Zašto je nekim ljudima guber premali

Prostri se prema guberu (guber je vuneni prekrivač od specijalno tkane domaće tkanine koji se tradicionalno koristio u našem narodu), kaže naša stara narodna izreka. Ali ima ljudi koji se ne ponašaju u skladu sa ovom izrekom. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da, nekoliko godina unazad, prosečni mesečni izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u Srbiji premašuju mesečne prihode domaćinstava u novcu i naturi! Drugim rečima, domaćinstva troše više nego što bi trebalo. Premda je jedan od ključnih razloga za ovakvu situaciju objektivno siromaštvo ljudi u našoj zemlji, za potrošnju iznad mogućnosti ponekad postoje i drugi razlozi.

U ovom tekstu nećemo se baviti siromaštvom kao uzrokom trošenja iznad mogućnosti jer je to samo po sebi jasno. Naime, raspoloživost neophodne količine hrane i vode, obezbeđen smeštaj, pristup obrazovanju i zdravstvenim uslugama ključni su elementi za postizanje barem najosnovnijeg kvaliteta života. Ukoliko nečija primanja nisu dovoljna ni za podmirenje ovih osnovnih egzistencijalnih potreba, onda je samo po sebi jasno zašto takvi ljudi „prekomerno” troše, tj. troše iznad sopstvenih mogućnosti! Dakle, oni su jednostavno prinuđeni da se tako ponašaju i nikakva dodatna psihološka tumačenja njihovog ponašanja nemaju mnogo smisla! Nažalost, takvih „prekomernih trošadžija” je veoma mnogo u našoj zemlji.

Ipak, prekomerno trošenje, tj. trošenje iznad sopstvenih mogućnosti, nije uvek determinisano samo nedopustivo niskim primanjima, tj. siromaštvom. Jedno istraživanje u Americi pokazalo je da 83 odsto Amerikanaca priznaje da previše troši, a 84 odsto njih premašuje mesečni budžet. Verovatno je slična situacija i u mnogim drugim zapadnim zemljama, pa i u onim slojevima našeg društva koji nisu prinuđeni da prekoračuju svoja primanja radi prostog preživljavanja. Statistički podaci pokazuju da je prekomerno trošenje i prezaduživanje u porastu u celom svetu, i kod žena i kod muškaraca.

Šta je prekomerno trošenje?

Trošenje iznad sopstvenih mogućnosti o kojem ćemo pisati u ovom tekstu podrazumeva da ljudi troše više novca nego što zarađuju, a da na to nisu prinuđeni potrebom za prostim preživljavanjem, tj. dostizanjem najosnovnijeg kvaliteta života. Takvo trošenje ćemo u ovom tekstu skraćeno zvati: prekomerno trošenje.

Ljudi prekomerno troše zbog mnoštva situacionih, socijalnih i psiholoških razloga. Navešćemo ovde ključne razloge prekomernog trošenja za svaku od ovih kategorija.

Situacioni razlozi prekomernog trošenja

• Nedovoljna finansijska pismenost i nepostojanje planiranja budžeta: neki ljudi naprosto nisu dovoljno finansijski pismeni, ne razumeju dovoljno dobro svoje prihode i rashode, ne planiraju svoj budžet i ne shvataju na jasan način svoje finansijske mogućnosti.

• Raspoloživost relativno povoljnih kredita, dozvoljenog prekoračenja na tekućem računu i slično.

• Korišćenje kreditnih kartica ili, u novije vreme, mobilnih aplikacija za plaćanje: ljudi troše više kada pri kupovini koriste kreditne kartice nego kada koriste gotovinu. Prema tzv. hipotezi „bola plaćanja”, plaćanje kreditnom karticom dovodi do manjeg „bola plaćanja” nego plaćanje gotovinom. Naime, negativne posledice kupovine pri plaćanju kreditnom karticom doživljavaju se znatno kasnije, dok plaćanje gotovinom dovodi do trenutnog „bola”, koji prirodno nastojimo da izbegnemo tako što uključujemo kočnice za trošenje novca. Plaćanje kreditnim karticama dovodi do „popuštanja ovih kočnica” i „pritiskanja gasa za potrošnju”, jer plaćanje kreditnom karticom deluje kao manje realno trošenje novca nego plaćanje gotovinom. Snimanja mozga funkcionalnom magnetnom rezonancom, kod ljudi koji kupuju svoje omiljene proizvode gotovinom ili kreditnom karticom, pokazala su da se pri kupovini karticom snažno aktiviraju tzv. moždane zone za nagradu, dok se pri kupovini gotovinom ove zone mozga ne aktiviraju u toj meri! „Zone za nagradu” su zone mozga koje dovode do osećaja prijatnosti; one se, inače, aktiviraju i pri korišćenju hemijskih supstanci koje izazivaju zavisnost.

• Marketinški i reklamni trikovi: akcije, popusti i ciljano oglašavanje dovode do stvaranja potreba i želja kod potrošača i mogu dovesti do impulsivne kupovine.

