Povećajte samopouzdanje uz pomoć pet proverenih strategija

Majstori prodaje znaju koliko je važno samopouzdanje u svakom nastupu. Nije greška reći da samopouzdanje podstiče prodaju. Ipak, ma kako lepo zvučalo, samopouzdanje i samopoštovanje nema svako i nije za sve trajno stanje. Ono više liči na svetlost sveće na promaji – čas je stabilno, čas nestabilno.

Možda ste se probudili puni energije, sigurni u sebe, a onda je jedan neočekivani događaj ili kritična misao pokrenula unutrašnji glas koji počinje da preispituje sve – da li ste dovoljno dobri, da li ćete pogrešiti, šta će drugi pomisliti, a šta ako ne donesete pravu odluku. Sabotera ima na sve strane.

U poslovnom svetu često ćete čuti savet: „Samo nastupite sa samopouzdanjem”. Lako je reći. Međutim, psihologija pokazuje da samopouzdanje nije samo jednostavna odluka, niti osobina ličnosti. To je veština koja se gradi kroz iskustvo, način razmišljanja i podršku okruženja.

Postoje strategije koju su proverne i koje, prema psihološkim istraživanjima, mogu da pomognu da razvijete stabilnije i realnije samopouzdanje.

Samopouzdanje se gradi kroz iskustvo uspeha

Jedan od najvažnijih izvora samopouzdanja opisao je psiholog Albert Bandura, tvorac teorije samoefikasnosti. Prema njegovim istraživanjima, najjači izvor samopouzdanja su takozvana „iskustva u kojima uspešno savladavate izazove”.

Drugim rečima, samopouzdanje se ne razvija razmišljanjem o tome da ste sposobni, već kroz stvarna iskustva u kojima nešto uspešno uradite.

Kada završite zahtevne, ali ostvarive zadatke, vaš mozak dobija dokaz da ste sposobni da se nosite sa izazovima. Svaki takav trenutak postaje nova informacija na osnovu koje gradite veru u sopstvene sposobnosti.

Zato samopouzdanje nije retka osobina s kojom se neko rađa. Ono se gradi postepeno, kroz niz malih uspeha koji se vremenom akumuliraju, slažu jedan na drugi.

Shutterstock.com

Preispitajte glas unutrašnjeg kritičara

Veliki deo nesigurnosti ne dolazi iz spoljašnjeg sveta, već iz načina na koji razgovarate sami sa sobom.

Kognitivnim distorzijama u psihologiji se nazivaju misli poput:

• Nisam dovoljno dobra.
• Sigurno ću pogrešiti.
• Uvek mi se to dešava.

Jedna od ključnih metoda u kognitivno-bihevioralnoj terapiji (CBT) jeste kognitivno restrukturiranje, odnosno proces u kome učite da preispitujete automatske negativne misli. Ovaj pristup razvio je psihijatar Aron T. Bek pre 15 godina.

Umesto da automatski poverujete negativnoj misli koju osvestite, pokušajte da sebi postavite nekoliko pitanja:

• Da li je ova misao zaista tačna?
• Postoje li dokazi koji joj protivreče?
• Da li mi ova misao pomaže ili me sabotira?

Na primer, misao „uvek grešim” može se zameniti realističnijom: „Ponekad grešim, ali sam mnogo puta i uspela.”

Takav način razmišljanja ne znači nerealni optimizam, već realniji i uravnoteženiji pogled na sopstvene sposobnosti.

Vodite računa o telu, ne samo o mislima

Samopouzdanje nije samo mentalno stanje. Povezano je i sa fizičkim stanjem organizma.

Istraživanja pokazuju da fizička aktivnost može značajno da utiče na samoprocenu i emocionalno stanje. Metaanaliza studija o fizičkoj aktivnosti i mentalnom zdravlju pokazala je da redovno vežbanje može da poveća samopouzdanje i osećaj lične efikasnosti.

Kada ste iscrpljeni, neispavani ili provodite dane bez kretanja, vaš mozak češće reaguje stresom i osećajem nesigurnosti.

Zato briga o telu, uz dovoljno sna, kretanje i boravak na dnevnom svetlu, imaju važnu ulogu u izgradnji psihološke stabilnosti.

Potražite podršku i inspiraciju u drugim ljudima

Samopouzdanje nije samo unutrašnji proces. Ono se razvija i kroz odnose s drugim ljudima.

Prema Banduri, dva društvena faktora posebno utiču na samopouzdanje:

·       Ohrabrenje i pozitivna povratna informacija. Podrška mentora, kolega ili prijatelja može promeniti način na koji procenjujete sopstvene sposobnosti.

·       Učenje kroz uzore. Posmatranje ljudi koji su vam slični, a koji se uspešno nose sa izazovima, povećava verovatnoću da poverujete da i vi to možete.

Kada vidite da je neko sa sličnim iskustvom postigao uspeh, prirodno se javlja misao: „Ako je on/ona uspela, možda mogu i ja.”

Shutterstock.com

Muzika kao brz podsticaj samopouzdanju

Istraživanja pokazuju da muzika može tako da utiče na emocionalno stanje da ga u kratkom roku promeni, čak posle nekoliko odslušanih taktova, i poveća osećaj samopouzdanja.

Studije iz oblasti psihologije sporta pokazale su da motivaciona muzika povećava nivo energije, fokus i spremnost za izazov.

Zato mnogi sportisti slušaju muziku pre važnih nastupa i takmičenja. Muzika pomaže da se mentalno pređe iz stanja napetosti u stanje spremnosti za akciju. Muzika sama po sebi ne stvara trajno samopouzdanje, ali može biti dobar psihološki podsticaj da započnete aktivnost koja vam deluje izazovno.

Šta zapravo znači „imati samopouzdanje”?

Samopouzdanje ne znači da nikada ne osećate strah ili nesigurnost.

Samopouzdanje znači da ste spremni da delujete uprkos tim osećanjima.

Sramota, odbijanje ili greška obično traju kratko. Ali strah od greške ili sramote može vas sputavati godinama.

Zato, pravo samopouzdanje ovako izgleda: Kažite sebi da možete da pokušate, čak i kada niste potpuno sigurni u ishod.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com