskope.

Reditelj Park Čan-vuk (koji je i koscenarista i producent) kaže da nije nameravao da pravi realističan prikaz savremene Koreje. „Mislim da je tačnije posmatrati film kao satiru o kapitalizmu.” Inače, ovaj reditelj će biti predsednik ovogodišnjeg žirija na Filmskom festivalu u Kanu.

Film je zasnovan na romanu Sekira Donalda Vestlejka, a premijeru, koju su pratile devetominutne ovacije, imao je prošle godine na festivalu u Veneciji. Traje 132 minuta, na IMDb-u ima ocenu 7,6, glavnu ulogu tumači Li Bjung-hun, a njegovu ženu igra Son Je-džin.

© CINEPLEXX

Čarobnjak iz Kremlja (The Wizard of the Kremlin)

Francuski filmski reditelj Olivije Asajas snimio je film po istoimenoj knjizi italijansko-švajcarskog pisca Đulijana da Empolija o usponu ruskog lidera Vladimira Putina, kojeg igra britanski glumac Džud Lo! U filmu igraju i švedska glumica Alisija Vikander, američki glumci Pol Dejno i Džefri Rajt…

Ova dvoiposatna drama vodi nas u Rusiju početkom devedesetih, u doba postsovjetskog haosa. Mladi filmadžija Vadim Baranov (Pol Dejno) postaje savetnik političara u usponu Vladimira Putina. U samom središtu moći, Baranov oblikuje novu Rusiju, brišući granice između istine i laži, uverenja i manipulacije. Jedino je harizmatična Ksenija (Alisija Vikander) van njegove kontrole – žena koja ga poziva da napusti opasnu igru. Godinama kasnije, nakon što se povukao u tišinu i tajnovitost, Baranov napokon progovara, otkrivajući mračne tajne režima u čijem je stvaranju sam učestvovao.

Film na IMDb-u ima ocenu 6,1, a u domaće bioskope stiže 12. marta.

© CINEPLEXX

Couture

U filmu Couture, koji je smešten u Pariz tokom Nedelje mode, pratimo tri žene čiji se životi ukrštaju. Jedna je filmska rediteljka Maksin (Andželina Džoli), koja otkriva da ima rak dojke. Druga je Ada (Anije Anei – Anyier Anei), novo lice u svetu manekenstva, koja beži od svoje kuće i unapred zacrtane budućnosti u Južnom Sudanu. Treća je Anžel (Ela Rumpf), profesionalna šminkerka. Iza javnog nastupa i performansa krije se njihova nevidljiva borba i tihi otpor. U filmu igraju i Luj Garel (kao Anton) i Vensan Lendon (kao doktor).

Režiju i scenario filma Couture potpisuje Alis Vinokur. Film traje 106 minuta, na IMDb-u ima ocenu 6,2, a u domaće bioskope stiže 12. marta.

© CINEPLEXX

Sve što me podseća na njega (Reminders of Him)

Ljubavna drama Sve što me podseća na njega, rediteljke Vanese Kasvil, nastala je prema istoimenom romanu Kolin Huver, koji je bio na prvom mestu na listi bestselera Njujork tajmsa, prodat je u više od 6 miliona primeraka u Americi i preveden na 45 jezika. Ovo je film o majčinstvu, oproštaju i ljubavi toliko snažnoj da može da prevaziđe i najgore greške.

Nakon savršenog izlaska sa dečkom, Kena (Maika Monro) pravi neoprostivu grešku zbog koje odlazi u zatvor. Sedam godina kasnije, vraća se u rodni grad u Vajomingu, nadajući se da će ponovo izgraditi svoj život i dobiti priliku da upozna svoju ćerku Dijem, koju nikada nije videla. Kada naiđe na čvrst otpor Dijeminih bake i deke, njenih staratelja, Kena neočekivano pronalazi saosećanje, a zatim i nešto dublje, u bivšem NFL igraču i vlasniku lokalnog bara, Ledžeru (Tajrik Viters). Kako njihova tajna romansa raste, tako rastu i opasnosti koje prete oboma, vodeći Kenu ka novom emotivnom krahu, ali i ka nadi za drugu šansu.

Film traje 1 sat i 54 minuta, a i u svetu i kod nas počinje da se prikazuje 12. marta.

