Životne krize

Reč kriza potiče od grčke reči krino koja znači – boriti se.

Kriza je termin koji svakodnevno koristimo, i može se reći da su krize sastavni deo života, ali i oblast kojom se opsežno bavi psihologija.

Definiše se kao kratka psihička pometnja, koja se povremeno događa u životima ljudi, onda kada njihovi kapaciteti nisu dovoljni da odgovore na određene probleme i teškoće.

Nastaje najčešće kada se osoba suoči s naglom, neočekivanom i iznenadnom promenom u svom okruženju.

Dve vrste kriza

Krize možemo podeliti na:

• Аkcidentalne – izazvane životnim događajima.

One nastaju kao reakcija na neki iznenadan i snažan životni događaj. Iako je značaj životnog događaja individualno obojen, mnoge životne okolnosti pogađaju većinu ljudi i izazivaju stanje neravnoteže, dovode do teškoća u adaptaciji, ili do psihičkih poremećaja.

U ovim situacijama suočavanja sa životnim teškoćama, mehanizmi prevladavanja se aktiviraju i pokušavaju da uspostave psihofizičku ravnotežu.

• Razvojne krize – izazvane razvojnim promenama.

One nastaju u tranzitornim fazama razvoja i rezultat su nesklada između mogućnosti osobe i zahteva okruženja.

Obe krize označavamo kao – životne krize.

Kriza je životna prekretnica, ona nije bolest, već stanje između razvoja i stagnacije, između zdravlja i bolesti.

Bez kriza nema razvoja, i mada sa sobom nose opasnost, one su uvek i šansa, i mogućnost za proveru snage i potencijala svake osobe.

Prevladavanje krize

Prevladavanje krize je proces koji uključuje angažovanje napora i dodatnih snaga da se iznađe najbolji odgovor za osobu u datom trentku.

U to ime, formirani su primarno preventivni programi koji su bazirani na konceptu životnih kriza i usmereni su na razvijanje individualnih sposobnosti da se ona prevaziđe, i iz nje nauči sve ono što omogućava dalji razvoj i sazrevanje.

Ovakva „životna škola” i „učenje za život” zasnovani su na dva osnovna stava:

–       da se životne veštine mogu naučiti

–       da je to proces prihvatanja odgovornosti za sopstvene izbore, odnosno život.

Važno je naučiti da se izborite s problemima koje život nosi, naučiti da se suočite s porazima, nemogućnostima i teškoćama, jer to sve treba da probudi vaše –potencijale, snagu i volju – sve sa ciljem da se savladaju mehanizmi adaptacije, da se prihvati postojeći problem, da mu se prilagodite i produžite dalje!

Kriza se uvek razvija postepeno.

• Prva faza – osoba koja prolazi teški životni događaj prvo pokuša da se s njim suoči na način koji je do tada koristila (a to treba da omogući osobi da se bolje oseća).
• Druga faza u razvoju krize – dovodi do toga da u osobi raste tenzija, pojavljuje se anksioznost, uznemirenost, bespomoćnost…
• Treća faza – nastupa kada osoba polako počinje da pronalazi nove oblike ponašanja, a svoje emocije prihvata na drugačiji način.

Ljudski život je nezamisliv bez kriza. One su istovremeno i opasnost i mogućnost, one su i rizik, ali i šansa! Međutim, iz kritičnog perioda niko ne izlazi onakav kakav je bio.

Zato nam je potrebna PSIHOTERAPIJA kao podrška, jer ozbiljne promene zahtevaju značajna prilagođavanja.

Suočavanje sa životnom krizom je veoma teško, i nekada nam se čini da ne možemo sami.

Zato su nam potrebne veštine suočavanja, kako bismo mogli da se nosimo sa situacijom u kojoj smo.

Razgovaramo s prijateljima, tražimo podršku, pokušavajući da dobijemo savete koji su dobronamerni, ali nam nisu od velike pomoći.

PSIHOTERAPIJA nije davanje saveta, ona nam može pomoći da prepoznamo sopstvene resurse i iskoristimo ih, kako bismo prevladali postojeću krizu.