Zašto se ljutimo i kako izbeći ljutnju drugih

Izgleda da živimo u izuzetno nepovoljnom vremenu. Iako ne postoji neki opšti pokazatelj nivoa ljutnje, postoje podaci koji govore da su ljudi sada posebno ljuti! Brojni su izveštaji o besnim vozačima na ulicama, uključujući i one koji su povezani s pucnjavom, nastavnici u školama prijavljuju sve više nasilja, a pružaoci usluga svih vrsta spominju sve ljuće kupce i klijente.

Emocije očigledno ključaju, a nema znakova da će se glave uskoro ohladiti.

Dve su vste ljutih ljudi.

• Oni sa kojima ostvarujemo jednokratnu interakciju: srećemo se sa njihovom ljutnjom sada i u ovom trenutku, ne znamo ništa o njima (da li su inače ljuti) ili smo samo naleteli na njih i nikada ih više nećemo videti.

Shutterstock.com

• Drugi su oni sa kojima često komuniciramo, možda čak i svaki dan.

To je neko ko ima takvu ličnost, ko postoji u našem životu i sa kim redovno dolazimo u svakodnevni kontakt: naš partner, šef, saradnik, sestra, roditelj, pa čak i naše dete. To nisu jednokratne interakcije, već redovne pojave, a mogućnost rada i života sa njima ključni su za naš uspeh i sreću.

Kako da razumemo ljutnju drugih ljudi

● Ponekad je ljutnja opravdana. Malo je onih koji žele da čuju, ali ponekad se drugi opravdano ljute na nas, jer i mi možemo pogrešiti svojim namernim ili slučajnim pokušajima da rešimo probleme i tako ih uvesti u osećaj ljutnje, koja može da bude zdrava i razumna reakcija na nešto što smo učinili. Ali to ne znači da je njihov odnos prema nama opravdan. Zato imajte na umu da ne morate da ostanete u vezi sa ljutitom osobom kada je to nezdravo ili opasno za vas.

● Ljutnja je i emocionalno stanje (svako može da se naljuti u određenom trenutku) i osobina ličnosti (postoje ljudi koji se ljute češće nego drugi). Zato istovremeno treba da razumemo i upravljamo sopstvenim emocijama i shvatimo i razumemo tuđe.

● Ljutiti ljudi nisu obavezno loši. Često kažemo da su nepromišljeni, sebični, bezosećajni… Ali dobro je da se malo odmaknemo od te perspektive, jer ljutnja nije uvek u nepoštovanju i nepromišljenosti. Zato ih nekada treba posmatrati sa razumevanjem. Naravno, to ne znači da bi trebalo da trpite njihovo neprijateljstvo ili tolerišete njihovo zlostavljanje.

● Ljutiti ljudi ponekad ipak mogu biti toksični i opasni, loši po vas, i njihova prisutnost u vašem životu nije zdrava za vas. Problem je u tome što svaka ljutita osoba ne želi da bude manje ljutita. Oni prepoznaju štetu koju nanose drugome, ali ništa ne preduzimaju.

Shutterstock.com

Kao i svaka emocija, i ljutnja je povezana sa relativno određenim skupom misli, fizioloških iskustava (otkucaji srca postaju brži, dublje dišemo, a mišići postaju napetiji) i ponašanja. Zato, ako želite da procenite koliko je vaša ljutnja zdrava, obratite pažnju na posledice. Da li je vaša ljutnja štetna za odnose, da li uzrokuje svađe i da li dovodi do drugih negativnih ishoda?

Ako shvatite da se ljutnja, vaša ili tuđa, pojavljuje u određenim situacijama, pokušajte da upravljate tim situacijama. Pripremite se na njih, promenite ih ili čak izbegavajte.

Kakva je osobina ljutnja?

Ako je ljutnja osobina, kakva je to osobina? Istraživanja pokazuju da takve osobe nisu stalno takve, one se brzo razljute u slučaju provokacije.

Zbog toga je ljutnja više središnja ili sekundarna osobina, ali utiče na razmišljanje ljute osobe (koje je „obojeno” iracionalnim idejama), kao

i na njeno ponašanje.

Ljutnja nije najdominantnija osobina ličnosti, ali je gradivni element osobe. Može da se izrazi na mnogo načina. Dok neki ljudi viču i vršte, drugi se dure ili povuku u sebe. Ima i onih koji izražavaju svoju ljutnju na pasivno-agresivne načine, širenjem glasina ili namernim zanemarivanjem svojih obaveza.

Ako ste često u kontaktu sa takvim ljudima, morate posedovati način koji će omogučiti efikasno rešavanje problema. Jedan od načina je razumevanje razloga ljutnje. Pritom mislim na široke elemente njihovog vaspitanja, kulture, genetike i pogleda na svet koji su uzrokovali ljutnju.

Činjenice o ljutnji

• Ljutnja se često doživljava sa drugim emocijama kao što su tuga, strah, krivica. To je zato što je biološka podloga tih emocionalnih iskustava vrlo slična.

• Više ljutnje uzrokuje nepravda, nego nemogućnost ostvarivanja ciljeva.

• Kada ste ljuti ili u blizini nekoga ko se ljuti, obratite pažnju na sve što se događa oko vas, čak i na one naizgled nevažne sitnice, jer bi to moglo da utiče na ljutnju.

• Ljudi sa ljutitim karakterom će verovatno pre osetiti misli o velikim očekivanjima od drugih, razmišljanje „sve ili ništa” i razmišljanje o katastrofama.

• Ako pronađete način da zastanete u emotivnom trenutku, otkrićete jednu od najvažnijih strategija za efikasan rad sa ljutim ljudima.

• „Oslobađanje” ljutnje udaranjem, razbijanjem ili vrištanjem zapravo povećava ljutnju, umesto da je smanjuje.

• Duboko disanje je prvi korak svakog neposrednog pokušaja da ostanete smireni.

• Odbrambeni stav je prirodna emocionalna reakcija na pretnju našem identitetu. Ta reakcija nas štiti kao i sve druge emocije, međutim ipak može da ometa naš napredak.

• Kad neko prekine konakt sa vama zbog ljutnje, razmislite o mogućem uzroku ljutnje. Da li je osoba povređena, da li joj je neprijatno zbog sukoba, da li pokušava da manipuliše vama? Da li želi da prekine vezu ili nešto drugo? Odgovori na ta pitanja otkrvaju šta da preduzmete u toj situaciji.

• Narušen odnos je jedna od najčešćih posledica neprilagođene ljutnje. Oni koje smo ispitivali većinom tvrde da su, zbog svoje ljutnje, u poslednjih mesec dana narušili barem jedan odnos.

Shutterstock.com

Savet

Razmislite kojim biste ponašanjem mogli da pogoršate ljutnju druge osobe. Hoćete li odmah da popustite i date joj šta želi ili ćete pokušati da umesto nje rešite problem i tako ublažite ljutnju?

Naslovna fotografija -Shutterstock.com