Zabranjene reči

Nije da mnogim ljudima nije jasno šta nam rade, nego je problem u tome što smo na to, nekako, malo po malo, pristali.

Nevidljivi cenzori koji se kriju iza algoritamskog uređenja sveta, u poslednjih skoro šest godina potrudili su se da, na uglavnom direktan način, objasne ljudima da ʼFond zabranjenih rečiʼ postoji i da će svi oni koji se ne budu pridržavali novog ućutkivačkog projekta Velikog brata biti opako kažnjeni – ili demonetizacijom profila, ili ukidanjem profila na Jutjubu, Tiktoku, ili na Instagramu, ili će, ukoliko budu zucnuli nešto slobodnije na mreži Iks, moguće zaglaviti i u zatvoru, što se nekoliko puta desilo u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Kao i sve velike globalističke prevare i ova ima privlačno objašnjenje – o određenim temama, sa akcentom na određene reči, ne može se govoriti da se ne bi „uznemiravala javnost”.

Sužavanje jezika vodi sužavanju tema, a sužavanje spektra tema na kraju vodi u dirigovano blejanje.

Dakle, u svetu koji je razoren svim mogućim užasima, od genocida, preko silovanja, do pedofilije, u svetu koji je sistematski tovljen pornografijom straha i pravom pornografijom, koja se može naći čak i u dečjim knjigama, u svetu u kome je pornografski diskurs stigao i do svečanosti otvaranja Olimpijskih igara, u svetu u kome haraju zlostavljači poput Epstajna, Vajnstajna, Didija, Gejtsa ili Hararija, u kome je relativizovana granica izmedju dobra i zla, javni govor je odjednom postao mesto posebnog čistunstva, kome su se, hteli – ne hteli, priklonili čak i najhrabriji tragaoci za istinom u ovom matriksu laži.

Šapatom, ili samo otvaranjem usta, ili bipom, oni maskiraju „uznemiravajuće” reči kao što su pedofilija, silovanje, genocid, trgovina ljudima, adrenohrom, Palestina, rak, vakcine, ubistvo, samoubistvo, pa su, u svrhu preživljavljavanja, mnogi od njih pribegli smišljanju eufemizama – smrt je sada obeživljavanje, samoubistvo je samoobeživljavanje, pedofilija je sklonost ka malim ljudima, rak je „reč na slovo R”, vakcine su bocke, seks-trafiking je „prevoz ljudi” i tome slično.

Zabranjene reči su početak zabrane mišljenja, a nevidljiva ruka vladalaca sveta sada više ni ne krije da joj je krajnji cilj da se pre svega spusti na usta onih koji imaju šta da kažu.

A u stvari, izgleda da oni koji su odgovorni za ovaj vrednosni i svaki drugi haos u kome se našao svet, ovo „smanjivanje jezika” shvataju kao ključno oružje za sopstvenu odbranu kada se jednog dana budu našli na sudu za sve užase u koje su umešani.

Jer, priznaćete, nije isto kada nekog optužite za pedofiliju, kao kada nekog optužite za „peferenciju prema malim ljudima”.

Što bi rekao Vitgenštajn: „Ono što ne postoji u jeziku, ne postoji nigde”. Izgleda da naši cenzori upravo s tim računaju.