• Osećaj dosade: kupovina, pogotovu onlajn kupovina, može biti način da se „ubije vreme” kada se oseća dosada.

Shutterstock.com

Socijalni razlozi prekomernog trošenja

• Društveni pritisak: želja da se usaglasi sa vršnjacima ili drži korak sa društvenim normama može dovesti do preteranog trošenja na odeću, uređaje, večere i iskustva. Društvene mreže to dodatno pojačavaju stalnim prikazivanjem životnih stilova drugih.

• „U korak sa komšilukom”: većina ljudi sklona je tome da pokuša da posebno uskladi navike potrošnje i imovinu sa onima u njihovoj blizini/susedstvu, čak i onda kad to za njih same nije finansijski održivo.

Psihološki razlozi prekomernog trošenja

• Emocije: mnogi ljudi koriste kupovinu kao mehanizam za suočavanje sa negativnim emocijama poput distresa, tuge, dosade ili čak ljutnje. Čin kupovine nečega može privremeno poboljšati raspoloženje zbog oslobađanja neurotransmitera dopamina u mozgu. Ovo može stvoriti ciklus u kojem kupovina postaje nezdrav način suočavanja sa osećanjima.

• Impulsivnost: određene osobe imaju tendenciju da vrše neplanirane kupovine bez razmatranja posledica. Ovo je povezano sa njihovom impulsivnošću i nedostatkom samokontrole. Lakoća onlajn kupovine i kupovina jednim klikom mogu ovu tendenciju pogoršati.

• Usmerenost na trenutno zadovoljstvo: ljudi su često usmereni tako da preferiraju trenutne nagrade pre nego odložene dobitke. Želja da se odmah dobije nešto novo i uzbudljivo može nadjačati dugoročne finansijske ciljeve.

• Nisko samopoštovanje: osobe sa niskim samopoštovanjem mogu previše trošiti u nastojanju da poboljšaju sopstvenu sliku o sebi ili da impresioniraju druge. Možda veruju da će kupovinom skupih stvari izgledati uspešnije ili privlačnije.

• Strah od „propuštanja”: društveni mediji i oglašavanje mogu stvoriti strah od propuštanja najnovijih trendova ili iskustava, navodeći ljude da troše novac na stvari koje im nisu baš potrebne.

• „Ushićenost kupovinom”: iščekivanje kupovine i čin kupovine mogu osloboditi dopamin, neurotransmiter koja stvara prijatan osećaj koji mnogi ljudi traže iznova.

• Mentalno računovodstvo: ljudi ponekad mentalno kategorišu novac drugačije (npr. „novac za zabavu”, u odnosu na „novac za račune”). Ovo može dovesti do prekomerne potrošnje u jednoj kategoriji potreba dok se druge zanemaruju.

Zavisnost od kupovine – oniomanija

Zavisnost od kupovine je psihijatrijski poremećaj koji nastaje tako što osoba gubi kontrolu nad kupovinom i kupovina počinje da vlada osobom. Ova zavisnost manifestuje se neodoljivom potrebom za kupovinom i trošenjem novca uprkos negativnim posledicama do kojih ovakvo ponašanje dovodi: plakari puni nepotrebnih stvari, dugovi na karticama, neplaćeni računi… U osnovi, u ovom poremećaju reč je o tzv. kompulzivnom (prisilnom) ponašanju: nakon obavljene kupovine dolazi do smanjenja neprijatnih emocija poput tuge, ljutnje, besa, anksioznosti i narastanja osećanja sreće i ispunjenosti.

Bilo koji razlozi da su u osnovi takvog ponašanja, prekomerno trošenje uvlači ljude u dugove i može dovesti do upadanja u začarani krug siromaštva. Zato je važno prepoznati ovakvo ponašanje na vreme i preduzeti odgovarajuće korake radi uspostavljanja kontrole nad prekomernim trošenjem.

Shutterstock.com

Kako uspostaviti kontrolu nad prekomernim trošenjem?

Moguće je uspostaviti kontrolu nad prekomernom potrošnjom! Potrebni su: svest o tome da je „dug zao drug”, posvećenost cilju smanjenja potrošnje i primena nekih praktičnih strategija. Evo postupaka koje možete upotrebiti:

1. Pre svega, potrudite se da razumete svoje potrošačke navike.

·       Pratite svoje troškove – ovo je ključni prvi korak. Koristite beležnicu, tabelu ili aplikaciju za budžet da biste zabeležili svaku kupovinu koju obavite, bez obzira na to koliko bila mala. Ovo će vam otkriti gde vaš novac zapravo ide i pomoći će vam da uočite obrasce prekomerne potrošnje. Mnoge aplikacije za pravljenje budžeta mogu se automatski povezati sa vašim bankovnim računima i kreditnim karticama kako biste lakše pratili svoje procese trošenja.

