Ono kada znate da nešto nije u redu, a ne vidite šta je problem

Puno puta smo se osećali loše, a da nismo znali odgovor zbog čega je tako?

„Boje” nas razne situacije, porodični odnosi, poslovne brige, problemi u partnerskim relacijama, situacija u društvu, stres oko neizvesne budućnosti… Sve su to primeri malih trauma, koje se lagano nakupljaju u nama, i zato ne treba da se predugo ignorišu jer mogu prerasti u anksioznost, potrebu za perfekcionizmom, u poremećaj sna, konstantnu brigu, poremećaj u ishrani…

Iako ih definišemo kao male traume, one su emotivno razarajuće i zajedničke su svima nama.

Kako se tretira mala trauma

O velikim traumama se često govorilo, dobijali smo savete kako da ih prevaziđemo. Ali šta je sa malim traumama?

Naučili smo da ignorišemo male traume. Ili smo naučeni da budemo smireni i idemo dalje, ne obraćajući pažnju na „male ranice”. Ali one se gomilaju u našoj emotivnoj srži i to sa kamatama, kao na kreditnim karticama.

Ovaj psihološki mulj ipak, posle izvesnog vremena, počinje da utiče na naše dobro stanje; počinjemo da se osećamo loše, umorni smo, i sa manjkom samopouzdanja. Sve nas to uvodi u loše mentalno stanje i fizičke zdravstvene probleme.

Male traume (traumice) predstavljaju suptilnija iskustva od onih velikih (bolesti, gubitak voljenih osoba, razvodi, gubitak posla, ratovi, zemljotresi…). U male traume spadaju: sukobi u porodici i na poslu, vršnjačko nasilje, nestabilnost usled čestih selidbi, siromaštvo, problemi na poslu.

Obično se ovo naše stanje opisuje kao „osećam se bez veze, a ne znam razlog”, i teško da će se tretirati. I tako ostajemo da se davimo u stanju koje nije toliko ozbiljno, ali opet isisava život iz nas; to su one svakodnevne sitnice koje cede vitalnost, energiju i potencijal iz našeg tela i uma!

Razlog tome je što ne prepoznajemo zlokobni uticaj malih trauma.

Na nama je da ih prepoznamo i izgradimo snažan psihički imunitet koji će nas zaštiti od užasnih posledica budućih velikih trauma. Zato što smo mi bitni! A nismo toga baš mnogo svesni.

Zato naučimo kako sve dnevne anksioznosti i mnogobrojne frustracije treba da kopne, a mi da povratimo kontrolu nad svakodnevnim životom.

OPD metoda u tri koraka

1. Osvešćenost

Otkrivanje vaše sopstvene grupe traumica i načina na koji one utiču na vaše životno iskustvo kako biste povratili kontrolu nad sopstvenim životom.

2. Prihvatanje

Često najizazovniji deo procesa, i stadijum koji mnogi žele da preskoče, ali bez prihvatanja; a traumice će nastaviti da utiču na život koji vodite.

3. Delanje

Preduzimanje koraka, kako biste aktivno stvorili život koji želite da živite.

Krećite se ovim putem, prolazeći kroz svaku fazu, i to baš ovim redosledom. Ne preskačite, i ne ubrzavajte!

Znam da živimo u društvima gde se brzo živi i zahteva trenutna gratifikacija, tako da ima smisla što svi želimo brzinsko rešenje koje može da se nađe na Tiktoku, a evo nama tu i vešačke inteligencije. Ipak, ovladajte ovom veštinom po redosledu.

Razlozi koji malu traumu čine bitnom

● Traumice su kumulativne i zavise od konteksta. Svi ćemo se složiti da je bilo koji oblik zlostavljanja velika trauma. Ovu traumu je lako identifikovati, veoma je štetna, kako po um, tako i po telo. Međutim, traumice su kombinacija sitnijih događaja raštrkanih po određenim kontekstima koji se godinama nagomilavaju.

● Traumice iz veza

Veze u odraslom dobu, bilo platonske ili romantične, mogu da ostave ožiljke na našoj psihi. Jer, prva ljubav zaborava nema – zar ne? Ali i traumice iz detinjstva mogu uticati na buduće izbore veza! Način na koji volimo razvija se još u detinjstvu, ali priča se ne završava sa našim roditeljima ili starateljima. Iako ovi odnosi često umeju da odrede naše veze u odraslom dobu, na sreću, mogu se i promeniti, ali ipak uzimaju svoj danak.

● Traumice s posla

Šta je sa ljudima koji još uvek imaju sreće da uživaju u poslu koji ih ispunjava? Jasno nam je da oni, koji nisu te sreće, bitišu pod pritiskom niza različitih malih trauma. Paaaa… Ni ovim prvim nije baš sve lako u životu. Budući da karijere karakterišu prilike za poboljšanje, poput dodatnih obuka i unapređenja koja vode do višeg statusa, društvenog ugleda i, obično, više novca, klizave karijerne lestvice umeju da dovedu do specifične reakcije traumica. To je sindrom uljeza!

Stalna ocenjivanja, žestoka konkurencija i jasna hijerarhija, predstavljaju savršenu oluju zbog koje ljudi osećaju da nisu dovoljno dobri i mori ih anksioznost da će to neko jednog dana sigurno uočiti. To ih uvodi u patnju zbog konstantne sumnje u sebe i tako utiče na njihovo samopouzdanje. I eto uticaja konstantnih traumica.

● Digitalne traumice

Više ne živimo samo u fizičkom svetu. Postoji čitav jedan digitalni svet u kom se dešavaju traumice. Taj svet je nov, i kao takav je pomalo poput Divljeg zapada, gde se ne znaju tačno pravila ponašanja. Zato svi možemo biti izloženi čitavom nizu malih trauma, počevši od lajkova koji su postali neumoljivi sistem pozicioniranja.

Da li nam traumice mogu pomoći da se izborimo sa emotivnom traumom?

Male doze izazovnih iskustava i teškoća u životu umeju da posluže kao emotivne vakcine, pružajući nam važne strategije za preživljavanje, koje će nam pomoći da se nosimo sa težim događajima u budućnosti.

Često krtikujemo sebe zbog nekog neuspeha, odbijanja i stvari koje nam se čine kao nepravda, i zato je važno da naučimo da te mane vidimo kao sredstvo za izgradnju psihičkog imuniteta, kako bismo se odrekli negativnih osećanja prema sebi.

Ukoliko budemo na negativne događaje gledali kao na emotivne vakcine, moći ćemo da izvučemo nešto pozitivno iz teških iskustava i podstaknemo emotivna antitela.

Neki koriste izraz „podići se na noge”, nakon što nam se dogodi nešto loše. Nekada to nazivamo i otpornošću. Međutim, koncept otpornost ne znači samo pridići se na noge kao da se ništa nije desilo, već znači izgradnju snažnog i otpornog psihičkog imunosistema, podrazumeva razvoj ličnih mehanizama preživljavanja koji će nam pomoći da izađemo na kraj sa budućim poteškoćama u životu.

Shutterstock.com

Znači, potrebno je da identifikujemo svoje traumice i postanemo svesni ovih jedinstvenih znakova i okidača, i sva loša događanja koja nam se dese pretvorićemo u emotivna antitela koja će nam omogućiti da zaista počnemo da živimo srećnije i mirnije živote koje zaslužujemo.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com