Zašto su samci sve brojniji, a prave veze nestaju?

Čini se da su samci zavladali zapadnom scenom i da se ponose svojom samostalnošću i statusom slobode, a da li je stvarno tako, pitaju se novinari modnog časopisa Vogue. Napisali su da je za cool ambiciozne mlade žene imati dečka postalo nepotrebno, pa čak i da se smatra „sramotnim”. Gabrijela Benet je u Tajmsu, reagujući na pisanje časopisa Vogue, odgovorila da nije baš sve tako jednostavno. Sloboda jeste bitna, ali ona smatra da se može imati i jedno i drugo – za to je potrebno dobro se upoznati sa partnerom i shvatiti da ni jedna ni druga strana ne može da radi baš sve po svome.

Velika promena u položaju žene

Kako navodi The Economist, danas u svetu ima najmanje 100 miliona samaca više nego što bi ih bilo da su stope sklapanja brakova ostale na nivou iz 2017. Istraživanja i statistike su rađene za heteroseksualne parove.

Ali vratimo se samo malo unazad i setimo se položaja žena o kome su pisali prvi ženski magazini, kada su se žene borile za ravnopravnost sa muškarcima. Dok nije bilo kontracepcije, žena nije mogla da odlučuje o svom telu, u kući je bila podređena, jer nije bila u mogućnosti da finansijski opstane sama. Danas one mnogo lakše mogu da žive same i neće više da trpe neadekvatnog ili nasilnog partnera. Taj progres je mnoge žene spasao ili uticao na partnere da se ponašaju bolje prema njima ukoliko žele da ostanu u vezi.

Samaca je sve više

Živeti sam nije crno-bela priča; za neke je oslobađajuće, a za neke predstavlja usamljenost. Pisali smo ranije i o razlici između samoće i usamljenosti, kada je jedna dama, koja živi sama i kojoj to prija, rekla da je živeti sam i biti srećan – zanat. Ima različitih stavova.

Američko istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da iako 50 odsto samaca ne traži aktivno partnera, samo njih 27 odsto je reklo da je to zato što uživaju da budu sami. Mnogi su odustali jer su izgubili nadu da će pronaći pravog, odgovarajućeg partnera.

U Finskoj i Švedskoj trećina odraslih osoba živi sama. Ovo je pojava koja je prisutna u zapadnoj civilizaciji, dok pristalice pronatalnog pokreta smatraju da ovakav pristup životu vodi u propast. Sa „recesijom veza” nema rađanja, samohrano roditeljstvo je teško i neretko i dalje nailazi na osudu društva.

Da li to što ljudi koji žele da budu u vezi, a nikako ne mogu da nađu partnera, znači da nešto nije u redu „na tržištu veza”?

Koliko se sve izmenilo za samo pedesetak godina! Generacije koje su sedamdesetih i osamdesetih išle u osnovnu školu, sećaju se da su neki njihovi drugari (a možda i oni sami) živeli u stanu sa roditeljima, babom i dedom, a danas svako želi svoju slobodu, svoj dom. Potrebe i želje rastu, treba više stanova i, generalno, svega.

Shutterstock.com

Šta je ʼtruloʼ na tržištu veza?

• Promena ženskog statusa u društvenom životu i njene uloge na svim poljima je donela ovakvu promenu.

• Neki smatraju da su to društvene mreže i aplikacije, koje stvaraju nerealna očekivanja od života, jer na njima sve izgleda savršeno.

• Ima mišljenja da je za ovaj trend ʼkrivaʼ izbirljivost – žene postavljaju zahteve koje većina muškaraca ne može da ispuni. Pa i ako se ona i on pronađu, žene se plaše da izađu da ne bi bile napadnute, dok se muškarci plaše da ne budu ismejani jer, kako to biva sa internetom, sve je transparentno i dostupno javnosti.

• Sve veće korišćenje kompjutera, mobilnog telefona, društvenih mreža dovodi ne samo do otuđenosti, već i do gubitka socijalnih veština koje su vrlo bitne za uspostavljanje kontakata.

• Žene koje postaju sve samostalnije imaju i strože kriterijume. S druge strane, današnji muškarac ponaša se po modelu koji je poneo od kuće, gde nije naučio na takvu ulogu žene. Čini se da će oni koji ne žele doživotno da ostanu usamljeni i osuđeni na celibat morati da prihvate promene.

• Žene preferiraju obrazovane, finansijski stabilne muškarce. Takođe, očekuju i da joj oni pomažu u kući, jer žena nije više samo domaćica. Neki muškarci se prilagođavaju, a opet, drugi počinju da gaje prezir prma ženama.

• Ima i razlika u političkim stavovima, ponekad partneri teško prihvataju da njihova srodna duša može da zauzima drugačiji stav.

Shutterstock.com

Važnost komunikacije

„Recesija veza” je počela i teško će se zaustaviti. Nadamo se da, kako piše The Economist, neće doći do toga da mladi samci počnu da razmatraju romansu sa robotom, sa veštačkom inteligencijom koja ne prigovara, ne traži da se pospremi za sobom, strpljiva je i ljubazna, jer to vodi u usamljen i hladan svet.

U današnjem svetu ima mnogo više izazova i mogućnosti i normalno je da tu postoje razlike među partnerima.

Žena NE MORA više ništa što ne želi, a muškarac mora to da shavti.

Ne može se dovoljno naglasiti važnost komunikacije. Otvoreni kanali komunikacije, dogovori, kompromisi, to bi moglo da spase sunovrat veza, a to zahteva rad i strpljenje. Da li je spas ako muškarac shvati da je došlo do promene i da mora da radi na novom sebi?

Na kraju, čovek je društveno biće i ipak mu je neko potreban. Lepo je imati nekoga da ti se obraduje, s kim možeš da se ispričaš, ko će ti priskočiti u pomoć, ko ti je najbliži i tu je, sa tobom.

Svaki emotivni problem može biti rešen ako imate nekoga pored vas ko je spreman da pomogne.

Šta se to desilo da neko misli da briga i pažnja nisu potrebne, pita se novinarka Tajmsa.

Kao da ljubav i biti voljen postaje relikt iz prošlog vremena?

I kako sada da se priča o srodnoj duši u eri toksičnih veza?

Ostaje da pretpostavimo da će svi uspeti da nađu svoju sreću, da će se rađati deca, a ne da će, kao što predviđaju pronatalistički pokreti, doći do propasti zapadne civilizacije.

Svako od nas je živo biće – treba imati dozu empatije i znati da idealno ne postoji, treba drugome dati prostor i slobodu, spoznati kome šta prija i biti spreman na neke kompromise.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com