Festivali

Beogradski irski festival (BIF)

Ovo je 14. put da se u martu (od 12. do 21), povodom irskog nacionalnog praznika, Dana Svetog Patrika (17. mart), u Beogradu organizuje Beogradski irski festival koji nam donosi obilje zanimljivih programa (filmovi, pozorišne predstave, izložbe, koncerti…) i upoznaje nas sa irskom kulturom. Nimalo slučajno, „centralna figura” festivalskog programa je Semjuel Beket – ove godine obeležava se 120 godina od njegovog rođenja.

Festival nudi reprezentativni filmski presek savremenog irskog igranog i dokumentarnog filma, ali i druženje sa autorima, među kojima su slavni reditelj Nil Džordan, kao i poznati glumci Stiven Rej i Rut Nega. Filmsku nedelju otvara film Kristi, debitantski film o životu mladih, koji je prošle godine osvojio Veliku nagradu za najbolji film na festivalu u Berlinu (program Generation 14 plus).

Zvanični plakat filma Kristi

Publika u Beogradu će prvi put moći da vidi pravu poslasticu za ljubitelje Beketovog dela, filmski projekat Beket na filmu: 19 x 19, skoro 11 sati filmskih adaptacija svih 19 drama Semjuela Beketa, oca teatra apsurda i literarne ikone Irske. Ovaj projekat je okupio 19 reditelja, među kojima su i Nil Džordan, Dejvid Memet, Entoni Mingela, kao i glumci poput Džeremija Ajronsa, Džulijen Mur, Alana Rikmana.

Noviteti u Nedelji irskog filma su: programska celina Dragulji irskog filmskog arhiva, ponoćni film i film iznenađenja

I u pozorištu ćemo se „družiti” sa Beketom. Naime, u Ateljeu 212, 15. i 16. marta biće evropska premijera predstave Beket/Poezija, u kojoj igraju nagrađivani irski glumci Stiven Rej i Rut Nega. Reditelj predstave je Alan Gilsenan, poznati irski filmski i pozorišni autor, dugogodišnji direktor Irskog filmskog instituta. Zanimljivo je da je Stiven Rej imao priliku da direktno radi sa Beketom.

„Privukle su me pesme koje su me lično dotakle, kroz jezik, slike i snagu reči kad se izgovaraju naglas. Kroz moj izbor poezije se provlači snažan motiv izgubljene ljubavi kao i osećaj nestanka sveta koji poznajemo”, kaže Alan Gilsenan o komadu koji će predstaviti beogradskoj pozorišnoj publici.

Semjuel Beket: © Courtesy of UCD Archive/John Minihan

Beogradski irski festival najavljuje i zanimljive izložbe. Tako se 12. marta u 18 časova u Bioskopu Balkan otvara izložba Opsada u sobi, inspirisana Beketovim radom i idejama. Sam naziv izložbe je metafora kojom Beket opisuje osećaj izolacije i unutrašnje borbe tokom posleratnog perioda, od 1946. do 1950. godine, kada je stvarao u skučenim pariskim sobama, često u siromaštvu i samoći. U tom periodu nastaju dela koja su definisala teatar apsurda: drame Čekajući Godoa i Kraj partije i prozna dela Moloa, Malon umire, Neimenovani, kao i mnogi eksperimenti u pisanju i postavkama koji su doprineli da 1969. dobije Nobelovu nagradu za književnost.

Svoje radove, proistekle iz atmosfere Beketovih zapisa, izložiće eminentni domaći i regionalni umetnici: Vana Urošević i Zoran Todović, Marija Ćalić, Zoran Dimovski, Aleksandar Denić i Nikola Šuica. Biće predstavljene razne varijante i dimenzije u medijima crteža, veza na svili, foto-printova, akrilnog transfera, preobraženih predmeta, kao i video-filma. Kustosi su Nikola Šuica, profesor Fakulteta likovnih umetnosti i Ksenija Samardžija, direktorka Fondacije Saša Marčeta.

Takođe, irski fotograf Najdžel Svan otvoriće izložbu Slobodna zona u Francuskom institutu u Beogradu, koja se fokusira na Beketov rad u periodu 1942–1945, Džejms Erli, jedan od najpoznatijih street art i grafiti umetnika irske scene, radiće na muralu velikog formata na jednom od zidova u Luci Beograd, koji će biti otkriven 21. marta u 17 sati, dok će u prostorijama kompanije Comtrade biti postavljena izložba Liminalno telo Patrika Henrija, koji istražuje ljudsku figuru koristeći 3D tehnologiju, digitalno slikarstvo i pokretne slike potpomognute veštačkom inteligencijom.