·       Identifikujte šta kod vas okida povećanu potrošnju: prepoznajte situacije, emocije ili mesta koji vas dovode do prevelike potrošnje. Da li je veća verovatnoća da ćete kupovati kada ste pod stresom, kada vam je dosadno ili ste u društvu sa određenim osobama? Da li imate tendenciju da impulsivno kupujete na mreži kasno uveče? Poznavanje vaših pokretača će vam pomoći da ih izbegnete ili upravljate njima.

2. Napravite sopstveni realni budžet i pridržavajte ga se: definišite svoje finansijske ciljeve, odredite prioritete i potom napravite svoj budžet u koji ćete precizno uneti svoje očekivane prihode i rashode. Rashode isplanirajte po pojedinim stavkama: hrana, režijski troškovi, izlasci, odmor… Možete svakog meseca ažurirati budžet, u zavisnosti od razvoja planiranih prihoda i rashoda.

3. Trošite, koristeći tehnike svesne potrošnje.

·       Primenjujte pravilo „Sačekaj 24 sata ili duže”: kada vidite nešto što želite da kupite (a što vam nije baš neophodno), sačekajte da prođe dan, sedmica ili čak mesec pre nego što to eventualno kupite. Često će želja za kupovinom proći i shvatićete da vam to ipak nije ni bilo potrebno.

·       Kupujte sa unapred napravljenim spiskom kako biste sprečili impulsivnu kupovinu.

·       Ne tretirajte kupovinu kao zabavu: pronađite alternativne aktivnosti kada vam je dosadno ili tražite druge načine umesto kupovine za popravljanje raspoloženja (npr. vežbanje, hobiji, provođenje vremena sa prijateljima).

·       Ne nasedajte na marketinške trikove: prepoznajte kako prodavci oglašavanjem pokušavaju da vas navedu da kupite stvari koje vam nisu potrebne. Ne nasedajte na ponude sa ograničenim vremenom, a da ne razmislite da li je kupovina u skladu sa vašim budžetom i potrebama.

·       Fokusirajte se na stvari koje već posedujete jer to može smanjiti želju za kupovinom.

4. Promenite svoje potrošačke navike.

·       Koristite gotovinu umesto kreditnih kartica: kada fizički vidite da vam novac odlazi, obično ste svesniji svoje potrošnje. Ako prvenstveno koristite kreditne kartice, razmislite o prelasku na gotovinu za određene kategorije kupovine u kojima imate tendenciju da trošite previše.

·       Otkažite pretplatu na marketinške e-poruke i ograničite izloženost iskušenju: ako je kupovina na mreži slabost, otkažite pretplatu na promotivne e-poruke i pokušajte da izbegnete nepotrebno pregledanje onlajn prodavnica. Razmislite o korišćenju blokatora veb- lokacija ako je potrebno.

·       Izbegavajte kupovinu kada ste pod dejstvom emocija: ako ste skloni „emocionalnom trošenju”, pronađite zdravije načine da se nosite sa svojim osećanjima.

·       Postavite ograničenja za potrošnju na zabavu, izlaske, restorane.

·       Probajte „izazov bez trošenja”: pokušajte da jedan dan, nedelju ili čak mesec trošite novac samo na najpotrebnije. Ovo može biti odličan način da resetujete svoje potrošačke navike i otkrijete oblasti u kojima možete da smanjite potrošnju.

·       Automatizujte štednju: odmah odvojite od plate deo za štednju u posebnu kovertu ili podesite da se automatski sa vašeg tekućeg računa prebacuje deo novca na štedni račun čim vam uplata legne na tekući račun.

Shutterstock.com

5. Potražite podršku i povećajte svoju finansijsku pismenost.

·       Razgovarajte sa nekim kome verujete – na primer, razgovarajte o svom prekomernom trošenju sa prijateljem koji vas podržava, članom porodice ili partnerom. Oni vam mogu biti ohrabrenje i pomoć.

·       Razmislite o finansijskom savetovanju: finansijski savetnik vam može pomoći da identifikujete osnovne uzroke vaše prekomerne potrošnje i razvijete personalizovani plan za vraćanje kontrole.

·       Obrazujte se u vezi sa ličnim finansijama, pravljenjem budžeta i štednjom. Dostupne su mnoge knjige, veb-stranice i kursevi o tome.

Uspostavljanje kontrole nad prekomernim trošenjem treba shvatiti kao dugo putovanje, sa preprekama i zastojima. Naoružajte se strpljenjem, slavite male pobede na tom putu i ostanite posvećeni cilju zbog kojeg ste ga preduzeli. Isplatiće vam se! Ukoliko vam na tom putu zatreba i stručna psihološka pomoć, nemojte oklevati da je zatražite.

A ako u nekom trenutku zaključite da je problem u prekratkom guberu, a ne u vašim potrošačkim navikama, ne preostaje vam ništa drugo do da izatkate duži guber: traženjem drugog ili dodatnog posla, tj. izvora prihoda.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com