Da li da se žalite i kukate, ili da prećutite i progutate?

Najuspešniji ljudi i timovi izražavaju čitav spektar emocija. Bes je jedan u nizu. Šta da radite nakon izliva besa? Da se žalite i kukate, ili da progutate?

Ima lidera koji vole da viču. Ima šefova koji urliču. Ponekad čak i bacaju stolicu ili olovke, ili šta im prvo padne pod ruku.

Pokazivanje malo besa nije nužno loše.

Kada je bes koristan

Prema istraživanju koje su sproveli Henri Evans i Kolm Foster, stručnjaci za emocionalnu inteligenciju i autori mnogih tekstova, najuspešniji ljudi i timovi izražavaju čitav spektar emocija. Oni kažu da je bes, zapravo, koristan kada se usmeri i kontroliše, jer podstiče na dva nivoa:

·       Bes povoljno utiče na fokus. Kada se naljutite, obično se usmerite samo na jednu stvar, a to je izvor besa. Ne odvlače vam pažnju druge stvari. Nema multitaskinga. Vidite samo ono što vam je ispred nosa. Taj stepen usredsređenosti može biti izuzetno snažan.

·       Bes generiše samopouzdanje. Kada se naljutite, automatski nalet adrenalina oštri čula. Bes u malim dozama može biti iskra koja će vas pokrenuti.

Dakle, pomenuti psiholozi kažu da bes može biti u redu kada je pod kontrolom i usmeren.

Da li je dobro ispucati se?

Ali, tu je zatim žaljenje koje usledi nakon izliva besa. Iako se kaže da je „dobro ispucati se”, jer potiskivanje frustracije može dovesti do eksplozije, ovakvo „pražnjenje” nije korisno. Žaljenje i kajanje, zapravo, pogoršavaju stanje, istražili su psiholozi.

I, ne samo nakratko. Ponekad to može trajati i danima.

Kako istraživači pišu:

Diskutovanje i razgovor o događajima tokom ili nakon što se dese teraju mozak da ponovo proživi ili uvežba negativnu emocionalnu reakciju. To stvara jaču asocijaciju u pamćenju, uvećavajući uticaj emocionalnog događaja.

Jednostavnije rečeno: Žaljenje zbog negativnog događaja učvršćuje to iskustvo u svesti. Umesto da vam pomogne da pređete preko svega, žaljenje izaziva da negativna osećanja cure i na druge oblasti vašeg života.

Ko se žali i kuka

Istraživači su otkrili da su ljudi koji su se žalili bili lošije raspoloženi, da su manje uživali i bili manje ponosni na posao koji rade, kao i da su sutradan bili znatno manje srećni i imali lošiju sliku o sebi.

Sve sabrano izgleda ovako: Žaljenje vas tera da se osećate gore danas, i još gore sutra.

Žaljenje zbog negativnog događaja, recimo, izliva besa, je kao da ga proživljavate dva puta – jednom kada se dogodi, i drugi put kada ga ponovo preživljavate razgovorom o tome šta se desilo.

Pritom, žaljenje ima i efekat talasa:

·       ja se žalim,

·       ti se žališ,

·       onda zajedno ubeđujemo jedno drugo koliko je sve loše,

i sada, ono što se dogodilo deluje još gore.

U svakom slučaju, kako zaključuju psiholozi, žaljenje ne pomaže.

Shutterstock.com

Da li da prećutite i progutate?

Ali, to ne znači da je jedina ispravna reakcija na neprijatnu situaciju da se samo „nasilno nasmejete i trpite”. To je nerealno, i nije prirodna ljudska reakcija.

„I ne znači da treba da prećutite i progutate”, preporučuju Evans i Foster.

Suština emocionalne inteligencije je da koristite emocije u svoju korist, a ne protiv sebe. One treba da rade za vas, a ne protiv.

Umesto da trošite energiju na žalopojke i kuknjavu, ublažite frustraciju tako što ćete razgovarati o tome kako da sledeći put bude bolje. Razgovarajte o tome šta ćete uraditi narednog puta kada se nešto slično desi, i šta više nikad nećete ponoviti.

Iskoriste tu energiju da obezbedite da u narednoj prilici nećete ni morati da se žalite, jer ćete naučiti kako da sprečite da se slična situacija ponovi.

To je suština razgovora koji treba da vodite i s drugima, i sa samim sobom.

„Održavanje pozitivnog stava, ili ono što istraživači zovu sportsko ponašanje, jeste veština, i kao svaka veština, usavršava se vežbom i ponavljanjem”, podsećaju psiholozi.

A šta da radite kada se drugi oko vas žale?

Slušajte ih. Probajte da se saosećate. Pomozite im da prebace pažnju na rešavanje problema i sprečavanje sličnih situacija u budućnosti.

Jer, istraživanja takođe pokazuju da kada se vaši prijatelji i kolege osećaju srećnije i produktivnije, isto se događa i vama.

Naslovna fotografija – Shutterstock.com