Istina
Svet je čekao, sa oduševljenjem i nestrpljenjem – ubrzo pošto je postao 47. predsednik Amerike, tim Donalda Trampa je najavljivao otvaranje Pandorine kutije vezane za Džefrija Epstajna, seksualni trafiking, pedofiliju i zvučna imena koja su obilazila misteriozno privatno ostrvo na Karibima, na kojem su se događale mračne priče, koje su, navodno, snimane, kako bi, kad zatreba, poslužile kao ključni aduti u političkim igrama.
Posle nekoliko izjava Trampovih zvaničnika da će, „majke mi”, sledeće nedelje da objave istinu o Epstajnu, njegovim klijentima i ostrvu, i posle izjave državne tužiteljke SAD od pre nekoliko mesci da su dokumenti o Epstajnu na njenom stolu i da je pitanje dana kada će ih objaviti – pre nekoliko dana američka i svetska javnost je jednostavno zanemela: Keš Patel, direktor FBI, Den Bonđino, njegov zamenik i Pem Bondi, američka državna tužiteljka, objavili su da nikakvi video-snimci ne postoje, da nema govora o „listi klijenata” Džefrija Epstajna, kao i da ga niko nije ubio, nego je to sam uradio.
Afera Epstajn tako je privremeno zatvorena. On se sam ubio, niko nije kriv, nema psihopata među političarima i tajkunima, sve je med i mleko, niko nije radio za Mosad, niko nije ucenjen, i o tome više ne treba ni da se govori, jer su FBI i Pem Bondi obznanili da je cela ta frka bila samo „snegovi, ruzmarin i šaš”. Duboka država može da odahne, stvari i dalje drži pod kontrolom, a jedan poznati harvardovac pozvao je javnost da, jednom zauvek, promeni svoj stav o ovoj temi. Ispostavlja se, nažalost, da se posle kratkotrajne euforije, svet ponovo suočava sa gorkom istinom – da je istina vrlo rastegljiv pojam i da, u političkom svetu u kome živimo, ona služi kao jedno od sredstava za emocionalno manipulisanje masama.
Jasno je da je neka „preča istina” sprečila da istina o korumpiranosti svetske političke i finansijske elite ikada izađe na svetlost dana. Da nije slučajno to što je Netanjahu predložio Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir?
Zanimljivo, u svim komentarima povodom ovog skandaloznog saopštenja Trampove administracije, Epstajn, njegove žrtve i njegovi zvučni klijenti – izgubili su se iz fokusa. Svet pokazuje prstom na „kukavičku” ili „ucenjenu” Trampovu administraciju i razočarano se drži za glavu. Verovati političarima isto je kao poverovati lavu, da će, čim pobedi na izborima, „majke mi”, postati vegetarijanac.
Ali, ako nema ničega, ako niko nije kriv, ako nije bilo ucena i seks-trafikinga, onda – zašto Gilejn Maksvel, glavna Epstajnova podvodačica i dalje čami u zatvoru?