Karte za programe prodaju se preko mreže Tickets, a više o programu Beogradskog irskog festivala možete pogledati na:

Beogradski festival igre (BFI)

Pod sloganom „budi IGRA KOJU ŽELIŠ da vidiš”, jedan od najznačajnijih evropskih festivala umetničke igre, u svom 23. izdanju, od 13. marta do 8. aprila, dovodi u Beograd, Novi Sad i Suboticu 15 kompanija iz 12 zemalja, sa 25 novih koreografskih postavki.

Zahvaljujući ovom festivalu, Beograd je postao važna stanica u umetničkim biografijama, mesto gde se otkrivaju nove produkcije i sa jednakom pažnjom predstavljaju poznati i mladi autori.

Ove godine ćemo tako, između ostalog, gledati Kompaniju Jasmin Vardimon sa predstavom Sada, za koju je kritičar Gardijana napisao da je reč o izuzetnom i dirljivom delu, vizuelno zapanjujućem i duboko poetičnom. Zatim i Gauthier Dance iz Štutgarta sa predstavom Okretanje kostiju proslavljenog koreografa Akrama Kana (kojeg smo takođe gledali na ovom festivalu) kome je početna inspiracija bio ritual sećanja i ponovnog povezivanja sa svojim nasleđem, koji se uglavnom praktikuje na Madagaskaru. Tu je i kompanija Gratte Ciel sa spektakularnom predstavom RoZéO.

Detaljan program Beogradskog festivala.

View this post on Instagram

A post shared by Belgrade Dance Festival (@belgradedancefestival)

Pozorište

Narodno pozorište

Onima koji izlazak planiraju „u poslednji čas”, a posebno ljubiteljima opere, preporučujemo da večeras, 11. marta u 19 časova, u Narodnom pozorištu uživaju u operi Seviljski berberin Đoakina Rosinija. Pod dirigentskom upravom Ane Zorane Brajović, prvi put u ulogama Grofa Almavive i Rozine nastupaju tenor Siniša Radin i sopran Nevena Đoković.

Seviljski berberin, delo koje je omiljeno kod publike širom sveta, najdugovečnija je operska predstava u Narodnom pozorištu u Beogradu. Premijera je bila 1. juna 1978. godine u režiji Borislava Popovića. Ivana Dragutinović Maričić obnovila je njegovu režiju. U ansamblu su i Vladimir Andrić (Figaro), Miroslav Markovski (Doktor Bartolo), Mihailo Šljivć (Don Bazilio), Anđela Simić (Berta) i Luka Jozić (Fjorelo). U predstavi učestvuju i Orkestar i Hor Narodnog pozorišta.

Beogradsko dramsko pozorište

U Beogradskom dramskom pozorištu je za 14. mart u 19.30 zakazana premijera predstave Crno zlato, po tekstu Dejana Dukovskog (kojeg beogradska publika dobro poznaje) i u režiji uvek provokativnog Olivera Frljića.

U Crnom zlatu, zapletenoj mreži porodičnih odnosa, Dukovski dramski fokus stavlja na porodicu zahvaćenu višestrukim tranzicijama: društvenim, političkim, etičkim, ali i rodnim.

Autorski tim predstave čine dramaturg Maja Todorović, scenograf Igor Pauška, kostimograf Tatjana Radišić, Milica Cerović koja potpisuje scenski pokret i Radovan Knežević „zadužen” za scenski govor.

U Crnom zlatu igraju: Milutin Milošević, Nataša Marković, Anja Ćurčić, Jana Milosavljević, Milan Zarić, Amar Ćorović, Bojana Stojković, Ljubomir Bulajić, Ana Janković.

Predstava je na repertoaru BDP-a i 15, 17, 18. marta u 19.30.

Koncerti

Kolarčeva zadužbina

Slovenački orkestar flauta vodi nas na Balkan Road Trip, odnosno na muzičko putovanje Balkanom, 14. marta u 20 časova u Velikoj dvorani Kolarca. Koncert spaja slovenačko muzičko nasleđe sa ritmovima i melodijama čitavog regiona: na programu su dela od renesanse do savremenih kompozicija, uz inspiraciju narodnim melodijama Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore. Posetioci će biti u prilici i da vide i čuju neandertalsku frulu, jedan od najstarijih (oko 60.000 godina) poznatih instrumenata na svetu. Ulaz je slobodan.

Naslovna fotografija:

Narodno pozorište: opera Seviljski berberin